nakon 10 dana uzastopnih treninga na bicikli namestila mi se idealna okolnost da opet odem na trčanje. onaj 11-ti dan gledano unazad je bilo neplanirano brzo trčanje, jer sam 21km "obavio" za 1h34', što je desetak minuta brže od svega na šta sam bio naviknut tokom zime i proleća. juče nisam očekivao ništa spektakularno na ovako samlevenim nogama od 10 tempo-vožnji od po 90km u proseku, dakle upravo smo završili jednu etapnu trku a poslednji dan je bio baš šlag na torti...
nakon prve 3 ulice tradicionalno pogledam na štopericu da proverim u kakvom su mi stanju noge, i umesto uobičajenih 2'45''-2'55'' sam ugledao 2'25'', ajooojjj šta je ovo??? da sam na bicikli, pomislio bih da sam uzeo pogrešan ciklomaster pa mi na bajku pokazuje svaki krug točka za 11cm veći i posledično brzinu za 5% veću. ali ovako sa štopericom, nema greške. dolazim do prvog mosta pored kolubare, i sad, ta 3 mosta su tako razmaknuti da kada prođem ispod prvog za 6', to je jak tempo, ako prođem ispod drugog za 7' to je tempić, a ako prođem ispod trećeg za 8' to je onda dužina. nekada prođem čak ispod trećeg mosta za ispod 7' no to znači da sa ispod prvog proleteo puno ispod onih 6', e to je onda mazačina :-)
i tako prođoh ispod prvog mosta za 5'40'' i pomislih - ili u ovim Pegasus patikama (što sam kupio skoro za džabe na sniženju u Ptuju) čuči neki čovečuljak koji me odbacuje u vis, ili će VRLO brzo nešto poći naopako pa ću se vratiti kući ćopajući i ritmom za 40% sporijim. no ništa, noge se vrte kao lude, gura me vetar a idem blago uzbrdo i nakon 20' sam već prevruć i to mi se uopšte ne sviđa. na blagim uzbrdicama mi noge totalno popuštaju, nemam snage u kvadricepsima, isceđen sam od te silne bicikle, ali zato po ravnom gazim sasvim solidno.
prvih 7km za 29', zatim malo nervozniji deo staze sa par osetnijih uspončića gde mi vetar pomaže da ne usporim skroz, bar mi se tako čini. dolazim na najvišu tačku negde za 44', razmišljam da će povratak za isto toliko biti sasvim ok obzirom da će da mi grune ona vetrina u grudi a i dehidracija će morati da pokaže svoje čari... početak povratka je idiličan, par dužih blagih nizbrdica, i čak jedan kilometar za 3'40'', zatim prvi bolovi u gluteusu pa malo skraćujem korak i pokušavam da povećam frekvenciju no ni to mi ne prija i počinjem prebrzo da dišem, vraćam entuzijazam korak natrag i nastavljam nekim normalnim ritmom. pre par godina sam to nazvao RUM :-) ... a značilo je Ritam Umornog Maratona, dakle to je onaj intenzitet koji si sposoban da držiš kada te pošalju mrtvog umornog na Dužinu. ideš kao u crtanom filmu kada Tom gura Jerry-ja prema napred tako da mu drži cev puške na leđima i polako ga gurka a on onako nevoljno, naslonjen leđima na tu cev, namrgođen pravi korak po korak :-)
tako drugih 7km gore-pa-dole prelazim takođe za 29', i to je već "sizons best" jer se sećam da sam proletos jednom trčao samo 14km tempa i to je bilo 1h02', tada mi je to bilo "wow pa ja ne moram samo da trčkaram 5'/km nego gle mogu i malo jače". no sada ulazim u pravce gde je vetar jak i čak mi se čini da se malo pojačao, vidim lišće kako treperi na drveću a bogme i neko žbunje se savija onako zabrinjavajuće.
imam tri mogućnosti -
1) da malo zagrizem (to mi je uvek bila JEDINA opcija) i zadržim ovaj ritam do kraja,
2) da preračunam npr onaj jedan minut (cilj 1h28 umesto 1h27) i da tako po nekih 9''/km sporije dotrupćem do kuće u defanzivi, ili
3) da zadržim ovaj ritam još 4km dok dođem do keja (trave/zemlje) i da odatle poslednja 3km malo "rastrčim" i da tu pojedem ceo taj minut da ne bih po najvećem suncu digao sebi temperaturu sa 39 na 41 stepen i srušio se na metar od kuće.
spontano sam došao do ovog trećeg plana jer mi noge ni nisu pravile toliko problema da bih MORAO da usporim, a kasnije mi se pored reke više nije lomatalo jer sam se već malo i uplašio da možda nije ovo sve prebrzo i da možda suviše rizikujem trčeći ovako jako bez ikakvog treninga.
