sutra moram na barem mali trč tek koliko da ne zaboravim trčat, kažu da će biti par dana lepo vreme pa pred vikend opet kišurina.
čitam o ovim studentima koji su prešli biciklama neki lud broj kilometara i razmišljam u kakvom li su stanju, pri čemu ne mislim samo na eventualni umor obzirom da voze baš onako lagano, rekreativno, svaki dan novi izlet, novi predeli, uživanje, nego ume da bude gadno za nekoga ko nije navikao da sedi satima na bicikli.
da li će da se ukoči vrat, oduzmu šake, krene neki išijas od tolikih sati u istom položaju, pa su tu ojedi nedajbože, trnjenje osetljivih delova jelte.
nadam se da imaju dovoljno rezervnih gaća, čarapa, dresova i podmajica, valjda su umeli to da isplaniraju.
kažu da je taj što ih predvodi reprezentativac u planinskom trčanju koje ne pratim na taj način da bih uopšte znao da takva reprezentacija postoji i čemu služi, ja sam nekoliko godina bio među par najboljih u planinskom trčanju no za to nije postojao nikakav selektor ili slično.
Nema komentara:
Objavi komentar