izi dej

moram da priznam nešto užasno i sramotno a to je da su me danas toliko bolele noge da mi nije bilo ni do bicikle a kamoli do trčanja.

nešto sam kao flertovao s idejom da tražim broj za bgd maraton ali mislim da su gotovo nikakve šanse da ga završim bez hodanja koliko god sporo krenuo, prosto ne verujem da mogu da trčim 4 sata bilo kojim tempom.

šteta.

no to ne znači da ne mogu da tražim broj, pa trčao 21km ili neki skraćeni maraton, nema ni veze.

možda pokušam narednih dana da potrčim još koji put, ali to sutra biti neće sigurno.

ubiše ne onih 20km posle pauze/povrede.

neću ići ni na mtb biciklijadu jer nijednom od povređivanja nisam seo na onaj veliki mtb sa kramponkama i nemam pojma kako bi se rana (koja zarasta ali svojim tokom bez nekih čarobnih preskoka) osećala na tolikom truckanju jer sam sve vožnje obavljao po asfaltu a ovde se radi o kamenjarima kako uzbrdo tako i nizbrdo.
neke stvari ipak treba da sačekaju da dođe pravi trenutak.

eto tako i eto zato sam danas krenuo sasvim slučajno u istraživačku turu.

rekoh da li ova staza do kupališta igde dalje vodi ili se tu završava.
i onda sam tako dalje i dalje kroz korov kao u pesmi emine arapović "kroz vatre i kroz trnje krčim sebi put, kroz gusto šiblje nepravde natjerat će me u trk" mlatio štapom divlje ruže i koprive i uspeo da izađem nekim ljudima u njivu te odatle kao pesmi balaševića "kroz staze i prečice znane" došao na put koji dolazi nizvodno par kilometara kasnije, DAKLE MOŽE DA SE PROĐE!

pa u tom smislu može da se kaže da dan nije straćen, eto desetinama godina tuda prolazim a nisam znao da između dva kraja postoji veza kao u pesmi "ima neka tajna veza" evo sad guglam ko je napisao tekst a ko muziku i ko je to prvi otpevao, NEĆETE VEROVATI ali nije belo dugme.