da sam bar imao negde vode usput, pa da se malo rashladim, mislim da bi mi bilo lako sve do kraja, ali ovako mi je mozak već lagano ključao... čak nisam ni bio žedan, naravno onaj ružan osećaj sasušenih usta ali ništa od čega bi neko crkao. tako sam pred kraj malo protrčkarao po travi, i priveo kraju trening sa 3km za 13'30'' umesto 12'30'', i moram priznati da mi je prijalo :-)
najviše me je obradovao taj osećaj da sam VEĆ završio trening nepovređen, umesto da još 3km strepim da li radim nešto loše, nešto previše.
nakon prve 3 ulice tradicionalno pogledam na štopericu da proverim u kakvom su mi stanju noge, i umesto uobičajenih 2'45''-2'55'' sam ugledao 2'25'', ajooojjj šta je ovo??? da sam na bicikli, pomislio bih da sam uzeo pogrešan ciklomaster pa mi na bajku pokazuje svaki krug točka za 11cm veći i posledično brzinu za 5% veću. ali ovako sa štopericom, nema greške. dolazim do prvog mosta pored kolubare, i sad, ta 3 mosta su tako razmaknuti da kada prođem ispod prvog za 6', to je jak tempo, ako prođem ispod drugog za 7' to je tempić, a ako prođem ispod trećeg za 8' to je onda dužina. nekada prođem čak ispod trećeg mosta za ispod 7' no to znači da sa ispod prvog proleteo puno ispod onih 6', e to je onda mazačina :-)
i tako prođoh ispod prvog mosta za 5'40'' i pomislih - ili u ovim Pegasus patikama (što sam kupio skoro za džabe na sniženju u Ptuju) čuči neki čovečuljak koji me odbacuje u vis, ili će VRLO brzo nešto poći naopako pa ću se vratiti kući ćopajući i ritmom za 40% sporijim. no ništa, noge se vrte kao lude, gura me vetar a idem blago uzbrdo i nakon 20' sam već prevruć i to mi se uopšte ne sviđa. na blagim uzbrdicama mi noge totalno popuštaju, nemam snage u kvadricepsima, isceđen sam od te silne bicikle, ali zato po ravnom gazim sasvim solidno.
prvih 7km za 29', zatim malo nervozniji deo staze sa par osetnijih uspončića gde mi vetar pomaže da ne usporim skroz, bar mi se tako čini. dolazim na najvišu tačku negde za 44', razmišljam da će povratak za isto toliko biti sasvim ok obzirom da će da mi grune ona vetrina u grudi a i dehidracija će morati da pokaže svoje čari... početak povratka je idiličan, par dužih blagih nizbrdica, i čak jedan kilometar za 3'40'', zatim prvi bolovi u gluteusu pa malo skraćujem korak i pokušavam da povećam frekvenciju no ni to mi ne prija i počinjem prebrzo da dišem, vraćam entuzijazam korak natrag i nastavljam nekim normalnim ritmom. pre par godina sam to nazvao RUM :-) ... a značilo je Ritam Umornog Maratona, dakle to je onaj intenzitet koji si sposoban da držiš kada te pošalju mrtvog umornog na Dužinu. ideš kao u crtanom filmu kada Tom gura Jerry-ja prema napred tako da mu drži cev puške na leđima i polako ga gurka a on onako nevoljno, naslonjen leđima na tu cev, namrgođen pravi korak po korak :-)
tako drugih 7km gore-pa-dole prelazim takođe za 29', i to je već "sizons best" jer se sećam da sam proletos jednom trčao samo 14km tempa i to je bilo 1h02', tada mi je to bilo "wow pa ja ne moram samo da trčkaram 5'/km nego gle mogu i malo jače". no sada ulazim u pravce gde je vetar jak i čak mi se čini da se malo pojačao, vidim lišće kako treperi na drveću a bogme i neko žbunje se savija onako zabrinjavajuće.
imam tri mogućnosti -
1) da malo zagrizem (to mi je uvek bila JEDINA opcija) i zadržim ovaj ritam do kraja,
2) da preračunam npr onaj jedan minut (cilj 1h28 umesto 1h27) i da tako po nekih 9''/km sporije dotrupćem do kuće u defanzivi, ili
3) da zadržim ovaj ritam još 4km dok dođem do keja (trave/zemlje) i da odatle poslednja 3km malo "rastrčim" i da tu pojedem ceo taj minut da ne bih po najvećem suncu digao sebi temperaturu sa 39 na 41 stepen i srušio se na metar od kuće.
spontano sam došao do ovog trećeg plana jer mi noge ni nisu pravile toliko problema da bih MORAO da usporim, a kasnije mi se pored reke više nije lomatalo jer sam se već malo i uplašio da možda nije ovo sve prebrzo i da možda suviše rizikujem trčeći ovako jako bez ikakvog treninga.
