Meni lično
nije bilo naročito fantastično ni na moru, pa mi je povratak kući došao kao
olakšanje. Jer smo otišli u zadnji čas, a obzirom da nas je bilo troje, i da
smo znali da ta Treća kad krene na trku svaki put ponese toliko stvari kao da
se zauvek preseljava, onda nismo poneli bicikle. A u brzini nisam poneo ni
laptop, ni onaj mali što ga ja zovem laptopičić, tako da mi je već prvog dana
posle maratona postalo dosadno. Dve šetnje po dva sata, ok, ali ostatak dana
sve nešto blenem i nemam šta da radim. Mogao sam da pišem blog, a da sam imao
biciklu umesto samo patika, mogao bih da se vozikam puno duže od ona dva sata u
cugu.
E posle kad sam stigao kući, tu se vraćamo na početak ovog škrabanja, i
na to ponovno sretanje sa stazama, predelima, raznim prijateljima u obliku brda
prevoja pravaca i krivina. Gle pojavila mi se prva seda, mala i tanka, štrči negde
sa uveta. Mislim ko je još farbao uši u narandžasto, nema šanse. Nema veze,
drži se tematike. To je bio onaj unutrašnji glas. To jest ne jedan, nego najglasniji
iz gomile. I tako, znajući da je maraton ipak maraton, pa ma koliko delovalo da
si se brzo oporavio, juče rekoh da ne moram da trčim. Čudna mi čuda. Ionako sam
morao nešto da proverim, biciklom, da vidim da li je sve tamo gde je bilo pre 8-9
dana. Ustvari evo o čemu se radi.
Gore na brdu pored jedne česme živi ta kujica
koju hranimo već sezonu i po, i koja sada ima 2 ćerke. I tu se povremeno
priključi još neki džukac, i po pravilu su svi poludivlji i ne možeš ni da im
priđeš ni da ih pohvataš. I kad smo se vraćali autom s mora, ne videsmo niti jedno
od njih, i eto, taman se namestilo da prvi dan po povratku kući bude bici
vožnja.
Dan nakon toga, tj danas, konačno je svanuo taj Dan Prvog
PostMaratonskog Trčanja. Obzirom da sam juče odvozao Jak Tempo i da mi je baš
prijao, jutros sam bio onako :-/ , rekoh daj baš da vidim koliko sam smlatio
noge tom divljom vožnjom. I da vidiš čuda, ništa strašno. Otrčao sam jedan krug
od 14km, sa 120m uspona, za okruglo 1h. Ako mislite da 120m uspona "nije
ništa strašno", računajte da tri ovakva kruga čine Maraton, koji bi imao 360m
uspona, što znači da bi imao 60% od svih uspona Plitvičkog maratona. Dakle uzmete
svoje vreme na ravnom maratonu, oduzmete ga od vremena na Plitvicama, i od te
razlike izračunate 60 posto. Eto. Eventualno taj dobijeni iznos u minutima
podelite na 3 dela pa vidite koliko je ovaj moj krug sporiji od ravnih 14km.
Sad
ja znam da je Onaj, što u Slagalici u proseku namakne 157 poena, sve ovo odmah
ukapirao, ali znam i da je većina koji ovo čitaju ladno preletela očima preko
ovog dela sa previše matematike i sad čeka neku anegdotu za kraj. Sveti Luka,
sneg do kuka. Malo morgen ove godine. Uglavnom kao što rekoh, nisam stigao da
pišem blog o maratonu, što je možda i bolje. Nekad čoveka uvati onaj aNdrenalin
pa se nalupa koječega. Verovatno bih bio previše euforičan, pa bih posle to
brisao jer bi me bilo sramota što sam se toliko da izvinete kurčio.
Na primer. To što sam
stigao malkice ispred Neše Milenkovića, to je bilo sasvim slučajno jer je dečko
imao problema sa stomakom pa ga praktično nisam ni stizao, nego sam ga odmah
stigao, u trenutku kad je iz žbunja iskočio nazad na asfalt. To što sam stigao
Kseniju koja me je proletos na Adi odrala za minut na samo 7 kilometara, to je
bilo zato što nije htela da me sluša i da krene lakše po onoj enormnoj vlazi i
kasnije vrućini. Inače je mogla da istrči bar 5 minuta bolje. I to što sam u
cilju imao skoro isto vreme kao Zdravko u NS dve nedelje ranije, ni to ne znači
ništa jer njemu ove godine nešto baš i ne ide, pa mi nije nikakvo sad tu
neko zadovoljstvo da se kao bajagi jurim sa poluživim čovekom. Jedino moram da napomenem
da je njega u NS celim tokom trke pratila Dragana, e to je bitan momenat. Jer da
je mene u Podgorici pratila Lola, išao bih bar minut-dva brže, a dobro, tek
Dragana da me je pratila, glat bih išao pet minuta brže. Tako vam je to u
životu, manje više, hihihii.
