oseka

pa ništa
duša traži odmora, dupe traži klupe, stopala se raspala
nakon što mi je lekar rekao da je kost srasla,
deset vikenda zaredom sam jurišao na trke
i čas napredovao čas se raspadao
onda je nešto puklo
sad naizgled sve kreće reverzibilno, kao oseka nakon plime
volja opada, forma tone sa njom uporedo
kako dalje
za dva dana je onaj besplatan polumaraton
pa šta, otići ću da ga prekaskam
što bi rekao uglješa, kao trening
onaj luzerski
jer da ti se trenira, trčao bi kod kuće, zašto bi putovao na trku
sledećeg vikenda je sljemenski,
koji sam pola godine najavljivao,
a sad bih ga najradije prećutao
al ne može
ej bre bože, zašto ništa ne može?