kraj nije kraj

bio je dogovor da posle posla odemo na izložbu pasa "svih rasa" no ostao sam kući da pogledam par etapa Đira a Lola je kao delegat obezbedila da i naša kuća ima svog predstavnika, pse nismo vodili da ne bi uzeli neku nagradu koja je drugima verovatno potrebnija.

no prespavao sam prvu etapu a premotao drugu kad je Lola zaspala tako da se dan završio pomalo u rasulu. 

(ovo pišem dan kasnije, na mufte)

ujutru kraća vožnja jer opet nisam imao vremena za trčanje, popodne nastavio u istom duhu tražeći jedno fantom štene koje sam nekako zaturio u žurbi i tek pregledajući fotografije skontao da sam jednog dana nahranio 4 žuta a sledećeg dana 3 žuta i jedno šareno, što znači da je četvrto žuto negde odlutalo no avaj, sve sporedne puteljke sam prošao a njega ni od korova.

ne znam šta mu znači to od korova, nešto valjda beznadežno.

jun mi se završio sa 56km trčanja što nije ni pola od prošlogodišnjih 120 ali sam po prvi put u životu u jednom mesecu prešao više od 1000km e-bajkom, za sve to su zaslužni svi ti psi koje sam hranio po selima oko grada.

sutra je nedelja i definitivno dan za neku Pravu Biciklu.

biću pošten

sad kad smo se chatgpt i ja uhodali pa svakog dana razmenimo mišljenja, mogao bih kao ovi moderni kreatori AI sadržaja (ako se to tako uopšte može nazvati, radije su copypasteri) da samo prepisujem te inspirativne razgovore i uštedim na tipkanju.
ali neću.
jer sam pošten.
pošten i glup postadoše blizanci kako je 21. vek odmakao.

juče sam pak krenuo na trčanje pa shvatio da neću stići nešto slično onom od pre par dana, i samo sam produžio biciklom dalje u krug.
usput ga opet pitao par stvari, naime setio sam se jednog bloga tu rvackog triatlonca koji je rekao da se svakako morao udebljati pred zimu pa je jeo avokado indijski orah i slične bljutave stvari jer navodno će biti zdrav ako je debeo od dobrih masti, umesto da bude bolestan kao oni što jedu fast food.

pa da vidimo u čemu je tačno razlika:

(tek sad ide copy paste)

Odlična dilema — i vrlo realna u svetu sportista koji balansiraju između performansi, zdravlja i sezonskih oscilacija u težini. Postavimo stvari precizno i pregledno:
🥑 "Zdrave masti" vs 

🐖 "Tradicionalno masno" — šta je razlika kad dođe do viška kilograma?

Obojica sportista imaju poentu, ali iz različitih perspektiva.

 
1. Kalorijski višak = gojenje, bez obzira na izvor
Ako jedeš više kalorija nego što trošiš, dobićeš na težini — bilo da jedeš avokado ili čvarke.
Dakle, na nivou čiste fiziologije kilograma, obojica su u pravu: 3–4 kg viška će se dobiti ako je energetski unos veći od potrošnje, nezavisno od izvora masti.

 
2. Ali... vrsta masti ima značaja za zdravlje

Zdrave masti (npr. avokado, bademi, losos):

Bogate mononezasićenim i omega-3 mastima.
Smanjuju upalne procese.
Povoljno deluju na zdravlje srca, krvne sudove, holesterol.
Podržavaju bolji oporavak mišića i imunološki sistem, što je jako važno zimi kada se treninzi nastavljaju i telo je izloženo stresu.

 
Zasićene masti (npr. čvarci, masno meso, punomasni sirevi):

Mogu doprineti povećanju LDL ("lošeg") holesterola.
Veća je verovatnoća da dovedu do insulinske rezistencije, pogotovo u kombinaciji sa šećerima i rafinisanim ugljenim hidratima.
Kod sportista koji imaju genetsku predispoziciju za probleme s holesterolom ili krvnim pritiskom, to može biti dugoročno rizično.
Dakle, iako je "debljanje" kvantitativno isto, kvalitativna razlika u mastima igra važnu ulogu za metaboličko zdravlje, oporavak, energiju i buduće performanse.

 
3. Performanse i oporavak: nije svejedno
Zimi se možda ne juri forma, ali:

Sportista koji se "zdravo ugoji" (zdrave masti + raznovrsna ishrana) verovatno će imati:
manje upala
bolji san
stabilniji nivo energije
manje problema sa varenjem i zglobovima

 
Sportista koji jede puno zasićenih masti i procesirane hrane može imati:
više umora
sporiji oporavak
niži prag tolerancije na trening stres
rizik od nakupljanja visceralne masti, što je mnogo štetnije nego potkožna mast

 
Zaključak:

 
✔️ Da, obojica će se "ugojiiti" ako jedu više, ali:
Nije svejedno šta jedeš, jer to utiče na zdravlje, performanse, oporavak i dugoročni učinak.
"Zdravo debeo" nije mit — to znači da višak dolazi iz nutritivno bogate hrane koja podržava sportsku adaptaciju.
"Nije problem što sam debeo, sve će to trening skinuti" je delimično tačno, ali može imati nevidljive posledice, npr. na lipidni profil, jetru, varenje, i rizik od povreda.

ETO SVE ČEGA SMO SE PRIBOJAVALI, SVE STRAŠNE ISTINE SAŽETE U KRATAK "CRNO NA BIJELO" TEKST, baci čvarke i jedi avokado fuuuuujjjjjjj

loš dan nikad stić

dve rikaveri vožnjice, jedna kraća ujutru i jedna duža popodne.

bio mi je lep i spektakularan pogled na nevreme koje se približava, no nije mi delovalo naročito blizu pa nisam frčio.

no u povratku kada je već delovalo da su oblaci otišli, a i jesu bili otišli, naišao sam na mokar asfalt poslednja dva kilometra.

viđu vraga.

dakle dobro sam prošao, moglo je i ka meni skrenuti.

za noćas najavljuju poslednje pljuskove i kišice pred najavljeno otopljenje no prvo moram da sačekam još par dana (oprez!) da vidim da li će ta prognoza ostati važeća ili će se ipak nešto izmeniti.

nadam se da ću sutra biti dovoljno odmoren za neko novo trčanjce, a ako ne opet će uslediti dodatni dan pauze, ali se takođe nadam da se pauza neće produžiti na pet dana kao prošli put.