Nego bio mi je zanimljiv onaj rus, Kot. Krenuli smo
zajedno, pa je malo otišao, pa sam ga stigao čisto da ne trčim sâm, pa smo tako
rame uz rame išli nekih desetak kilometara i pokušavali da se sporazumemo. Zanimljivo
je da je u grupi ispred trčala njegova sestra, koja "ima lični 3h12 ali su
joj treninzi dobro išli pa je odlučila da malo maže". Ja ga malo onako
belo pogledah ali nisam ništa hteo da prokomentarišem. Dosta je bila rastegnuta
ta grupa ispred, i vrlo tipična za današnje maratone. To vam je znate GG,
garmin grupa, iliti po srpski golo govno. Desetak ljudi sa deset garmina, i svi
non-stop pilje u te napravice i svi pokušavaju da istrče maraton ispod tri
sata. I svaki čas neko od njih izgovori onu mantru "to je taj
ritam!". Ma da. Tako su oni svi trčali sa idejom da provuku Pocu za 1h28,
pa uz malo rezerve za ne daj bože da se uteturaju u cilj negde oko 1:59:30. E
od svih njih uspeo je samo jedan, sestra je odustala, a ostali su se
isporaspadali kao oni kosturi po preriji. Samo se vi držite svojih garmina i
svojih snova, oni će vas dovesti do cilja. Ali u vozilu Hitne, ne u patikama.
I
gde sam ono stao. Da, rus. Reče on u nekom trenutku "ovo je tempo za tri-nulj-nulj" i
totalno mi sjeba koncepciju. Ja sam se nadao da je ovo malo brže, jes da sam
ono nešto kao fušerio, vozio se u nekom ritmu koji zovem "tempo
rastrčavanje", ali jbg, ipak sam se nadao da je ovo tempo za 2h58, recimo.
One oznake pored puta možeš da okačiš mačku o rep, a ja sam pametnjaković
jutros menjao bateriju u Polaru pre nego što sam skinuo podatke tako da više
nemam taj fajl. Uglavnom znam da sam svo vreme držao isti ritam, a da su mi
prolasci na svakih 5km frljali od 20 do 22 minuta što je previše i za najdrvenijeg
početnika, tako da nema nikakve šanse da sam jedan Ja toliko fartlekovao.
Bilo
mi je zaista zanimljivo da se s njim uporedim, s Kot-om. A evo zašto. Ja sam na Tari
pobedio trku na 58km, a on je bio drugi na 105km i to tako što je pred kraj prošao
pored Ukija kao vetar i u završnici mu odmakao minut po svakom kilometru! I
rekoh, ajde, maraton, trka na 3 sata, to ipak liči na trku od 6 sati i 13 sati,
mislim, nisam ja sprinter pa da se poredim sa ultrašima na atletskoj stazi. A
obzirom da sam bez nekih bitnih teškoća pretrčao preko tih 58km Tare, prvi put
sam i sebe počeo da gledam kao sposobnog za Ultra trčanje. Vidim ja da on ne
diše baš glatko, ali ko će ga znati, imaš ljudi poput Profe koji celu trku
dahću ali do kraja zadrže isti ritam. Međutim kad sam malo ispred ugledao Nešu
ja sam pojačao jer mi je on bio bolje društvo, pa je tako rus kolateralno
nastradao i ostao iza. Kasnije sam saznao da je stigao negde oko sat (???) iza
mene, što me je dodatno zagolicalo jer se baš pitam kad bi sutra opet napravili
Ultru na Tari, kako bi on to mogao da trči 10 sati sa mnom po vrućini, ako ne
može ni 3 sata po ravnom. A meni je ravno slaba tačka.
