tako je bilo i danas, pod utiskom onih lekova koje mi je frendica preporučila probudio sam se svež kao rosna trava i odjurio biciklom da počistim na groblju jer bi danas babi bio 101. rođendan.
nakon posla sam opet skočio na biciklu ali druge vrste i pojurio ne baš na trening ali eto na rikaveri vožnjicu, pod uslovom da se rikaveri može zvati išta na plus trideset.
malo vožnje malo odmora po raskrsnicama i analiziranja mapsova, ovaj put se nisam s mapsima posvađao nego smo lepo sarađivali i pronašli par zanimljivih prečica.
kao što rekoh, glavna muka će da bude šta raditi sutra kada me stigne zamor od maratona a možda i neće, to niko ne može znati ovako rano.
obzirom da sam zbog netreniranja, povrede, vrućine, trčao jako lagano i u prvom satu gledao pulseve tek iznad 130, možda se nisam previše ni umorio.
kako bih rekao, nisam ni bio u stanju odnosno dovoljno utreniran da bih toliko zagrizao i iscrpeo se.
a kad se trkaš u nižim brzinama, to i nije neka trka.
barem sam imao dovoljno vode, za razliku od neke zamišljene Dužine koju bih otrčao kod kuće.
eh da, jednu stvar nisam pomenuo uz vezi maratona.
poneo sam one NB evoz patike od dva dinara, i poneo sam uloške koji mi super odgovaraju iz starih asics noosa ff, i šta, zaboravio sam da ih promenim.
pa mi je bilo malo tvrdo ispod prednjeg dela stopala (ball of the foot) pa je počelo da žari od trenja i onda sam od 15-og km pa sve do 30-og stalno kvasio tj prskao noge na svakoj okrepi ne bi li se nešto vode slilo dole u čarape da ohladim i podmažem to mesto trenja, no to sam pokušavao bezuspešno sve negde do 32-33. km gde sam uzeo flašicu i doslovno sipao vodu odozgo u pertle i napokon napunio patike koliko je trebalo, kao da trčim po pljusku.
trenje se smanjilo i do cilja nisam osećao probleme, a na kraju završio sa jednim polu-plihom sa strane, ništa strašno.
danas mi je pred kraj vožnje otpao deo kraste sa rane na potkolenici i istisnuo sam još malo neke limfe i krvi, pa posle tuširanja dobro naprskao antibio sprejem.
bit če bolje.
Nema komentara:
Objavi komentar