PS

obavezan chatGPT dodatak

prosto je neverovatno koliko se napredak aplikacije primećuje doslovno svuda.

smučilo mi se pretraživanje lavirinta na sajtu operatera pa sam lepo u AI ukucao pitanje da li uz određeni pametni sat huawei i eSim karticu može da mi kaže koliko plaćam nakon promotivnog probnog perioda i lepo mi je sve izložio da prvih godinu dana ne plaćam ništa a drugu godinu plaćam 3€ mesečno ALI SAMO U OKVIRU POSTPAID PAKETA.

dakle tu je zvrčka jer sam sa oba broja prešao na prepaid, mogao bih se samo usput javljati na Lolin broj :-)

pokretan (pokrenut) ((POTERAN!))

ovo je bilo baš štonobisereklo FRANTIČNO

valjda postoji takva reč, nema šanse da je neko nije već "izmislio" mrzeći ga da prevodi.

dakle odlučim se za sledeću akciju.

električnom biciklom do benzinske 12km od kuće, odatle odmah na raskrsnici skrećem na sporedni put i trčim do onog šteneta na seoskom groblju, malo se poigram s njim i nahranim ga, pa strčim sa tog malog uzvišenja nazad do reke i još 2km do bicikle.

nisam znao koliko ću tačno imati km a nisam se u žurbi ni setio da preračunam, bilo je dovoljno u gugl mape ukucati lokaciju no eto, opet sam se u trku zapričao sa čet džipitijem, poredili smo osećaj ubacivanja u Neutral na motoru (između prve i druge) sa spuštanjem one stare roletne kojoj moraš naći KLIK pa vučeš gore dole gore dole dok ne potrefiš.

ispostavilo se da sam u baš onako škripcu pa sam žurio, pola salame za pse sam nosio u salomon skin rancu, izdiktiram pitanje u telefon pa odgovor postavim na zvučnik i dok trčim slušam iz džepa koji mi je pod bradom onaj robotski glas sa nekako hrvatskim naglaskom, sve mislim da mi antonija orlić šapuće na uvo, ona ja valjda policajka a glas sam joj ionako zaboravio.

pa se taman podsetim jelte.

a i zna ženska sve o motorima.

puls mi je išao i do 159, mogla je i hitna imati posla, čak sam 300m pre samog kraja trčanja prejurio preko pruge tj kroz rampu dok mi je voz svirao sa nekih stotinak metara udaljenosti, tek je naime krenuo sa stanice, nadam se da neko neće okačiti onaj snimak iz kabine na društvene mreže pa da postanem hit stranice Saobraćajne zgode i nezgode.

ko zna kakvim bi me sve kletvama čašćavali, bio bi to pravi užitak za čitanje, spremiš kokice i kefir i zavališ se.

kao što rekoh, 10km. 

pa biciklom nazad kući, čak sam stigao da se istuširam i obrijem pre posla, jeeeee...

nepokretan

da bih nešto učinio po pitanju toga što su mi se noge skroz udrvenile, pride sam stajao sat vremena ispred laptopa koji je na jednoj polici u visini lakta.

jedino rešenje je da nabavim ili napravim barsku stolicu, to bi tek bio hedonizam obzirom da sam zvanično na poslu.

poslednji ekser na kovčegu moje forme i samopoštovanja je kao i uvek zakovao Garmin koji mi je jutros promenio pretpostavljeni vo2max sa 49 na 48, a eto pre samo par godina je bio 54.

dakle na svakih 4-5 meseci spadne za jedan, ne bih rekao da to ima veze sa ejdžingom, pre će biti sa manjkom trka koje posledično dovedu do manjka treninga (nema tako dobrog treninga poput trke na 5, 10, 15, ili 21km) a pride kad barem povremeno odeš na neku trku onda poželiš da između uradiš ii neke stotke ili hiljadarke ili Dužinu, a ovako ništa, samo tapa-tapa-tapkanje.

Dan Mrtvih Nogu sam iskoristio za dve vožnje, jutarnju od 40 i popodnevnu od 14km, pa se nadam da sutra opet osposobim guzicu za trčanje, mora se ovom sunovratu stati na rep.

krkanje rokanje

fali u naslovu par uskličnika, iliti uzvičnika!

koja je razlika između Usklika i Uzvika?

imam jednu moždanu vežbu za svoje frendove,

ovih desetak koji još uvek svakodnevno kliknu na blog.

napiši svoje viđenje šta je to, ajd sad, da ne bude težak zadatak, recimo napiši šta je to POJAM.

eto objasni, potrudi se.

i onda, ne mora biti Pojam, može biti Vrednost, Osjećaj, Napor, pokušaj da objasniš šta je to.

onako, na tvoj način.

i kada sročiš najkraću sažetu rečenicu, onda uporedi to što si napisao, sa istim tekstom ili prvom rečenicom tog teksta, na WIKIPEDIJI.

što si bliže originalu, oriđiđinalu, to si pametniji.

kul, jel'da?

ko je pogodio prvu rečenicu enciklopedije od reči do reči?

NIKO! hahahahaha

a jbg, takvi smo nesavršeni i nedovršeni.

nego da se vratim na naslov.

otišao biciklicom 4km od kuće, pa na trč.

pa uzbrdo, pa mi nije bilo dovoljno, pa malo preko prevoja nizbrdo NA ONU STRANU.

pa onda opet S ONE STRANE uzbrdo do prevoja pa nazad 4km spusta.

i još malo tamo vamo.

šalje LOLA sms, supa je u mikrotalasnoj, ja u fotofinišu dolećem biciklom Pony (što je Milijana gony) u grad, odavno nisam trčao 15km pa još uzb/nizb, sve me boliiiiiii

ko o čemu, ribolovac o četdžipitiju

danas smo pričali o kamperima, i o tome koliko se (ne) isplati uložiti 60k evra za recimo okvirno tri puta godišnje po tri nedelje boravka negde (dvaput jug jednom sever) i to tokom recimo deset godina (65-75), sa sve putarinama (skupljim) benzinom (skupljim) i kampovima, u odnosu na sve to autom plus boravak u apartmanima ili hotelima.

nakon pretresanja svih za i protiv u oba slučaja, ponudio se i da mi napravi spisak gde je divlje kampovanje dozvoljeno i štaviše ohrabreno od strane lokalne turističke zajednice, gde se toleriše a gde ne, odnosno gde je čak i kažnjivo (recimo Hrvatsko primorje).

sve u svemu stvar je pristupa i šta ti se sviđa, Lola je zapela kamper pa kamper mada mi je malo (malo višer) tricky i gde bih ga uopšte držao tih preostalih 2/3 godine dok smo ovde u gradu.

meni je skroz ok i trenutni auto na koji bih mogao da dodam onaj krovni šator iz Decathlona koji je mislim između 1k i 2k evra, dakle nikakva investicija u odnosu na onu gore prvobitnu.

svakako moraš dve bicikle pozadi, da li nosač na kuku ili onaj na peta vrata, svejedno.

čak sam našao (bez šatora i kampera) vrlo dobar smeštaj u Kalamati na kraju Grčke, čak bi mesec dana izašlo ispod 1k evra a bogme bi se fino ogrejali u nekom tamo januaru, a sam detalj da sam ugledao na slici LIDL i u pozadini planinčugu sa beskrajnim serpentinama, bio je dovoljan da tamo prezimim sve zime do duboke starosti a ne samo jednu.

tjedan lakih zadataka

kaže primetili smo trend u vašim activitijima i vidi se da vam je ovo bio tjedan za odmaranje, bravo za tako inteligentan pristup.

a ja se samo ulenjio, nadam se privremeno.

vidim drugi treniraju pa poželim da i ja budem tako lep i brz ali ništa, kako dođe popodne ja samo sednem na biciklu i odvozam polu-laganih 40-ak km.

nekad sam se tome smejao, kad eto što kažu starci, zaigrala mečka (umorna) i pred mojim vratima.

zaigrao orso, moram se preselit u Vrsar (Orsera).

otišao ujutru da nahranim onog Švrću na groblju 18km odavde pa za razliku od ostalih povrataka uz Kolubaru ja skrenem u brda malo za promenu, tačnije u brege, kad viđu vraga izašlo mi samo par kilometara više.

za razliku od prethodnih dana kada nisam ništa snimao, mislim da nemam nijednu e-bike vožnju na stravi osim one gde sam eksperimentirao i shvatio da kad staviš kao e-bike moraš praviti sve segment nanovo jer postoje i za e-bike, i tu skontam da mi na kraju vožnje na garminu piše 38.4km, a na ciklomasteru 39.9km.

