i znanim putevima kroz njive i livade, šumarke, dođoh i do potoka koji se tu uliva, pa sam većao šta da radim jer je voda narasla preko onog kamenja po kojem je moglo da se hoda dok biciklu guraš kroz vodu.
pa sam uhvatio zalet i prošao onako na bicikli, jedino što je voda bila toliko duboka da svaki put umočiš pedalu i patiku buć buć kako okrećeš i tako levom buć desnom buć oprah noge par sati pre nego što sam to pod tušem zamišljao da će se dogoditi.
dakle sam upalio mapse da se orijentišem kuda se izlazi gde jer postoje dve separacije a između njih neki restoran pored kojeg takođe ima izlazak na nazovi plažu (hihihi).
i sve sam to ja u glavi povezao ali reku nisam prešao jer je od silnih kiša prevelika i bilo bi mi komplikovano da tehnički to izvedem sa biciklom.
naime kada je jaka struja (vodena), onda moraš da nosiš biciklu visoko, jer u protivnom voda toliko jako deluje na točkove da imaš dve opcije, da je guraš uzvodno od sebe pa da te ona pokupi i odnese ka crnom moru, ili da je guraš nizvodno od sebe i onda voda odigne točkove i bicikla se tako praćaka i odskače i nema šanse da točkovi dodirnu dno ako je voda recimo do kolena, pa stalno dolaziš u iskušenje da je pustiš da je voda odnese, da se ne bi borio sa tom silom koja i tebe odvlači.
nešto slično kao da se za tebe drži najbolji prijatelj, naravno da ćeš da pustiš kanap, nisi lud da i tebe odvuče.
Nema komentara:
Objavi komentar