dan pobede

dok proslavljamo po ko zna koji put dan pobede nad fašizmom, evo uživo svedočimo ratu rusije protiv fašista i deluje da se svet resetovao na fabrička podešavanja, da ne kažem genetska.

to jest fašizam uvek iznova stisne reset, to je kao korov koji je nemoguće iskoreniti.

bitno je da ga rasađuje vojna industrija, brale moj možda ajfon košta hiljadu dolara ali neke tamo rakete koštaju milione dolara i nemoš ti tome parirati svojim siromašnim đeparcem.

meni bi bilo bolje da je ovo dan pobede nad probijanjem potkolenice, ali nije.

bio je dan pobede nad pobedom slomljenog drveta, jer sam primetio neke dve čudne tOčkice i nešto sam počeo da istiskujem i izašla su iz okoliša rane još dva trna od po santimetar i malko, da ne kažem centimetar.

u amerikama su centi, u francuskoj su santimi, a ja sam samo bio u francuskoj kod tetke a u amerikama nisam bio nikad niti namerava, ko što reče balašević za viroviticu.

amerike su moja virovitica.

mada sam ustvari bio u virovitici.

ne jebote!
bio sam u koprivnici, ali sam stigao kroz viroviticu.

ima neki bar kugla, i tu je bio koncert tri benda, par dana pred plitvice.

i tako mi skockamo dva u jedan kombinaciju.

koštalo me desetak minuta na maratonu ali ajd sad, koga briga.

i tak.

nosili smo mačora na seču jajaca, pa sam po gradu jurio aku brusilicu aku kosačicu aku poklon za jedan dinar bateriju i punjač uz sekač žive ograde i sad mi je podrum pun litijuma kao rudnik koji će nam tek iskopati tu odmah u predgrađu.

još sam uzeo udarni čekić-bušiilcu da nešto još po dvorištu demoliram i eto sreće.

tako da, nakon svega toga, danas samo zvrjanje po brdima, sutra opet TRENING!