obukao sam široki šorc i dve T-majice, sa namerom da jednu zajedno sa biciklom vežem, sajlom za neki most ili saobraćajni znak, i da odem na brdsko trčkaranje.
onda sam se pokolebao.
na bicikli mi je lepo "išlo" i neki (pred)osećaj mi je govorio da bi mi na trčanju bilo puno lošije.
ne umem lepo ni da objasnim.
i onda sam onako u patikama i opremljen za trčanje nastavio da vozim uzbrdo pa dalje jednom prečicom koju sam otprilike znao.
malo sam zaboravio kakav je put ali to je najmanji problem, mislio sam.
a nije bio.
nedugo zatim morao sam malo i da guram jer je kamenje bilo preveliko po tom puteljku, da sam pošao velikim bajkom 29'' moglo bi da se prođe bez problema ali ovi manji točkovi donose to da su pedale nisko i da udaraju po kamenju.
i na kraju sam upao u blato do pola točka, ali ne figurativno nego doslovno bara koja nije bila samo bara nego je donje 2/3 bilo blato, duboka 30cm.
pa se to sve zaglavilo u kočnicama (onaj veći bajk ima disk kočnice i nema takve probleme) i u sledećih nekoliko bara sam to pokušao da sperem tek koliko da se sve okreće bez riljanja.
još kojegde sam preneo biciklu kroz blato ili preko trnja, i vratio se na pristojan makadam.
jednu prečicu sam napravio bez potrebe jer sam zaglavio u livadi nagnutoj 30°, no imao sam i mapse na telefonu pa se nisam vraćao nego sam skontao kuda izaći na veći put.
kad se sve sabere, taj dodatak mi je izašao nepunih 19km, što je sasvim u autonomiji trčanja jer sam na tu stranu pravio krugove i od 30-ak km, no biće neki drugi put.
taman da malo promenim jer mi je onaj krug (podMedvednički poluMaraton) pomalo i dosadio.
a ovamo se otvaraju razne druge mogućnosti.
ajd, nije propao dan, šta sad.
Nema komentara:
Objavi komentar