a ja nisam, s onom koju volim, tu se misli na patiku bruks kaskadija jer je nisam nosio sto godina a podseća me na jedinu ultru koju sam trčao i pobedio sa sat prednosti ispred drugoplasiranog.
kao i svaki deda, moram povremeno priče iz rata.
da se zna kako se borilo nekad.
(nekad!)
od brdskih deonica sam prvo odustao u korist tempa po brdima, pa sam i od njega odustao jer mi je bilo tesno pred posao, pa sam malo trčkarao uz reku i na kraju našao jednu od najstrmijih livada okolo, pa otrčao taj strmi deo i skontao da je nekih 60-ak metara.
nisam hteo da produžujem po ravnijem delu no gps mi je opet loše izmerio i ispalo mi je samo 125m uspona na kilometar penjanja, jer sam napravio 17 deonica uz tih 60 metara.
kako brate 125 na kilometar kad je bliže 20% nego 10%, ali ajd.
nema veze, bitno je da me noge ne bole.
valjda zato što sam se pretrg'o.
sledeći put ću verovatno deset puta po 20 metara pa će me boleti još manje.
vidiš ti kako sam ja pametan.
sutra nešto duže biciklom, ako bog da.
Nema komentara:
Objavi komentar