danas dan odmorića, naravno
čak su me i listovi malo zatezali
ipak je to bila trka
mislim, trka bez trke, odnosno trka nakon trke jer sam otrčao trećinu polumaratona inspirisan štafetom u somboru
zanimljiv je onaj osećaj kada ga nemaš
mislim njega, osećaj
pa kao lako ti ide i brzo i onda na pola shvatiš da se nešto događa i da su noge u teškoćama
ti bi čak i pojačao ali ono neće
pa neće
najporaznija stvar po moral i najgore iskustvo je ono kad moraš da usporiš, da malo popustiš
i sad zamisli to da neki ljudi tako trče po defaultu
zamisli da svaki polumaraton luduješ do pola i onda sve sporije i na kraju šetaš pa usprintaš u cilj
bože užasa
valjda im je lepo, otkud znam
to je kao da ponavljaš razred
raznim ljudima su razne stvari lepe, ajd da pokušam da shvatim
Nema komentara:
Objavi komentar