ustvari dve trećine.
hoće trka neće trka.
nisam stigao da se smislim na vreme, to mi se prečesto događa.
nisam znao ni kojom biciklom da idem, jer je pljuštalo sve do 8 a tu negde sam već trebao da pođem bajkom ka toj banji 30-ak km od kuće, da bih stigao na start.
onda sam pomislio da mi je glupo da usvinjim onaj dobar bajk, a bogme i sebe.
jer nema šanse da puteljci budu u iole pristojnom stanju nakon celonoćnog točenja.
i onda sam krenuo obilaznim putem, rekoh spustiću se u tu banju odnekud već, pa ću sačekati da vidim kako dolaze u cilj, i vratiti se kući.
jer je počelo da se razvedrava.
onda sam skontao da vetar tako duva da mi je zgodnije da odem drugim polukrugom, a onda sam pomislio da bi bilo super da napravim neki hajk u međuvremenu.
no za taj hajk je takođe bolje da bude suvo u šumi i na planini a ne blato do kolena.
pa sam i od toga odustao.
i vratio se kući jer je toliko otoplilo da sam morao da se presvučem.
nakon ručka sam otišao da se provozam na drugu stranu i skroz upropastio vožnju jer sam na satu bio stisnuo "resume later" sa namerom da mi sve bude jedan activiti, no na drugoj vožnji sam odmah u gradu sreo poznanika, zastao na semaforu da popričam bez stiskanja stop, onda sam pošao i umesto start stisnuo stop misleći da stiskam start, i sve mi se pokarabasilo.
pa sam samo prekinuo i obrisao, rezigniran i povregjen i uvregjen. svojom glupošću.
Nema komentara:
Objavi komentar