nisam ni primetio da sam usput koristeći stravu fotografije gps prenos podataka bla bla spičkao dosta od baterije mobilnog, koja već na polasku nije bila puna. naime pametnjaković od mene je zaključio da mu nikakav sat neće biti potreban te da će telefon završiti sve poslove, Marica za sve.
uveče sam, sa mesta suvozača fotkajući oblake za instagram, sa zgražanjem shvatio da imam samo 19% na raspolaganju. nekako sam sa Lolinog mobilnog "utvrdio gradivo" za nedelju, još jednom proverio putanje i planirani prolazak sa 1000 na 2000m nadmorske, i legao da spavam bez sekunde provedene na preostalim društvenim mrežama. batery save na max.
u nedelju ujutru sam iz podnožja Kopaonika gde smo prespavali krenuo ka vrhu sa 15% sa planom da ne smem da potrošim više od 1% po kilometru. to je podrazumevalo da ne snimam trening na Stravu nego da samo na svakih par km na kritičnim mestima proverim Maps i vidim da li pratim zamišljenu putanju.
bogu fala nigde nisam zalutao, do pred sâm kraj, kada mi je svo vreme pokazivalo da je Pančićev Vrh negde desno nizbrdo (?) a da ja idem prema nekom neidentifikovanom vrhu levo. dođavola, ruta mi je pokazivala "cilj" na podnožju ski staze Pančićev Vrh a ne na vrhu. to mi je pojelo zalihe baterije između 11% i 5%.
srećom tu ima tih ski staza kao u snopu sena pa sam se nekom već popeo do čuvene kugle i nekom drugom strčao nazad u centar turističkog mesta. ukupno mi je izašlo nekih 1130m uspona jer sam imao i par nizbrdica na usponu ka vrhu, a nakon završnog uspona na skoro 2000m sam morao po strmom džombastom zemljokamenjaru da se spustim na 1700-tinak gde je Lola parkirala auto.
Nema komentara:
Objavi komentar