a ja sam znao da mi dan nakon ekspedicije ništa neće biti tako zanimljivo.
zaista je čudesan taj osećaj, ima nekoliko okolnih brda koja su me oduvek onako privlačila, onako, kako da kažem, ... ,pa onako, tako se i kaže.
onako.
i budem uzbuđen i ushićen i sve mi je presuper ali znam da mi ne može svaki dan biti takav, i uvek je muka otrpeti sve te silne hladne tuševe Dana Posle.
jutros sam odjurio do prodavnice da pitam za neki alat, kad oni ne rade.
a kao drugi maj je samo repriza prvog maja i valjda nigde u svetu ne postoji taj izum da se praznuje DVA DANA bez obzira o čemu se radilo, samo srbi moraju prvo da slave pa posle da se trezne i prođe godina dok sve ispraznuješ.
a skoro sve privatne firme su radile, neće da se odreknu profita zbog glupog drugog dana praznika, a bome mnogi su radili i na prvi maj, naročito prodavnice.
valjda svi moraju da kupe pivo baš tog dana, kada im se potroše zalihe.
i tak.
popodne sam malo tumarao biciklom po nekim bližim brdima, provlačio se kroz travu i blato, glumio divlju svinju.
kao nešto sam imao opciju negde uzbrdo da otrčim desetak stotki ili desetak puta po minut ali noge su mi bile bolne i od običnog hodanja uzbrdo a kamoli da bi mi se svidelo trčanje, pa je ostalo za neki drugi put.
prosto je neverovatno koliko mi se NE trči posle maratona, valjda sam na neki način bio pozitivno iznenađen što mi je onako lako prošao i što su mi se ona tri poslednja nagibčića učinila ravna, tako da se može reći da su mi noge na godišnjem.
kao kad završiš veliki posao i kažeš odoh ja u honolulu dve nedelje da ne radim ništa, samo mirišljave kupke i masaža.
ili more, valjda ima i tamo neko more.
Nema komentara:
Objavi komentar