samo putem promene

nešto mora da se menja a videćemo i šta, mada unapred znamo

nemajući pojma "kakve će mi biti noge" krenuo sam juče popodne na optimistično trčanje noseći se mišlju da čak otrčim Dužinu

flertovao sam i sa idejom da odem vozom kroz kanjon reke nekoliko stanica pa da se vratim preko planinâ, no sva sreća da sam se nećkao da li će možda kiša (nije pala) pa sam tu ideju odložio za neki stabilniji dan, no nisam ni imao pojma da sam imao čak i više sreće

naime na polu-Dužini (to je sve što je približno dugačko tojest kratko kao pola Dužine jelte) sam negde oko devetog kilometra pogledao ka planinama i video... ništa
tačnije, video sam maglu tj nisku oblačnost koja je obmotala sve preko 600m nadmorske, što znači da bih se baš "proveo" da sam krenuo iz neke rupe u kanjonu kroz šume do 900m nadmorske, to bi pre bila avanturistička ekspedicija nego trening

elem u početku sam pomislio da mi duž drugog i trećeg kilometra gps greši jer je bilo NEMOGUĆE da trčim toliko sporo, iako je kadenca pokazivala mrtvačkih 163 koraka u minutu

ako sam hteo da trčim brzo morali bi koraci da budu poduži a ne moraš biti nobelovac da bi pretpostavio da ako je već frekvencija kao slow motion da su i koraci kratki, nogama prosto nije bilo do trčanja

no glavi nažalost jeste pa sam motajući se po brdu nakupio nekih 20-ak km

rekli bi bolje išta nego ništa ali to bi rekli oni glupi, mi pametni znamo da je bolje ništa i lepo se odmoriti pa će sutra biti NEŠTO, a ne večno klackanje između ništa i išta

pa zar ne

ali eto, danas je novi dan, napolju po najavi pljušti i ne pada mi na pamet da istrčavam na jutarnje namakanje pa ću taj mazohizam sačuvati za popodne

nakon onog jučerašnjeg išta ću verovatno biti dovoljno umoran za ništa bolje od još jednog išta, jedina nada koju polažem je da ću otrčati nešto dosta kraće što bi me malo razdrmalo za sutra

iz čega (iščega, piši kao što govoriš) zaključujem da je hiljadu išta ipak bolje nego ništa, eto zato mi svaka godina izgleda isto

doduše stotinu Nešto bi bilo bolje od hiljadu išta al' kako reče mujo - fata je fata a hiljadu puta je...

u to ime evo jedne uspomene nakon sličnog mokrog trčanja kakvo me danas čeka

stare pegasus tc u kojima sam trčao beograd po vrućini za 2h53 i podgoricu po pljusku za 2h51

i kačket iz Vrbovca kakav sam svake godine dobijao za plasman u kategoriji

koliko sam ga nosio treba da mi pošalju 63kg šunke jer sam tada ~toliko imao