nepokretan

da bih nešto učinio po pitanju toga što su mi se noge skroz udrvenile, pride sam stajao sat vremena ispred laptopa koji je na jednoj polici u visini lakta.

jedino rešenje je da nabavim ili napravim barsku stolicu, to bi tek bio hedonizam obzirom da sam zvanično na poslu.

poslednji ekser na kovčegu moje forme i samopoštovanja je kao i uvek zakovao Garmin koji mi je jutros promenio pretpostavljeni vo2max sa 49 na 48, a eto pre samo par godina je bio 54.

dakle na svakih 4-5 meseci spadne za jedan, ne bih rekao da to ima veze sa ejdžingom, pre će biti sa manjkom trka koje posledično dovedu do manjka treninga (nema tako dobrog treninga poput trke na 5, 10, 15, ili 21km) a pride kad barem povremeno odeš na neku trku onda poželiš da između uradiš ii neke stotke ili hiljadarke ili Dužinu, a ovako ništa, samo tapa-tapa-tapkanje.

Dan Mrtvih Nogu sam iskoristio za dve vožnje, jutarnju od 40 i popodnevnu od 14km, pa se nadam da sutra opet osposobim guzicu za trčanje, mora se ovom sunovratu stati na rep.