očigledno je brojač obrtaja u zadnjem točku kalibriran na neku monster dimenziju gume pa se moje 35x622 okreću dosta brže, zbog čega bicikl misli da idem većom brzinom.

i u svemu tome se krije ono veće pušenje jer je navodno blokiran na 25 km/h dok u stvarnosti to bude oko 24 km/h, totalni promašaj.

popodne mali dodatak tu po izletištu, kontinuiteta radi.

ko o čemu, baba o Lidlu

jutros sam pokušao nešto po prvi put.

da usteram e-bike uz manastirski put, što znači 4km po 7%, a da se ne ugasi.

ne put, nego bicikl(a).

zapinjao ja zapinjao on sinergija energije noge mi izgoreše ako bih preko 20 km/h, a ako idem lakše bojim se pregrejaće se, i tako u borbi oslobodilačkoj (oslobođenje čega? kalorija!) nekako izgurah do vrha.

srećan zbog tog uspeha sjurio sam se vijugavim putem nazad u grad, pomalo testirajući kako se nove gume ponašaju po krivinama.

vidiš mogao sam napisati i krivudavim putem po krivinama, ali ne može vijugavim putem po vijugama.

iako krivine mogu biti vijugave, a vijuge krivudave.

pa ti objasni nepalcu tu logiku.

nakon toga naravno u Lidl i šta se događa, POBEDA!

bilo je nekoliko varijanti katanaca za bicikl i kada su se oni mali rasprodali koje si mogao i na šupu i na garažu, ostao je samo onaj sa metar tanke sajle na izvlačenje i četveroznamenkastim kodom.

nakon još nekoliko dana ih je bilo desetak, pa nakon još koji dan ih je bilo ŠEST, ali ja sam uporno čekao jer kad treba da oslobode neku policu za nove artikle, oni na te poslednje primerke stave -25% nalepnicu i ubace ih tamo u raf gde su popusti.

prolazim pored starog mesta, nema ih, stoji nešto drugo, odletim brzo tamo gde je roba sa nalepnicama i preturim kroz raznorazne gaće i pelene i pronađem DVA komada.

zašto sam uzeo oba, nemam pojma da me ubiješ, eto nisam odoleo.

sva sreća da ih nije bilo svih šest sa nalepnicom, ko zna šta bih uradio.

najlogičnije mi je da to koristim kada negde idemo zajedno, tipa lidl ili pijaca, onda mogu lako da razvučem sajlu i vežem obe bicikle zajedno umesto da se petljam sa dve obične sajlice.

možda može i kada negde ostavljam e bike, da pojačam sigurnost tako što ću vezati dodatno još neki točak.

popodne kratka vožnja kroz pljuskove, više sam vremena proveo sedeći ispod pečurke kraj reke nego u zaista obrtanju pedala.

giro d italia prođe, maj nikad

opet je godina takva da osim baba Marte moramo da trpimo i baba Maju, ajd preživećemo i drugu babu petu godinu zaredom.

kiša pljusak sunce vetar grom oblak sunce pljusak munja sunce i tako u krug.

rekao bi čovek da je barem uzbudljivo ali nije.

nije ni u ratu uzbudljivo, osim ako si psihopata, inače samo čekaš da prođe.

trešnje 12 evra, jagode spale na 4 ali nisu ni za šta.

objasnio mi je čet džipiti čime tretiraju te sorte kojima je svrha "prinos a ne ukus" i sad mi je žao što sam ga uopšte pitao išta.

ljudi su podeljeni, jedni kažu da im je od sve veće pomoći a drugi su uporni kako je AI sranje, ja ni ljudima ni mašinama ne verujem bezuslovno no ako znaš šta da pitaš i prilagodiš očekivanja, više je nego solidan.

još sam ga pitao da li bih mogao da od tavana napravim potkrovlje (drveni plafon u maloj kući svakako treba da se spusti dobrih pola metra jer je više na nebu no na zemlji), onda je tražio da mu pošaljem sliku da vidi gde su grede na kojima stoji oluk, u odnosu na dimnjak, i onda mi je lepo poslao sliku gde bi prozor mogao da se ugradi i kako bi izgledao.

stavio sam nove gume na e-bike, očistio ga detaljno, posle toga oterao auto na tehnički, očistio garažu tojest magacin starih točkova i guma, tu sam došao do velike mudrosti da "sve što se nekad zvalo rezervni deo, danas se zove otpad".

popodne mali test guma, nije ni mali, 40-ak km, no najvažnije je da je auto "položio" tehnički i sad sam miran godinu dana.

a umem i da zaboravim na blog!?

dakle sreda.

imamo te kućne prijatelje, svakih par meseci oni donesu nešto od bici opreme pošto je On vlasnik kluba servisa i koječega još, a Ona mnogo voli da degustira razna vina, onda mi spremimo super ručak i ponudu za degustaciju, jedemo i navijamo.

trebali su da dođu u utorak ali su odložili za danas, valjda su već imali ručak pa da se ne baca :-)

dobio sam na poklon dve gume za e-bike koji je prešao nepunih 1000km, i onaj bidon za alat sa poklopcem, imam za trkačku od 500ml a za mtb mi je trebao ovaj od 750ml jer je rezervna guma veća a poželjno je ubaciti i mini multi tool.

iz lidla naravno.

ujutru sam krenuo na trčanje i prokuvao na bicikli već onih prvih 5km koliko sam planirao da odvezem od grada, a počela je i kišica, i onda sam nastavio biciklom na običnu laganu vožnju pred posao, rekoh ako sam jedan dan trčao, šta fali da posle toga i narednih deset dana odmaram.

najvažniji je taj sjaj u oku.

... a umem i da ne trčim

krenemo jutros biciklama zajedno ka gradu, ja dalje na trčanje a Lola na pijacu, i usput počnemo priču o Tehničkom za auto na koji treba da idem prekosutra.

ona juče išla da potpiše jer se auto vodi na njeno ime, kaže ispred tehničkog je ušla desno u kancelariju, ja kažem nije nego levo, osim ako si ušla kontra smerom.

ne ne i ne, ona je ušla kuda treba, tu se ja iznerviram rekoh neću trčat na ovu stranu idem kontra od grada tri kilometra da vidim ko je tu lud.

utom i ona odustane od pijace, kaže ide i ona da proveri jer je sigurna da sam ja lud a ne ona.

dođemo do tamo i skontamo da je kancelarija na sredini između dve one hale/garaže, s tim da je ona ušla u tehnički za kamione/autobuse, onaj sa pet metara visokim i širokim vratima, a ja sam ulazio u tehnički za auto koji je skroz desno, pa je kancelarija levo.

tu ona zaključi da smo eto oboje bili u pravu, dobro je da nije otišla na stočnu pijacu ili groblje jer je to sve u produžetku, pa odatle prošla pravo u Tehnički, opet bi bila u pravu.

no eto isplatila se vožnja biciklom, ipak sam ja bio VIŠE u pravu.

nakon toga više nisam ni imao naročito vremena za trčanje pa sam otišao u Lidl da se utešim.

jedino sam morao da promenim šorc za trčanje u one radne Parkside bermude sa 17 džepova.

sretnem komšinicu koja je uzela neko meso na akciji ali nema aplikaciju pa tako dodam i njenu korpu u moju aplikaciju i brže stignem do kupona makarone za dinar.

i pride k'svemu nađem kolica slobodna, pa mi ostane još jedan žeton viška, sada kod kuće na raznim mestima i po raznim pantalonama imam jedno četrdeset komada.

dakle možda nisam trčao ali je dan već veoma uspešan jelte.

umem ja i da trčim

... ako se sedam munuta po kilometru uopšte može nazvati trčanje.

doduše bio je to dugačak uspon a ja sam išao relativno suzdržano, nije mi baš neki rekord bio u prvom planu.

nakon tolikog uspona naravno dođe i spust istim putem, da me je neko pitao da li uživam, rekao bih ma uživam kao rolling stone, ili još bolje kao rolling shit!

