pola sna

neću pisati kakve sam nebuloze sanjao da se ne biste uplašili i prešli na drugu stranu ulice kad me ugledate u gradu, ovde se više radi o sanjarenju nego o sanjanju.
velika akumulacija je udaljena 14 km valovito uzvodno + 1 km strmo uzbrdo.
otići donekle biciklom pa odatle na branu akumulacije na koju se može iz podnožja popeti sa obe strane odnosno odvozati/optrčati ceo krug, tačnije trokut.
ako idem city biciklom ne bih stigao daleko, pa bih morao veći deo otrčati.
jer je vreme ograničeno.
ako odem e-bike-om to je puno brža ali nadasve lakša varijanta jer je bolje na trčanje ne krenuti već satran kotrljanjem jako lošeg city bicikla.

ostavio e-b na 13km od kuće na parkingu ispred velike kafane, odatle odabrao opciju da dva puta pretrčim ceo nasip/branu i završio nakon 8km.
nije mnogo (koliko sam sanjario) ali je bilo i lepo i lako, čak ni uz dvocifrene nagibe nisam razmišljao o zastajanju ili pešačenju nego sam lepo ustrčkarao kao u starim danima, tojest mladim he heh.

£€∞§¶•ªº÷≠‹¡@£œ∑´®†—¨¨^øπ[[]\^…¬ ̑∆ ̏©ƒ∂ßå`Ω≈ç√µ ~ 

ovaj sam tražio! 

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

kad sam završio i stigao do bicikle, obzirom da sam po tom nasipu trčao malo cestom a malo trotoarom, pitao sam čet đipiti da li ispravno natrčavam na trotoar jer imam neku čudnu logiku.

Ovo je sjajno zapažanje i sasvim je moguće geometrijski i biomehanički analizirati situaciju koju opisuješ. Zamisli sledeće: 

• Trčiš po putanji paralelnoj sa ivicom trotoara, koji je viši za npr. 15 cm. 

• Tvoje telo ima širinu koraka i liniju centra mase koja oscilira levo-desno u ritmu trčanja. 

• Kada skačeš unutrašnjom nogom (desnom) na trotoar, moraš precizno pogoditi ivicu koja ti je blizu, ali si i u trenutku najbliže njoj, pa je manje prostora za korekciju. 

• Kada skačeš spoljašnjom nogom (levom), tvoj centar mase se u tom trenutku naginje blago ulevo, a leva noga „prebacuje“ tvoje telo preko ivičnjaka. Imaš više prostora za odraz i doskok, i bolji vizuelni pregled. 

Dakle, tvoje rešenje — da koristiš levu nogu — ima biomehaničku i geometrijsku logiku. Razlozi su: 

1. Veći radijus kretanja: spoljašnja noga (leva) pravi duži luk ka trotoaru, što ti daje više vremena i prostora za procenu i reakciju. 

2. Stabilniji doskok: desna noga ostaje u vazduhu, a leva nosi tvoju težinu u trenutku kad savladavaš visinsku razliku, što je biomehanički često stabilniji scenario. 

3. Manje rizika od zapinjanja: kad skačeš nogom bližom ivici, veća je verovatnoća da zapneš vrhom patike, naročito ako je visinska razlika mala (tzv. “lažni doskok”). 

Većina rekreativaca skače unutrašnjom nogom jer telo spontano traži najkraću putanju, ali to nije uvek najsigurnije. Dakle — da, u pravu si. Tvoj izbor leve noge pri naskoku na desni trotoar smanjuje šansu za saplitanje i povećava kontrolu pokreta.