u protivnom teško da bi se baš nešto mnogo vežbalo
za razliku od svake bogovetne Nedelje ove godine kad se nečim uposlim do podne pa se malo odmorim pa više nisam ni za šta, ovaj put sam se setio da popijem kafu i da se NAOŠTRIM i da napokon odem na onaj krug sa kojeg sam se već tri puta vratio jer nisam imao dovoljno jake ambicije i motiv da ga završim
pomoglo je i što sam se juče praktično odmorio jer sam posle posla samo otrčkarao do groblja i nazad 6km pošto su bile neke tzv Zadušnice pa je valjalo zapaliti sveću i gledati kako gori i razmišljati kako svaki život isto tako dogori do kraja i kako ga treba pametno iskoristiti pre nego što se ugasi
i kad sam danas krenuo na trčanje, nakon puno godina sam opet osetio onaj korak kada ti je lagano a opet pola minuta po kilometru brže nego što misliš da možeš, tojest da tako trčiš
i tako i po ravnom i uzbrdo i nizbrdo
na kraju sam otrčao 13km sa 300m uspona i napravio prosek tik ispod 5'/km, i bio srećan presrećan, a to što sam pre desetak godina na sličnim treninzima imao prosek oko 4'km ćemo ovom prilikom zanemariti, jer je sveća za par santimetara kraća i bliže onom pesku u koji je zabodena
Nema komentara:
Objavi komentar