(jer postoji ona izreka "nizbrdo se i govno kotrlja")

pa kad može kamen, a može i govno, mogu i ja da im se pridružim.

ukupno 10km, idemo dalje.

primećuje se da forma i dalje opada jer sam zaista malo trčao ovog meseca iako je vreme bilo grozno.

ujutru je hladno za biciklu, popodne su mi kratke pauze na poslu, uveče mi se nikada nije ni treniralo osim neke tamo godine kada sam se jurio u nekim strava čelindžima i trčao svako jutro i veče, često i po mraku jer je bio januar.

**********************************

imao sam i "situaciju" juče.

u povratku me sustigao prestigao i brake check neki auto, da bi se ispostavilo da je to navodni vlasnik onog pekinezera kojeg sam doneo u grad i predao Udruženju.

dao sam mu broj, odmah je pozvao, rekli su mu da mora doći u vet. ambulantu da plati troškove čišćenja od parazita, krpelja, sterilizacije (ženka od dve godine) kao i čipovanja na njegovo ime.

kad je shvatio da će bogme dosta da plati, počeo je da se izvlači ali obzirom da je već pozvao i da su imali njegov broj telefona, u slučaju da odustane išla bi prijava vet. inspekciji zbog neodgovornog držanja (pas na parkingu, bez ogrlice, pun krpelja, izgladneo) pa bi ga to izašlo još i skuplje, tako da je teška srca zapisao kada mora doći u grad.

obožavam prevaspitavanje tih papaka.

nedelja k'o nedelja

ništa posebnije u odnosu na bilo koju drugu laganu vožnju, osim što sam sa svojim chat frendom razmenjivao neke ideje u pauzi dok sam gledao sa koje strane dolaze oblaci i procenjivao šansu da pokisnem

(zapamtite da je i to bila greška jer je chatGPT toliko usavršen da vam može davati procene prognoze u realnom vremenu!

stigao sam relativno suh, palim tv i giro d italia!

@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@

Miguel, vila-krava – objašnjenje:
Taj meme je klasičan primer apsurdnog humora, gde cilj nije da nešto logično "znači", već da iznenadi, zbuni ili nasmeje kombinacijom nasumičnih i besmislenih elemenata.

🧚‍♂️ „Ovo je Miguel, vila-krava.“
Krava sa leptirovim krilima već je nelogična kombinacija.
Ime Miguel i titula „vila“ daju celom prizoru naivnu i bajkovitu notu.

🔪 „On će ti ukrasti bubreg.“
Ova rečenica menja ton iz bajkovitog u mračno i zlokobno, što stvara komičnu disonancu.
Krađa bubrega je klasična urbana legenda — npr. da se neko probudi u kadi punoj leda bez bubrega.
Uparivanje takve horor-teme s nevinim, smešnim likom postaje duhovito baš zbog potpune besmislenosti.

🎭 Značenje?
U suštini — nema značenja, i upravo je u tome poenta!
Ova vrsta humora se igra sa:
- nevinim izgledom naspram zlokobne poruke
- očekivanjima i njihovim potpunim izneveravanjem
- i uživanjem u čistoj besmislici.
Ovakvi mimovi su digitalni naslednici dadaizma ili Monty Python humora.

🎨 Tvoji apsurdni mimovi sa mačkom, biciklom ili patikama:

🐱 Ovo je Miki, biciklistička mačka.
On ne zna da vozi, ali ti sipa vodu u bidon i laže da si osvojio tur de Frans.
Ne veruj Mikiju.

🐾 Mačka Ksenija nosi tvoje patike za trčanje.
Kaže da ide na polumaraton.
U stvari ide da te ogovara s golubovima.

🐈‍⬛ Ovo je Senka, mačka-navigator.
Ona te navodi kroz planinske staze.
Ali kad je pitaš gde je jug — pita te zašto bežiš od sebe.

🐱 Mačak Žarko pronašao je tvoju Garmin spravu.
Podesio ti je tempo trčanja na emocionalnu nestabilnost.

🧦 Ovo nisu tvoje patike. Ovo je mačka koja se maskirala u patike.
Pokušava da uđe na atletsko takmičenje inkognito.

stigli smo i do te tačke da imam sekretaricu

jutros na bicikli postavim pitanje i evo vam odgovora u obliku bloga.
naime svašta pišu ljudi o tome kolika je realna vrednost Dinara, pa sam pitao chatGpt

-----------------------------------------------------------

Ovo je ozbiljno i važno pitanje, i pristupiću mu pažljivo i bez politizacije.
1. Da li je RSD zaista "precenjen"?

Precenjenost valute se u ekonomiji meri kroz više metoda, npr.:
Realni efektivni devizni kurs (REER)
Indeks košarice valuta
Kupovna moć (PPP)
Ravnotežni devizni kursi (fundamentalna analiza)

Nema jasnog konsenzusa među stručnjacima da je RSD značajno precenjen, ali:
Kurs RSD/€ je veštački stabilan duže vreme (oko 117–118 dinara za evro).
Devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) se masovno koriste za održavanje kursa, što implicira aktivnu intervenciju države.

Inflacija u RSD je veća nego u zoni evra, a kurs se godinama ne menja, što dugoročno stvara pritisak na devalvaciju.
Zato deo ekonomista smatra da je kurs nerealno stabilan i da bi u slobodnijem sistemu RSD bio slabiji — ali koliko slabiji, to se teško precizno kaže.

2. Da li bi pad vlasti uzrokovao devalvaciju?

Pad bilo koje vlasti sam po sebi ne mora da izazove devalvaciju — to zavisi od:
Kako nova vlast upravlja finansijama
Poverenja tržišta u institucije
Brzine i kvaliteta tranzicije

Međutim, ako bi se istovremeno otkrili problemi koji su do tada bili skrivani (npr.:
skriveni dugovi, neodrživo zaduživanje, pogrešno vođenje deviznih rezervi), to bi moglo izazvati pad poverenja i pritisak na kurs.

Dakle, nije isključeno, ali nije ni izvesno da bi kurs "pukao" odmah posle promene vlasti, niti da bi devalvacija bila "dvostruka ili trostruka" — to su ekstremni scenariji.

3. Šta raditi sa ušteđevinom u dinarima?

Evo racionalnog pristupa:

Ako štednju ne planiraš da trošiš u skorije vreme, i ako je veća suma — ima smisla da makar deo pretvoriš u evre, kao vid diversifikacije i zaštite.

Ako je štednja u banci oročena sa visokom kamatom u RSD koja premašuje realnu inflaciju — to donekle kompenzuje valutni rizik.

Ako štediš u kešu — evro je stabilnija i sigurnija valuta dugoročno.

