21 svibnja 2022

kros trka u Inđiji, cilj na +28°

ukratko unajkraće, bio na krosu ili trejlu ili čemu već, stigao ukupno valjda sedmi od 500 ljudi a prvi u kategoriji koje su malo sabili pa ih je bilo samo tri.
bio sam srećan prvi kilometar i zadovoljan brzinom dok nisam ugledao puls 160 koji u tom času uopšte nisam primećivao, osećao, ništa nije ukazivalo da je toliko visok.
pa sam malo smanjio doživljaj dok ne bude prekasno, ali je naravno već bilo kasno.
uvek su zez te trke po vrućini.
i do kraja mi je ritam naravno postepeno padao tojest ne do kraja nego negde do 2/3 trke od 9.3km čini mi se da je pokazao sat.
a prosek okruglih 12.0 km/h.
koliko je to sporo a koliko manje sporo po ovoj džombastoj zemlji i travi, nemam ni to pojma.
negde oko petog i osmog kilometra me je hvatao nagoveštaj onoga što zovu bodac, desno na dnu rebara praktično 10cm od želuca, mrzi me da guglam i otvaram slike iz anatomije da bih video šta se tamo nalazi.
srećom nije se pojačalo do granice da moram da stanem nego sam onako na "neće valjda" nekako produžio pa se valjda smirilo.
zadovoljan sam u smislu treninga, svaki se računa, a umesto slika gde trčim ili stojim na proglašenju evo ove s kozama :-)


naime negde već u prvom kilometru kada smo prolazili pored velikog imanja koje se prostire celom dužinom staze trke, dva jareta su potrčala sa trkačima i uz dreku nastavila da jurišaju pored nas. u petom kilometru smo prolazili istim delom treka i nisam znao da je u međuvremenu celo stado koje broji stotine koza i jarića ušlo u trku i pretrčalo par kilometara da bi se zaustavili u šumarku gde je bio okret.
ova slika je mnogo luđa od one kada su pored mene trčala dva jareta, ovo je bukvalno čobanski trejl :-) 

Nema komentara:

Objavi komentar