bajk

svake godine treniram na mtb-u da bih bio jači kad sednem na trkačku i onda nikad ne sednem na trkačku i tako mi trule tri trkačke i evo ne znam šta ću di ću kako ću.

a nema veze.

uvek važi ono staro pravilo da 

1) vožnja na mtb-u traje 20% duže pa više vremena provedeš u prirodi ako hoćeš da prevezeš baš određeni krug

2) mtb je sigurniji jer cestovnom moraš po lepim putevima a oni su prometni i vozači gledaju u mobitele i svakog dana nekog pregaze tako da su seoski puteljci bolji i mirniji izbor

3) može nešto kratko skrenuti i sa asfalta, možeš i nešto duže naravno no ako je plan bio ići po lošem asfaltu, evo danas su sljuštili nekoliko kilometara i ostavili onog mlevenog asfalta celom širinom puta jer planiraju da asfaltiraju, da sam krenuo trkačkom morao bih da se vratim nazad

to su dakle bila tri pravila, od deset, a ne jedno staro pravilo, trebao sam reći da važi stari pravilnik, to birokratskije zvuči.

nisam uopšte bio odmoran koliko sam zamišljao, žena me nagovorila da se najedemo jagoda pa sam zaboravio da popijem kafu ili enerđi drink, pa me i to opralo iznutra, sinergijski sa deprom zbog bolnih nogu.

stigle su treće patike, sutra na trčanje, jeeeejjjjj.