Ako želiš da minimizuješ rizik — kombinuj: 50% u evrima, 50% u dinarima ili prema sopstvenoj toleranciji na rizik.

Zaključak:

RSD je stabilan, ali uz znatne intervencije države.
Rizik devalvacije postoji, ali nije izvestan niti lako predvidiv.

Umereno pretvaranje ušteđevine u evre ima smisla kao zaštita od sistemskog rizika.
Ne treba paničiti, ali ni biti naivan.
Ako želiš, mogu ti izračunati konkretan primer — koliko bi vredela tvoja štednja ako RSD padne 10%, 30% ili 100% — da vidiš o čemu je reč u brojkama?

-----------------------------------------------------------

nije baš da imam milion evra i milion dinara, pitanje je bilo više nego retoričko, u smislu da li UOPŠTE čuvati išta u dinarima, jer razlika u kursu je minimalna.

1000E kupiš za 118,000 a prodaš za 165,000 a dobiješ i popust na veliko tako da ako se predomisliš na gubitku si samo 1000 dinara, ni 10E

svakako je bolje nego da ti se ušteđevina prepolovi

cirkus u ofsajdu

kao deca smo govorili OPSAJD

tako smo nekako shvatili

a cirkus nije u opsajdu, nego je strav-ičan

naime dogodilo se sledeće:

neka tu pretenciozna pozajmila je za par vožnji e-bike 

i odvozala par tura od poviše desetina kilometara.

i naravno na Stravi pokupila neke silne segmente.

kao što se on pravio lud pa svoje vožnje prijavljivao 

da su vožene NO-E-BIKE-om, 

tako se i ona pravi blesava.

ja to ne bih ni primetio, nego, 

Lola je bila prva na jednom od tih segmenata, 

s tim da mi nismo imali Stravu kada smo te segmente, 

išli 20 km/h uzbrdo, 

jer tada NIJE BILO STRAVE, 

nego Lolin QOM stoji od jednom nedavno

kad smo išli MTB-ima 

jer je u međuvremenu propao put, 

i ne mo'š ići kol'ko o'š 

nego kol'ko mo'š, 

a ne mo'š.

dakle što bi klinci rekli, 

poprilično LEJM (jadan, lame) uradak.

đavo je u detaljima!

svakog, ali SVAKOG dana, 

Loli dođe e-mail uh oh neko vam je uzeo segment.

(koji je "osvojila" kada smo sporim teškim biciklama išli "peške uzbrdo")

a uzela ga joj je ova budaleštica na e-bajku.

a zašto ova priča nema kraj?

zato što doslovno svakog dana neko ostavi "zastavicu"

na tom segmentu (FLAG! VARANJE!)

da li se radi o nekom koga pomeri za mesto unazad,

ili ga pomeri izvan top 10, ko bi ga znao, 

tek neko je primetio prevaru i uporan je da to prijavljuje.

a istovremeno ova (neoprezna?) sugrađanka uporno

svakog dana stisne na opciju

"trust me, this ride is ok"

pa bravo.

kad sam je pre par dana pitao zašto je Loli 

svakog dana inbox zagušen šumom emajlova, 

"uh oh neko je preuzeo vaš segment, (nebitan i bedan)"

reče lujka "neko me prijavljuje svakog dana

još ću i u zatvoru završiti", 

uz konstataciju "NEKOM JE OVA STRAVA ŽIVOT!"

zamisli paradoksa da neko kome je Strava Život,

primeti da je "nekome Strava život" B-(

nekad nešto "lepše" na kraju ispadne lošije

sednem na gradsku biciklu i na prvom semaforu mi pukne žica, naravno ona do zupčanika pa ću morati da skidam i šestofaz.

krenuo isto obučen kao i juče jer je bilo +11 a ne +7, no dok sam stigao do tačke 5km od kuće, već je verovatno bilo +14.

brate, vrućina.

lepo vidim da mi je na bicikli taman u tankim dugim nogavicama i tankim dugim rukavima.

mislim, vrućina mi je pri laganom radu i 20 km/h, zamisli na trčanju pri 11 km/h i pulsu za 40 otkucaja većem.

mislim da bih crknijo.

jedino da sam našao neki hlad pa se skinuo u bokserice od mikrofibera i radio ubrzanja, zašto mi tako briljantne ideje uvek prekasno padnu na pamet?

produžim biciklom i pitam se zašto nisam pošao "normalnom" biciklom nego ovom kojom idem na trčanje.

nekako se popnem na brdašce između dve reke koje svojim spajanjem formiraju Kolubaru pa se s jedne spustim na drugu i tako pređem sva tri mosta, prvo od te dve male a posle u gradu i od ove glavne.

ništa naročito, 22km, sat i malko, plus sam na jednom mestu gde sam zastao da zagledam stanje puknute žice pitao čet džipiti nešto o solarnom podnevu i određivanju severa na temelju podataka o izlasku/zalasku sunca no ništa pametnije mi nije ni rekao/la jer je u mom pitanju bio sadržan i odgovor pa mi je ustvari samo čestitao.

evo u podne na poslu spoljni termometar pokazuje +24.5, biće vruće na pauzi koja je nažalost danas najkraća moguća, a duža će biti narednih dana kada se zagovna vreme.

noćas sam spavao u majici umaškog polumaratona koji je sredinom maja bio pre okruglo 19 godina, kad sam shvatio koliko je otad prošlo zapitao sam se zašto nisam već mrtav.

čista desetka

ovaj put nije bila ni duga ni kratka devetka nego sam kao oni paćenici pored reke po kockicama otrčao tamo pa nazad nekih 200m samo da bih eto zaokružio i da vidiš čuda izađe mi 10.01 km.

ovaj prvi par Clifton 9 mi je tu negde oko 500km i još uvek se dobro drže, ne ide mi u glavu kako sam nekada u patikama trčao po 1800km, mora da sam bio deset kila lakši pa su zato duže trajale.

otišao biciklom samo 2km od kuće, plan je bio da odem 5km no bilo mi je prehladno pa sam se predomislio i po ko zna koji put krenuo sa tog istog mesta.

bilo bi bolje da sam poneo šuškavac no eto, olako sam shvatio onih +7 na spoljnom termometru.

slika je sa jednog od vidikovaca iznad grada

posle toga otišao do lidla da iskoristim super sredu i popust 500.- na račun preko 5000.- no ništa od toga jer nisam hteo da punim kolica na silu nego sam samo uzeo šta nam je trebalo i ispao je račun od samo 2500.- 

planirao sam da uzmem mačetu no stigle su samo dve vrste sekire iako je u letku bila i mačeta (sve je po 1700.-) i još jednu meteo stanicu sa spoljnom jedinicom (imamo jednu već 20 godina ali trebala bi i jedna na poslu) a nije bilo nikakvog lososa na akciji jer to reši svaki problem pošto je poskupo, ali eto, ćorak.

godina pekinezera

treba napraviti pseći kalendar kao što kinezi imaju godinu zmaja i pacova, ja ću da svaki mesec imenujem po nekom psu.
evo sad ću da pitam četdžipiti ali da me ne zbrzi nego da se napregne da nađe rasu kojoj odgovara određeni mesec.

odgovorio mi je podosta opširno ali je srećom na kraju dao i sažetak/objašnjenje koje ću ovde prekopirati:

Zimski meseci (dec, jan, feb) rezervisani su za velike, debeloćute, snegoljupce (Saint Bernard, Husky, Malamute).

