prvo trčanje u trećim novim patikama

jeste da su stigle juče ali morale su da prenoće, jer je kurir došao nešto kasnije pa je bilo pomalo vruće za trčanje, a i planirao sam biciklu, tako da evo dočekah i ovu zoru zoru zoru, kad svane dan, danas ću da ćopam, sav natrčan, kao što reče starogradska pesma.

no ni ovo nije moglo da prođe bez pozitivnog stresa jer sam morao onim makazama da skraćujem živu ogradu koja je dostigla krševitost moje frizure, malo potkresati travu koja je takođe narasla kao i moja kosa, eto sav sam korov naokolo sredio jedino ovaj na glavi nisam.

i tako u nekoj žurbi malo kraći kružić, 8km u odnosu na 10 i 14, i malo manje brdovit, a prosek isti :-)
no sabio sam ispod petice po kilometru što je eto samo minut sporije od onog mene kojeg još uvek pamtim i nikako da shvatim zašto je zauvek nestao, a ne znam ni gde, u nekoj grobnici uspomena valjda.

mizunice su se pokazale slične onima dvema od pre neki dan, koje su stigle zajedno a iz nekog razloga su mizunice zakasnile tri dana, dakle trebao sam da znam i pre ovog "Test-a" na nogama da će današnje trčanje biti najkilavije.

možda je uticala i jučerašnja vožnja, ko će ga znati.

e sada već definitivno najdefinitivnije mogu da pobacam stare patike, ali i dalje mi je žao i ne znam šta da radim, očajan sam, ko će taj stres preživeti???