trka!

današnji dan mi je posebno bolan jer zbog ovog novog života (nakon što smo ostali sami sa psima i mačkama) u kojem je praktično nemoguće ili ako ne nemoguće, onda je maksimalno "nategnuto" negde otići za vikend.

a danas je kao što znate a verovatno i ne znate, u slavonskoj požegi onaj čuveni panežićev memorijal koji smo nekoliko puta trčali nizbrdo od velike do požege, a od ove godine su ga vratili da ide starom profesorovom trasom od požege do velike.

jeste verovatno bilo lepše u cilju stići u onako lep grad i pešačku zonu, a dobro, i trčanje nizbrdo je brže od onog uzbrdo (osim ako si goran murić na plitvicama pa pukneš zapinjući uzbrdo i jedva se spustiš nazad) pa je svakako dojam bio lepši.

al dobro.

nisam trč'o pa nemam za čim da žalim, osim za propuštenim.

a nema ništa slađe nego plakati za prosutim mlekom, kaže stara indijska poslovica.

vidiš moram guglat da li oni muzu krave, obzirom da je krava sveta životinja, pa da li onda to dođe sveto mleko ili what? 

elem umesto trke sam zapucao bajkom uzbrdo i nakon nekih 23km baš kada je počeo najduži i glavni uspon, čujem iza sebe glasove.

stiže me grupa od 8-9 biciklista, naravno na trkačkim/drumašima/cestovnjacima.

malo bla-bla, malo blać-srać, i ja nastavim za njima, oni onako svi na ovim novim čudima od karbona i 7-8kg a ja na traktoru sa kramponkama i amortizerom od 15kg.

iskreno nisam sebi ni davao šansu da se tu zadržim duže od kilometra no izgurao sam skoro ceo uspon do pred kraj.

tu sam stao kod jednog vidikovca da pojedem enervit pločicu koju sam dobio na beogradskom, i da vratim iz pete u treću brzinu pa nastavim nazad na sporedni put.

ostatak sam naravno provozao rekreativnije oduševljen što sam na bicikli napokon uspeo da vidim pulseve preko 140, štaviše maksimalni mi je bio 163 što ne dobacim ni na polumaratonu!
usput sam uspeo jednom momku da rešim problem poskakivanja lanca no niko mi nije rekao hvala i generalno svo blać-truć je bilo s moje strane, oni su se trudili da me ignorišu koliko god su mogli, čak ni ovaj sa lancem kao žica od kontrabasa nije rekao hvala.

to je taj stav ljudi iz beograda i novog sada (mešovito) koji se drže kao neka elitna ekipa i ide im na onu stvar tamo neki lokalac koji ladno ide za njima na teškom mtb-u.