Ko će ga znati. I dok
sam jurio Nešu, bezuspešno, jer sam nekoliko kilometara išao na 50m iza njega a
nisam hteo tako rano u trci da pravim neke jake promene, razmišljao sam opet o
tom rusu. Ako sam ja na Tari prešao 58km za 5.8 sati, to naravno ne znači da bi
mi za 105km trebalo 10.5 sati nego ipak dosta više. Ali ako sam imao prosek 10
km/h, to znači da bi mi za razliku od 58 do 105km (47km) trebalo ne 4.7 sati,
nego ajde, da na to dodam 50% (!!!), nek bi mi trebalo 7 sati. Mada je to takav
pad kakav uopšte ne mogu da zamislim, ali ajde, da dobijem i žuljeve i proliv i
da se izgubim 9 puta i da hramljem sve do kraja na 4 noge, tako nekako. I tako
dođem tu negde ispod 13 sati, koliko je išao onaj neki makedonac ili bugarin,
nemam pojma, a ovih dvojica (uki i kot) su stigli sat i po iza njega. Tako da
mi je tu nekih par km maratona prošlo u računanju i pokušajima da provalim gde
sam se prevario u matematici, i nikako nisam uspevao da nađem grešku. Eh da,
postoji razlika u stazi, ali i ova trka na 58km je bila dovoljno teška a gledao
sam i kuda su oni išli tako da znam da smo one tehnički najkomplikovanije
delove zakačili i jedni i drugi.
Ništa. Ako me to baš toliko zanima, mogu
sledeće godine da se prijavim na Ultru pa ću vrlo lako saznati u čemu sam
pogrešio kad sam ovo računao. Ali u svakom slučaju, pričajte vi šta hoćete, ja
odrah rusa za sat vremena, što je puno bolji argument za ovu gornju matematiku
nego da je odrao on mene, heh heh. To je bio onaj smeh kao pas Draguljče. I kao
poslednja fora ide ona da je meni to na Tari bila prva ultra trka, nakon koje
sam shvatio da 6 sati trčanja nije ništa, nego je čak štaviše lakše od maratona
jer na maratonu stalno trčiš a ovamo malo trčiš malo pešačiš i puno se sporije
zamaraš. Pa sam posle toga u toku leta još jedno dvadesetak puta ladno na
treninzima pretrčao po 3 sata brdskih profila i uvek mi je bilo još lakše nego
prethodni put. Zanimljivo. Eto tako.
Ako je neko očekivao da ću da pišem o ovim
"protivnicima" (sačuvaj bože al ovo odvratno zvuči) koji zanimaju
lokalnu trkačku populaciju, ja prosto za to nemam materijala. Nekog stigneš slučajno,
nekog neplanirano, sve se to uvek događalo i događaće se. A ja sam stvarno tih
dana posle maratona najviše razmišljao o tom rusu i o ultra trčanju. Da, minut
pre mene je utrčala Marija, koja ima 7h37 lični na 100km. A pazi foru da npr. ovaj
dečko što je pobedio na Pešteru 100km, ispred istog ovog Rusa, da taj dečko ima
na ravnoj 100-tki vreme preko 10 sati!!?? Dao bih gajbu piva da saznam kako bi on
prošao pre 4 dana u Podgorici, čisto eto da vidimo, kad sam već ja počeo da se
guram na njihov teren, kako bi se svi oni pokazali na mom. Evo sad nađoh da Uki
ima prošle godine u Ljubljani 2h51, s njim sam trčao samo jednom u životu neku
planinsku trku i dobio me je 5 minuta na trci od 2 sata, mada se s njim zaista nisam
nikada ni poredio, nekako sam oduvek zamišljao da je duplo brži.
Ma ovo ti je
luda kuća, gubljenje vremena. Dođeš na trku pa vidiš ko je brži, ovako možeš
ceo život da protraćiš u šta bi bilo kad bi bilo, i na kraju nikad ne bude to
što je kao trebalo da bude. Ali nije loš osećaj kad vidiš da si "tu negde
blizu" i kada ti uopšte pada na pamet da se upoređuješ sa najboljima
apsolutno, a ne samo po penzionerskim kategorijama. Još sat vremena pa sledi
Ono Drugo Trčanje, mislim da ću opet da odem u brda jer mi se nakon ova dva
maratona u 15 dana ne opterećuju previše zadnje lože. Naročito što sam između
ta dva maratona (zbir dva rezultata je 5h58'40'') bio 8 dana bolestan pa je
oporavak bio katastrofalan. Šta ćeš, život teče dalje. Što bi rekla ona
maloletna fejsbukovska čeljad, idemooooooo :-)
Nema komentara:
Objavi komentar