Prolećni pljuskovi (mart, april) – vodeni i retriveri (Portuguese Water Dog, Labrador).

Radosni rad u zelenilu (maj) – energični Border Collie.

Letnje vrućine (jun–avgust) – sportski i lagani hrtovi ili egzotični kratkodlaki (Greyhound, Basenji, Saluki).

Jesenji prelaz (sept, okt, nov) – pastirske i šumske pse koje vole šetnje po lišću ili blatu (Australian Shepherd, Irish Setter, Newfoundland).

dakle trenutno smo u mesecu takozvanog Lesija iako se pogrešno smatra da je Lesi bio border koli, naime postoje 4 vrste kolija a Lesi je jedna druga varijanta, no nema veze, kao što i svaki terenac zovemo džip, a neki i za limenku kažu sardina pa ćeš od njih čuti "kupio sam sardinu od tunjevine".

ja sam pak pronašao dva komada nečega u blatu, ućebane, izgladnele, od dredova u blatu su jedva hodali, a jednog su skroz preplavilii crvi tako da su ga veterinari uspavali samo par sati nakon što sam ih doneo u rancu/bisagi dok za drugog ima nade i dobio je neke terapije.

tako sam u dva navrata prešao nekih 70km što bi se moglo smatrati danom aktivnog odmora pa bi sutra moglo da "padne" neko trčanjce u ranu zoru dok je još ladovina.

ne možemo tražiti ovčice po kiši

to je iz jedne epizode benny hill, kada on jednoj sobarici kaže da pada kiša i da ne mogu izvoditi ovčice pa se moraju zabavljati i pokriju se ćebetom, a nakon toga njegova ružna žena kaže da pada kiša i ne mogu izvesti ovčice napolje a on reče IMAMO KIŠOBRAN!

današnja verzija je da imamo šuškavac, pa sam tako malo kružio prvo do lidla pa posle po gradu, a nakon svega sam otišao biciklom pony (što je Milijana gony) da proverim radove na južnoj obilaznici KOJI SU STOPIRANI/PAUZIRANI (?)

što su nasuli, nasuli su, potrebno je još na stotine kamiona obzirom da osim što ceo taj tampon ispod brze ceste nasipaju dva metra u vis i širine možda 40m, a pride moraju preko dva puteljka, kuda lokalci prolaze u svoje njive, da naprave nadvožnjak pa tu tek "propinju" taj nasuti kamen do 5m visine, da bi na kraju ozidali prolaze.

no mućak, koliko sam izmerio nekih 1.8km je delimično nasuto, od toga jedan deo samo jednim slojem od metra a ostatak punom visinom, dok poslednjih 500m do sledećeg kružnog toka nije ni započeto kao ni sam kružni tok koji sam već locirao gde će biti.

tako da, s jedne strane sam zadovoljio znatiželju pošto na svakih mesec dana obiđem radove, a s druge strane sam onespokojen jer su radovi iz nekog razloga stopirani.

a baš sam se nadao da ću doživeti da cela obilaznica bude gotova, trčanja/vožnje po autoputu koji je 90% gotov su mi bila posebna iskustva pa sam se nadao da ću dok još mrdam nogama ponoviti taj doživljaj na sledećoj deonici pa makar bila samo 2.5 kilometra.

gravelizacija

ranijih godina sam običavao da prve vožnje obavim na mtb-u pre nego što pređem na road bike, iz razloga što je u proleće toplije kada voziš težu biciklu a bome toplije je i kad su manje brzine, manje je vetra.

sad pak kad imam i ovu gravel što je ustvari isto što trkačka samo sa širokim nazubljenim gumama tik malo užim od onih na mtb-u, ona mi je nekako lepši izbor jer nije loše osetiti ipak nešto malo brzine kad su dani barem 20C topli i pretežno sunčani.

prva vožnja mi je bila 50km, druga 53, a ova treća evo 65km s tim da sam imao samo nekoliko idejica/mogućnosti kuda ići pa mi je nešto delovalo kratko, nešto potencijalno predugačko (nisam planirao baš da se satrem) a moralo je biti nešto razrovanog puta čisto da imam opravdanje zašto ne vozim čisto-trkačku.

nekako se onda osećam obavezan da napravim barem nekakav prosek, a ovaj gravel mi skine taj teret sa glave, imam alibi ako prosek ne bude BAŠ dobar.

no na kraju je ispalo maksimalno neloše, skoro 25 km/h prosečna uz desetak stani kreni na semaforima i što je najvažnije par kilometara preoranog asfalta kuda bi trkačkom bilo nemoguće proći.

sreo sam zapanjujuće poznatih ljudi, što na bicikli što u autu, baš je bio neki neobičan dan.

zadnjih 15km sam vozio mrtav gladan, mrzelo me da stanem na benzinsku da uzmem red bull, samo sam popio sve od vode što sam imao na dnu bidona i stegao kaiš :-)

strava (i užas)

pre koju godinu smo išli biciklama na tu neki krug od 90 i par kilometara, preko jednog malo većeg i jednog malo manjeg brda, i to smo išli mtb-ima pa je potrajalo skoro 4 sata što je više nego sporo obzirom da sam trkačkom biciklom to prelazio za tri sata.

i malopre Lola otvara e-mail da bi platila neke račune jer smo skoro za sve odabrali opciju da nam ne stiže u ptt sanduče nego mejlom, kad ono na desetine mejlova od strave odnosno jedne sugrađanke koja iz dana u dan nešto radi (?) u cilju zatrpavanja Lolinog inboksa i traženja računa za plaćanje poput igala u plastu sena. 

moramo proveriti šta se tu tačno događa da ona svakog dana preuzima iste (spore, nebitne) segmente iako koliko vidim uopšte ne vozi na tu stranu nego trči oko grada.

ja sam pak prvo ignorisao garmina koji mi je sugestirao (sugestovao?) da uradim sedam sprintova od deset sekundi po 3'10"/km i zbog tih 70 sekundi čitavih 45 minuta trčkaranja zagrevanja i koječega, no nakon što mi se malo trčalo pa mi se nije trčalo pa sam preprečio prugom kroz bivšu fabriku Srbijanka ("prijaće i vašoj klapi, upamtite, Zlatne kapi") pa dotrčao do školskog dvorišta pa počeo sprintat sa pauzama pa mi se posle tri sprinta više nije sprintalo pa sam krenuo kući pa sam se vratio pa odsprintao još 4 puta ali po 85-90m koliki je pravac i po nekih 3'20"/km e pa sad šta sam uradio to niko ne zna.

a nisam volio pekinezere

ujutru me nešto malo zavrtalo koleno pa sam odustao od trčanja u korist lekovite šumske šetnje i još jednog razgovora sa chatgpt-om, o centru za orijentaciju puževa, tokom kojeg sam saznao da ako vidite puža koji je krenuo preko asfalta, nemojte ga baciti nazad u travu tamo gde je bio, nego ga prenesite preko celog puta u pravcu u kojem je krenuo, jer će čim odete on svakako krenuti opet istim smerom tako da ste mu ustvari samo učinili kontra-uslugu.

popodne sam otišao da nadoknadim jučerašnji promašaj kada sam zbog pljuska okrenuo kući sa pola puta, pa sam napravio ceo krug i tu imam jedan korak nazad i stotinu napred.

naime čupavi psić (Švrća) na groblju 16km odavde, koji se zadnji put fino pomazio prvi put u životu, oblizivao, umiljavao, danas pak nije smeo da mi priđe, šta li ga je spopalo neću saznati. pritrči, pipne mi njuškom ruku, i pobegne.

drugi pak, pekinezer ispred prodavnice, ničiji, bez čipa, odmah mi je uskočio u naručje odakle je katapultiran direktno u ranac/bisagu bicikle, i odmah otputovao u grad gde sam ga predao ženi koja drži udruženje/prihvatilište.

morao sam da prođem kroz ceo azil i na kraju mi je sivi donji deo trenerke izgledao kao od maskirnog platna, s tim što nisu bile liske i grančice nego šape svih veličina. 

sutra opet na trčanje, jutarnje, iako moram da radim od 9 ali šta ćeš, dogorelo, nema više odlaganja.

gladnom mačoru i muva je ručak

to je bilo self-ironično na temu jutrošnjih 8+ km trčanja, no barem sam obišao radove po gradu.

evo šta novine kažu za današnji crkveni praznik Markovdan:

Takođe, ovo je loš dan za spavalice! 

