crkao bojler, zovite policiju

bilo je dosta posla danas, a dan mi je počeo na internetu.

guglao sam kako razlikovati crknuti grejač od crknutog termostata iako sam već pretpostavljao gde je kvar, i na kraju došao do nekakvog termičkog osigurača koji stoji u grejaču i prekida strujno kolo kada temperatura vode pređe 100% jer bi to značilo da je crkao glavni termostat pa bi bojler eksplodirao.

obzirom da sve to rastavljam prvi put, nekoliko puta sam telefonom slikao kako je šta stajalo, da bih mogao isto tako da vratim.

bogme dosta je sve nepristupačno i pola šrafova je na skroz sumanutom mestu pa sam neke morao brusilicom da zarežem da bi mogli da se vrate šrafcigerom jer je pristup cevastim ključem nemoguć a šrafljenje viljuškastim 30 po 30° mi je delovalo sizifov posao za strpljenje.

a nije baš ni da sam imao vremena da pola sata vrtim 4 šrafa.

kad je sve proradilo, nigde veće sreće.

novi bojler je 50€ a ovaj osigurač evro i po pa se eto nešto i uštedelo.

onih tri puta po sat vremena rastavljanja čačkanja i sastavljanja se računaju u školu kućnih majstorija a ne kao izgubljeno vreme.

to je bila prva polovina priče, pa ide trčanje gore-dole od 12km, pa ide druga priča.

otišla Lola kod zubara, ja ostao da se istuširam.

i zapne njena mama kao mutav na telefon, zašto nisam i ja otišao da joj pravim društvo.

evo rekoh, odoh, da ne budeš više dosadna.

mi smo tu u dve kuće ali se viđamo u dvorištu tako da ne živimo zajedno nego dođemo kao neke komšije.

i odšetam tu dva kvarta do zubarke i sednem na stepenište od ulaza u zgradu da mazim neku mačku bez repa.

i mazio mačku i mazio mačku.

pa izvadio ključeve pa se igrao s mačkom.

pogledao bih na sat ali ga nisam poneo, a ni telefon.

samo ključeve.

pa mačka otišla pa se vratila, pa mazio mačku.

pa skidao dlake od mačke sa majice i taman se očistio pa opet mazio mačku.

i dođe policija.

to je bilo dobrih sat vremena nakon što sam seo tamo.

a zubarka buši li buši, kontam da je do kičme stigla.

ličnu kartu.

nemam, šta će mi na dve ulice od kuće.

ime, prezime, šta radite ovde, neko je prijavio da sedite.

druže rekoh počinjem i ja da se pitam šta više radim ovde.

znate vi nas, vozimo bicikle trčimo, vaš kolega s nama trenirao godinama, drugi kolega vodio biciklistički klub, treći kolega atletski klub, ma znamo mi vas...

i u tom času policajac naglo zastaje i viče ODOSMO MI DA NE ISTRAUMIRAMO GOSPOĐU,

a ja njega za rukav čekaj bre malo da joj kažete da ste zbog mene došli.

i tu se oni ispozdravljaše i sedoše u auto doviđenja doviđenja a mi dalje lagano kući.

i šta je bilo sa zubom?
pa ništa, očistila pa lepila pa odlepila pa opet čistila pa opet lepila i sad lepo stoji.

jebo zub zbog kojeg umalo završiš u zatvoru.