Blog o trci u Ugljeviku je ostao na čekanju, biće valjda popodne!
TRENING (PONEDELJAK)
Lažem da je bio mazoHišam, jer se uopšte nisam mučio.
Juče je bio dan za ono što sam patentirao kao Planinsko Trčkaranje.
Koliko god da su svi drugi navikli da posle trke odmore ili odu na kratko lagano rastrčavanje, kod mene je nekako oduvek bilo suprotno.
Dan nakon trke, adrenalin i kako god da se još zovu oni što se druže s njim, sve je to bilo povišeno i kao i svakog drugog Dana Posle sam imao želju da "nešto treniram".
Osećao sam zategnutost pri vrhu obe lože, recimo da sam mogao da napipam te bolne tačke tačno preko kukova (gde mislim na zglob KUK, dakle ispod dupeta, vrh butne kosti, a ne na ono što žene zovu kukovi a ustvari su bokovi).
Samim tim je bilo isključeno svako trčanje po ravnom jer me je dotično (trka 10km) i dotuklo, pa sam morao da poštedim zadnje lože koliko god sam mogao.
A kako ćeš ih bolje prištedeti nego da kreneš off road tehničkim trail-ovima po kamenjarima nagnutim 10-20%.
Trebalo mi je gotovo 2 sata za tih 18-ak km od reke Jablanice preko brda do reke Gradac, i onda drugim putem nazad.
Ono što je važno je da sam svo vreme imao veeeeliku volju za trčanjem, i da nijednog trena nisam sebe pitao "zašto mi ovo treba?".
Brzine su jako spore jer osim što uzbrdo ideš kilometre po 7-8 minuta nizbrdo ne možeš da nadoknadiš skoro ništa a da se ne polomiš, a ako se i nešto silno lomiš opet nećeš puno više nadoknaditi preskačući kamenčuge.
PATIKE (UTORAK)
Obzirom da mi je u subotu kurir doneo patike u 10h01 nadao sam se da će ove nove da stignu jutros, ali nisu.
Tako da mi je propala ta ideja da odem negde po valovitom terenu da "testiram" Gel Noosa 11.
Imam još dva dana da nakrkam avgustovsku kilometražu nebu pod oblake, a onda sledi kratak predah pred vikend (biće opet neka trčica valjda) i neka vrsta postepenog uozbiljavanja u septembru.
Nema komentara:
Objavi komentar