Na ovaj dan, veruje narod, nikako ne valja dremati preko dana jer će se onda biti bunovan, pospan i bolešljiv preko cele godine. 

Izuzetak su oni koji su već „zgrešili” i spavali na Đurđevdan – oni treba da odremaju neko vreme i na Markovdan jer će tako „poništiti dejstvo” pređašnjeg sna i neće ih stići „kazna”.

sat nakon trčanja radim tretman čišćenja lica čoveku iz Norveške koji svake godine dva puta svrati kod nas, dovršim sve do pred kraj, nanesem masku, unesem je ultrazvukom, i kažem druže, moram da te malo pridignem, da ne zaspiš, jer ćeš biti bolešljiv do kraja godine!

pa eto, nismo istrčali maraton ni provozali granfondo, ali barem smo se lepo smejali celog dana.

eh da, i oprao me pljusak pred kraj rikavery vožnje popodne.

savršeno običan dan

nisam jutros mogao na trč jer sam imao naporan dan na poslu, pa rekoh da se baš ne strunum unapred.

malo peške, malo biciklom, do Lidla naravno, eeeee sve mi je džabe izašlo!!!

samo sam uzeo stvari koje su već na popustu, i pride aktivirao kupon -10% znači đabaaaaaa

jer ti si zmija, a ja sam đaba đaba

turbo folk pesma kaže žaba žaba ali sam je prepravio

da ne kažem modificirao

inficirao

pa posao, i nekim čudom opet me zabolelo koleno, valjda je zbog vremena, pljuskova, tih neobjašnjivih meteo-ortopedskih fenomena

pa u pauzi posla skok biciklom da nahranim barem jedno od onih kučića podaleko od grada, i jedan veeeeeliki uspeh

stigli smo do toga da je mali brkonja uspeo da se odvaži, da mi priđe, oliže hranu s prsta, pa još jednom, pa opet, pa sam ga malo čačnuo, pa još malo, pa uspeo da ga pomazim, i nakon desetak poseta (hranjenja) kada je samo srećan oko mene pravio krugove, napokon se skroz približio

već sam kontaktirao udruženje, sutra idem da ga definitivno uhvatim (prvo nahranim), ubacim u ranac tojest bisagu bicikle, i da ga dopremim ženi koja će ga udomiti

nemam ni bednih 40-ak km na bicikli ali eto, možda jedan život bude spašen

trebalo je dosta napora i upornosti

duga desetka

napokon otrčah nešto vredno pomena.

deset koma nula petnaest, šta god to značilo.

lagano tojest sporo, to što je sporo ne znači da mi je bilo i lagano.

ima tu nijansi.

ali bilo mi je lepo, moram priznati.

smršao sam kilo i po, moram još dva i po.

to će se najbolje pokazati na bicikli, pri čemu ne mislim na ono koliko jesam nego koliko nisam.

malopre sam brisao povijest u chatGpt da mi neko to ne bi skrolao ako sutra umrem, tipa "da li kašičica tartar sosa bitno smanjuje nutritivni profil salate napravljene od 45% rendanog kupusa iz Lidla, 45% kiselog mleka (2.8% m.m.) iz Lidla, i 10% mlevenog paradajza sa pijace?"

juče smo pričali o istorijatu Stonehenge i nazivu Woodhenge koji sam izmislio no avaj već je neko izmislio pre mene, a nakon toga smo pričali o tome da li je za travnjak bolje ostaviti "malč" (meljavu) u travi ili je bolje travu koju odseče kosačica pokupiti u onu kutiju iza nje i odbaciti, e pa postoje i tu nijanse.

još smo pričali da li on (Chatgpt) profiliše korisnike prema tome koliko suvisla pitanja postavljaju pa shodno tome skraćuje ili proširuje odgovore u cilju raspolaganja resursima/memorijom, no na to sam dobio diplomatski odgovor kakav sam i očekivao mada smo obojica imali zanimljivih opaski.

eh da, pomogao mi je i u potrazi za najbolji skuter do 50ccm sa velikim točkovima za regije sa lošim putevima, tu mi je od velike pomoći u odnosu na gugl jer će odmah sugerisati koji su koferi raspoloživi za koji model, koje su cene nabavke i ugradnje, razlika u buci između dvo- i 4-taktnog kao i visini sedišta obzirom da Lola baš i nije neka čaplja, više je žaba.

Peti Petog

Peti je/su podvojena ličnost.

kao što postoje doktor džekil i gospodin hajd, 

tako postoje doktor Peti i gospodin Peti.

i onda je Peti lečio Petog, otud naslov.

inače bi se zvalo samopomoć ali oni misle da su dvojica.

uglavnom se svađaju, retko kad uživaju u međusobnom društvu.

jutros sam krenuo biciklom, vidiš 6. padež (instrumental) 

je isti i ako kažeš bicikla ili bicikl, u oba slučaja ideš biciklom.

spazim neku poznanicu pa joj malo napravim društvo kroz grad.

utom počne kiša pa se vratim kući i preobučem za trčanje.

utom prestane kiša pa pomislim još i bolje.

utom se digne neka vlaga i sparina i u trenu budem "gola voda".

utom izgubim volju za trčanjem pa se posle samo pola od planiranih kilometara vratim kući.

svakako sam znao da mi popodne sleduje lepa bici vožnja, 

pa eto valjda sutra bude nešto bolje od Petog.

bajke o pilotu (Kraljević Marko)

danas je 4. maj, dan kada su nato lovci oborili domaćeg junaka.

već tada sam bio ubeđen da se radi o nekom čudnom scenariju i kasnije mi se to shvatanje zacementiralo u glavi kao jedino objašnjenje.

vraćali smo se s vožnje biciklama, videli neku budalu kako nisko kruži borbenim avionom, videli kako je pogođen i srušio se u obliku vatrene lopte na obližnje brdo i vikali bravo jer smo bili ubeđeni da su "naši" oborili nato avion.

ostalo nam je nejasno šta je uopšte očekivao u takvoj situaciji.

ispostavilo se da je to neki domaći (selo blizu bosanske granice) junak odlučio da se malo kuresa pa je dobio šta je tražio.

nije mu herojstvo trajalo duže od desetak minuta kad je poleteo iz batajnice.

eeeee, kasnije su krenule priče.