da sam bar imao negde vode usput, pa da se malo rashladim, mislim da bi mi bilo lako sve do kraja, ali ovako mi je mozak već lagano ključao... čak nisam ni bio žedan, naravno onaj ružan osećaj sasušenih usta ali ništa od čega bi neko crkao. tako sam pred kraj malo protrčkarao po travi, i priveo kraju trening sa 3km za 13'30'' umesto 12'30'', i moram priznati da mi je prijalo :-)
najviše me je obradovao taj osećaj da sam VEĆ završio trening nepovređen, umesto da još 3km strepim da li radim nešto loše, nešto previše.
sećam se, pre 2 godine kada sam malo prestao da trčim na proleće, išao sam ovaj polumaraton svakih 10-ak dana s tim da sam ga započeo (nakon već dugačke pauze od trčanja) valjda 1h27, pa nastavio 1h29, pa 1h31... i bio sam jako razočaran što mi vremena idu tako na lošije, sve sam nekako očekivao da zadržim istu brzinu celog leta iako samo vozim biciklu, iako trčim na 26 stepeni, na 28, na 32 stepena, sve bez vode i hladovine naravno, po užarenom asfaltu kao i juče.
razmišljajući o tome, ovo je ispalo više nego spektakularno jer sam u maju trčao 6 puta, a u junu (do juče) samo jednom! pulsmetar nisam nosio jer mi je na Polaru crkla traka a Energetics previše greši i samo se nerviram gledajući svo vreme pulseve npr 132, 212, 182, 132, i tako u krug. no po jutrošnjem umoru vidim da su bili visoki, odavno nisam imao želju da se posle doručka vratim u krevet :-) treba imati u vidu da ove godine imam 2kg više nego prethodnih godina i nikako da mi to spadne ovako na bicikli, ako bih samo malo češće trčao apetit bi mi se jako smanjio jer su trčanja puno kraća, a bici treninzi od 3-4 sata PREpozitivno utiču na organoleptiku :-)
juče sam imao onaj osećaj da sam pojeo malo više od potrebnog i u par navrata osetio onaj blagi "bodac" koji je karakterističan za početnike i joggere koji retko trče pa im dijafragma ostane zbunjena svim tim treskanjem.
da rezimiram, uz lakše ravne patike bih dobio minut, uz ravnu stazu bez kupsera i bez 2x1.5km džombaste zemlje i trave bih dobio još pola minuta, na odmorne noge bih dobio još minut i po, i to je sve dakle 3' ispod onih mogućih 1h27 od juče, još treba dodati par okrepa i podražaj od konkurencije i ispada da nisam toliko "zaribao" koliko sam bio ubeđen. mislio sam da sam svetlosnim godinama daleko od onih 1h20 iz Novog Sada prošle ili pretprošle godine, a juče sam realno bio tu na nekoliko minuta od toga, i na kraju završio trčanje ritmom maratona 2h54-2h56 na užarenom letnjem asfaltu, pa to uopšte nije tako crno!
razmišljajući o tome, ovo je ispalo više nego spektakularno jer sam u maju trčao 6 puta, a u junu (do juče) samo jednom! pulsmetar nisam nosio jer mi je na Polaru crkla traka a Energetics previše greši i samo se nerviram gledajući svo vreme pulseve npr 132, 212, 182, 132, i tako u krug. no po jutrošnjem umoru vidim da su bili visoki, odavno nisam imao želju da se posle doručka vratim u krevet :-) treba imati u vidu da ove godine imam 2kg više nego prethodnih godina i nikako da mi to spadne ovako na bicikli, ako bih samo malo češće trčao apetit bi mi se jako smanjio jer su trčanja puno kraća, a bici treninzi od 3-4 sata PREpozitivno utiču na organoleptiku :-)
juče sam imao onaj osećaj da sam pojeo malo više od potrebnog i u par navrata osetio onaj blagi "bodac" koji je karakterističan za početnike i joggere koji retko trče pa im dijafragma ostane zbunjena svim tim treskanjem.
da rezimiram, uz lakše ravne patike bih dobio minut, uz ravnu stazu bez kupsera i bez 2x1.5km džombaste zemlje i trave bih dobio još pola minuta, na odmorne noge bih dobio još minut i po, i to je sve dakle 3' ispod onih mogućih 1h27 od juče, još treba dodati par okrepa i podražaj od konkurencije i ispada da nisam toliko "zaribao" koliko sam bio ubeđen. mislio sam da sam svetlosnim godinama daleko od onih 1h20 iz Novog Sada prošle ili pretprošle godine, a juče sam realno bio tu na nekoliko minuta od toga, i na kraju završio trčanje ritmom maratona 2h54-2h56 na užarenom letnjem asfaltu, pa to uopšte nije tako crno!
Nema komentara:
Objavi komentar