onda popodne u pauzi posla uradimo nešto oko kuće, pa se ne stigne ni tad, i tako dođe već neko nazovi predveče.
predveče mi bude malo do bicikle a malo mi ne bude ni do čega, tojest bude mi ni do čega, odem na neku vožnju pa me uhvati kiša i eto.
neki novi život.
znali smo da će sve biti drukčije od tog jednog dana kada svi oko nas pomru i ostanemo sami da vodimo domaćinstvo ali nismo valjda ni prvi ni poslednji pa će se život već nekako kotrljati dalje.
moram naći način da podignem nivo večernje energije, mada mi to nikada ranije nije odgovaralo jer kad god sam uspeo da napravim neki pošten trening uveče, imao sam velike teškoće sa spavanjem i po pravilu ostajao budan do kasno u noć.
što mi se pak kosi sa načinom života jer nekako najviše volim da ustanem rano.
pa bi onda rešenje valjda bilo da ustanem još malo ranije, i tako sve stignem pre posla.
što uostalom ume da se dogodi, ali iz nekog razloga jako retko.
sve se svede na jedno dobro trčanje nedeljno, kojeg se onda sećam danima i opevam ga kao da sam istrčao passatore, i na jednu dobru vožnju, ili nijednu kada je ovako govnjivo vreme.
trt.
Nema komentara:
Objavi komentar