prvo fruštuk, onda na put

kažu da je ova naša najnovija političarka peder, pa sam u znak podrške zemlji svog boravišta obrijao noge i ofarbao kosu u narandžasto. već merkam mesto nekog ministra, ili za sport ili za socijalnu skrb, jer ne znam koje je nadležnije za pomoć našim ultrašima u odlasku na svetsko prvenstvo.

inače iz čiste dosade ili stručno rečeno od bolesti zvane crvu dupetu juče sam otišao da malo protrčim. koliko se sećam u utorak i četvrtak sam išao na planinsko-kamenjarsko trčanje, i to je sa onom nedeljom na Kopaoniku bio triptih za kvadricepse i gudački kvartet.

bežanje od ravnog. kad trčim po ravnom onda me zatežu lože, iz prostog razloga jer nisu trenirane dovoljno. onda ja izbegavam trčanje po ravnom da me ne bi zatezale pa me na trkama zatežu sve više i više. onda ja opet u međuvremenu trčim samo po brdima i tako u krug evo već dva meseca.

sa dolaskom toplog vremena psi mogu da izdrže sve kraće i kraće šetnje pa mi tako možda ostane nešto vremena da ubacim i ono famozno drugo trčanje, tj ako bih ga ubacio ujutru bilo bi prvo. takozvani futing. pola sata. po ravnom. pa da mic po mic nakupim te ravnoće.



kad smo kod ravnog, valjda se i ovo računa. 30 dijagonala na pomoćnom terenu. glavni teren su navodnjavali i to mi je dalo ideju da letos jednom odem tamo na dijagonale, dok me ne primete i oteraju. trasiraš putanju ispod onih prskalica i u svakom krugu tj 8-ici ako ideš dijagonale dobiješ malo vode po glavi, mmmmm.

bilo mi je smešno što sam umesto road running podesio trail running, kontam trava je ipak trava. gde si bio, na trejlu, šta si radio, ubrzanja :-)

uglavnom mi jedan krug tj osmica izađe 330m, pa tako imam 6 dijagonala u kilometru, odnosno 30 na 5km. danas je iz nekog razloga gps svaki krug izmerio desetak metara manje, no ono što je bitno je da su mi se nakon prvog kilometra (lenjo, sporo, zagrevajuće) preostala 4 vrtela oko 6 minuta, što nije tako ni loše kad trčiš 110m po džombastoj travi pa 50-ak metara lagano prošetaš iza gola do početka sledeće dijagonale nazad, dakle trećina je šetajuća. povremeno sam viđao brzine oko 17-18 km/h što je daleko od ikakvog sprinta ali nisam ni pokušavao da budem nešto naročito brz, više sam se koncentrisao na tehniku.

za sat vremena krećemo u Vrbovec, Fužine su otpale pa propale i moraću da se zadovoljim sa samo pola prošlogodišnjeg vikenda. ionako sam ove godine "pola čoveka" pa u svemu tome ima neke logike.

što bi reko tom vejts

"and if the sky falls, 

mark my words, 

we'll catch mocking birds"