drži vodu i kad majstori odu

negde nakon trčanja* po kiši (prva polovina) i kišici (druga 1/2) i ručka, stigao je poziv od drugarice tj komšinice tu odmah tri kuće od nas, da pomognemo pri upoznavanju sa novom veš mašinom. sad tu ide jedna stvar, odnosno tema za razmišljanje. možemo biti MODErni, ili staroMODNI, pri čemu se moderno obično smatra za naprednije, a staromodno za zatucano. s druge strane, jednostavno može imati prednosti nad komplikovanim, u smislu da komplikovanije stvari imaju širi spektar mogućih kvarova, koji su takođe komplikovaniji, skuplji za popravku etc.

kada sam poslednji put kupovao foto aparat, gledao ponude manjeg ili većeg zuma, punjivih AA (teških pa puta 4) ili laganih li-ion baterija, rezolucije u megapix, maksimalnog otvora blende, mogućnosti programa (varijante idiota ili nešto više), i kada sam stigao do modela sa wifi povezivanjem tu sam odmah stao i vratio se korak unazad. 20% više cene, a joj samo kada se setim koliko traje uparivanje recimo gopro kamere i zavitlavanje sa wifi prebacivanjem medija.

e isto tako, drugarica je bila kod nas i pogledala mašinu, jako joj se dopala, A+++ klase i trice šta ti ja znam, 49cm duboka ali 7kg kapaciteta, 1200 obrtaja, i uradila je šta - kupila je skroz  istu takvu, svako dugmence je na istom mestu, ali 20% skuplju, da ne kažem MODERNIJU, koja "radi" na wifi. moraš u app store, pa skineš aplikaciju, pa povežeš telefon preko wifi i onda ti on dođe daljinski za veš mašinu (!)

moš misliti, umesto da okreneš dugme i stisneš start, treba ti pet minuta nerviranja uparivanja podešavanja, a mobilni će ti čak i na odabranom jeziku govoriti koji si program uključio i za koliko minuta će završiti. na takvim stvarima se uvek prelomi kada razmišljam koliko treba biti MODERAN. nije burazer lud što vozi auto godišta najnovije verenice, više ne važi ono da je najbolji auto = nov auto, nego ti je najdraži onaj koji ti se najviše sviđa i zauvek najbolji isti taj koji umeš da popraviš usred pustinje vezanih očiju. 

kad je mašina javila da je svršila primetio sam neku vodu na podu pa podvukao ruku i onda smo shvatili da nešto negde curi. srećom nakon par minuta inspekcije sam skontao da se ispod mašine voda dijagonalno sliva, zbog nagiba pločica na podu, i da ustvari voda curi iz dovodnog creva koje je trebalo dotegnuti za pola kruga. zaradih kafu i kolače sa samo dva prsta i dva uložena minuta u dijagnostiku. bingo. a uštedeh i prodavcu/servisu sat putovanja i puštanja u rad mašine, samo da bi skontao koliko je glup "kvar" zbog kojeg bi dolazio, a ne bi naplatio n-i-š-t-a. 

* trčanje je inače bilo najobičnije šljap šljap na do pola istoj stazi kao i juče s tim da sam na vrhu brda odabrao spust ka reci pa se odatle vratio preko manjeg brda makadamom, i dalje od asfalta kasom, kroz staze i ulice znane. otud sam umesto 15km dobio 17km a možda sam se čak i manje umorio iako sam nabrao više uspona, 388m naspram 304m.

reke nisu naročito narasle jer dok dole sipi kišica na planinama promiče sneg pa će ta voda stići sa nekoliko dana zakašnjenja.