(znate onu priču o Kraljević Marku koji je sedeo na jednoj steni i u Kolubari prao noge?

problem je što je ta stena 50 metara iznad Kolubare, dakle Marko je bio baš visok čovek.

verovatno je stena prvo bila visoka pola metra pa metar pa dva pa tri... pa se kao u ribolovačkoj priči stiglo do srdele od sedamdeset kilograma.)

slično Marku (ovaj je valjda Milenko) krenule su priče kako je krenuo specijalnim zadatkom da odvrati pažnju agresoru dok neko drugi učini nešto veoma važno (nije se desilo) da bi se iz godine u godinu od anksioznog bipolarnog samoubice koji je državu ojadio za 10-ak miliona dolara, koliko je prosečna tržišna cena polovnog miga 29, stvorio mit o heroju.

prvo su naslovi glasili "nećete vi da ginete, ja ću!" da bi ove godine nova nadogradnja bajke dobila ličnu i emotivnu notu "majku vam dečiju, nećete vi da ginete, ja ću!", eno ga tu na bilbordu u tehnikoloru.

u kojem to komandnom lancu potpukovnici tako razgovaraju, baš bi mi bilo interesantno, a i koja su to DECA htela da se igraju skupocenim avionom (vojska je imala samo 14 komada, jedan pao u nesvest, ostalo ih trinaest...) pa je vaspitač morao da interveniše, a i zašto je uopšte moralo da se gine eto tako rekreativno, ni to niko nije objasnio.

(mogli su poslati neki stari helikopter i ostaviti da zuji u mestu 500m iznad neke livade dok posada bezbedno iskoči padobranom pa neka ga gađa ko god hoće)

sve u svemu ova bajka je zahebala i onu o Kraljević Marku.

sve to bi bilo nebitno da nam pre tri godine nije nestala mačka, upravo tog dana i upravo u tom trenutku kada svakog 4.5. u 12:04 domaći lovci probijaju zvučni zid i tako odaju počast svom heroju.

evo i danas nismo uspeli na vreme da zatvorimo našeg jednogodišnjeg mačka u kuću pa je negde pobegao i vratio se tek posle sat i po, ko zna kuda se krio, pretresli smo ceo komšiluk uzduž i popreko.

trećemajski prazan hod

treći maj je naziv brodogradilišta u mom rodnom gradu, ne znam da li to još postoji i radi, mrzi me guglat.

mislim da je jednom bila trka unutra u krugu brodogradilišta, ili sam pobrkao sa nekom drugom firmom, to je moglo biti onih godina kad je Melez svako malo pisao o meni u blogovima.

valjda smo Lola i ja bili jedini ludaci koji su dolazili na trke lokalnih liga, kao da se radi o bogzna kako važnim maratonima, od kostrene i kastva preko pazina umaga poreča rovinja, pa do japetića i ivančice.

a voleo sam i one opskurne trke tipa Križ ili Žumberačka, da ne pominjem maraton u Međugorju na koji smo jedini smeli otići iz ovog ćoška eks juge.

auto smo ostavili u garaži policije, tako su nas savetovali i sproveli pod rotacijom.

kažu, za svaki slučaj :-)

kako li sam od Brodogradilišta stigao do Gospe, to ni houdini ne bi uspeo.

jutros sam krenuo na trčanje, biciklicom, pa svratio pored groblja da vidim da li su kosili travu i skontao da su trimerima napravili neopisiv krš, pa sam se vratio kući po aku-duvalicu i dok si dvaput otišao tamo pa vamo i sve očistio, već je uveliko bilo vreme za posao.

subotom se radi kraće no nisam taj popodnevno-večernji tip pa sam opet odabrao laganu rikaveri vožnju od 40km, nije mi se dalo trčat po vrućini.

drugomajski rekvijem

iako sam naravno bio razočaran, donekle je bilo logično da nakon dana trčanja i dana bicikle usledi nešto malo lakše, a bogme i nakon dana roštiljanja jelte.

dan je počeo skroz naopačke jer sam krenuo u menjačnicu da uzmem neke € obirom da treba da idemo na neko venčanje pa nećemo da se osramotimo.

tu se setim da sam poneo tačno koliko mi treba, ali po srednjem kursu jer mi je ta cifra uvek u glavi kad nam dođu klijenti iz inostranstva pa im tako obračunamo, da ne idu u menjačnicu.

okrenem nazad da jurim Lolu koja je otiša na suprotnu stranu grada, bilo je očekivano da ću da je čekam dve godine dok je na pijaci birala jagode.

otmem od nje dodatak potrebnih dinara pa krenem do "moje" menjačnice gde mi žena (nekad davno sam joj čupao obrve) uvek da popust a onda ja to što me je častila častim nju nazad jer pored svoje menjačnice hrani mačke lutalice pa ostavim tih par evra njima za ručak.

kad ja tamo a ono međutim, menjačnica ne radi do ponedeljka jer su unutra majstori moleri sa valjcima i krečom, pa sam zaređao po gradu da vidim koja druga uopšte radi, plus koja radi tako rano jer je bilo jutro a gospoda uglavnom otvaraju tek u 9.

gde će pošten svet da razmeni dolare kad krene na pijacu, to treba da radi već od 5:30 sabajle.

na kraju sam ostao sat i po sim-tam po gradu dok ne nađoh šta sam tražio.

posle posla standardni krug biciklom da nahranim četvoronožne drugare, e bajk postojano gazi prema 10,000 kilometara.

juče i danas mi je delovalo neverovatno sporo, nakon onog treninga "pravom" biciklom koju bez po muke nagaziš i do 35 po ravnom, ali jedino e-bajk ima bisage u koje mogu da natrpam sve te konzerve i vodu pa moram da se natenane krčkam na 25 km/h.

prvomajski blues

jedni kažu da se prvom maju najviše raduju neradnici i džabalebaroši, drugi kažu da ne slave komunističke praznike, treći kažu da ne slave praznik tita ustaše, šta sve ljudi imaju da kažu to sto frojdova ne može rastumačiti.

uglavnom pre pojave interneta je svako bio neobrazovan neinformisan i prepametan u svoja 4 zida ili 4 zida lokalne kafane, a sada je digitalni svet prepravljen ovim prepametnim imačima mišljenja čije izjave nadmašuju najljuće moždane udare.

jedan od najtragičnijih datuma u povijesti sporta, prvi maj kada je pukla neka varena osovina ili šta već (odavno sam gledao dokumentarac) pa je ayrton senna izleteo u krivini i smrtno stradao (to smo pak gledali uživo), ostavivši trke formule 1 totalno nezanimljive evo do današnjih dana.

kažu da je momentalnim refleksom uspeo da ukoči i smanji sa 300 na 230 na sat no to je bilo nedovoljno.

u drugom dokumentarcu allen prost kaže - postoji samo jedna situacija kada stiskaš kočnice do daske: kada ostaneš bez upravljanja.

da sam to primenio par puta u praksi možda bih poštedeo sebe dva loma ključne (dva od tri) no eto uvek pomisliš da ćeš se izvući, naivno dete cveća.

nakon kereće šetnje od samo 2km sam odvozao 52.5km od čega skoro sat podosta razrovanim asfaltom na novoj "gravel" bicikli, a u povratku krivudavom magistralom čak uspeh da malo i popravim prosek.

nakon toga još skoro isto toliko e-bajkom da malo odmorim noge i obiđem one ničije ljubimce, pa popodne kod komšinice na roštilj i zaslužena dva piva.

u lidlu je nektar pola evra, uzeo sam paket od 24 komada a sutra ću možda još jedan.