bucikla

Jednom sam greškom napisao BUCIKLIZAM pa nisam ni ispravio, mnogo mi se dopalo. A pre nego što ću se polomiti, napisao sam da bih ove godine rado malo više vozio a malo manje trčao. Nekako sam se uželeo bicikle. Plus treba imati u vidu da sam najbolje trčao upravo onda kada sam puno vozio. Verovatno je, kad se sve sabere, efektnije trenirati 10 sati nedeljno više, pa još na većem intenzitetu. Jednostavno je nemoguće vremenski toliko trčati koliko možeš da voziš. Manje su i prilike za povredu. I onda sam pao i nisam mogao da vozim, i godina mi je opet počela sa više trčanja nego bicikle. Ako se tako može reći da mi je godina počela, krajem marta!?

Zadnjih desetak dana sam povremeno osećao neke neuobičajene signale iz leve pete, iz pripoja leve lože, iz levog kolena, čudno je kako su se sve te veštice grupisale tako na istu stranu. Da ne bih brinuo o dolazećim trkama, nisam hteo danas da trčim. Ionako sam u utorak i sredu lupao dosta intenziteta po brdima, prvo kamenjari a posle asfalt, i zaista ne znam šta sam to danas mogao da "treniram". Da ne bude dugačko jer sam već polu-umoran a trka je za par dana, da ne bude jako jer mi je skoro sve bilo jako, počev od nedelje u Banja Luci pa preko dva pomenuta dana, dakle kako da izmisliš nešto, a da to ne bude ništa?

Zato sam fino seo na biciklu, kad je već svanuo ovako lep dan. Verovatno ću i sutra. Neka se noge lepo odmore za trčanje, a u nedelju ću moći da proučim da li se ta taktika isplatila ili nije. Danas sam obišao gradilište auto-puta između Lajkovca i Ljiga, na dva mesta zaglavio u prašini i makadamu jer starog puta više nema nego će ga izmestiti na nadvožnjake, a za dodatnu promenu sam "zaboravio" ciklomastere i pulsmetre i satove i sve ostalo, i poneo samo telefon. Uključio sam se na Stravu, stisnuo REC i krenuo, podesio auto pauzu da ne moram da ga palim i gasim ako negde zastanem, i tako "na slepo" odvezao tri sata i malko.

Telefon mi je stajao u futroli pa ubačen na mesto drugog bidona na bicikli, u flašicu kojoj sam odsekao vrh i u kojoj tako ponesem neke sitnice, šuškavac, mobilni, kačket, vlažne maramice, ključeve, bilo šta što mi smeta u džepu od dresa. Obzirom da me je upravo takav telefon gledao sa svih mogućih i nemogućih bilborda duž celog treninga, nije mi nedostajao pogled na njega. Koga briga da li idem 30 ili 33 km/h, ionako nisam "cepao" nego išao neki umereni Tempić.