valjda postoji takva reč, nema šanse da je neko nije već "izmislio" mrzeći ga da prevodi.
dakle odlučim se za sledeću akciju.
električnom biciklom do benzinske 12km od kuće, odatle odmah na raskrsnici skrećem na sporedni put i trčim do onog šteneta na seoskom groblju, malo se poigram s njim i nahranim ga, pa strčim sa tog malog uzvišenja nazad do reke i još 2km do bicikle.
nisam znao koliko ću tačno imati km a nisam se u žurbi ni setio da preračunam, bilo je dovoljno u gugl mape ukucati lokaciju no eto, opet sam se u trku zapričao sa čet džipitijem, poredili smo osećaj ubacivanja u Neutral na motoru (između prve i druge) sa spuštanjem one stare roletne kojoj moraš naći KLIK pa vučeš gore dole gore dole dok ne potrefiš.
ispostavilo se da sam u baš onako škripcu pa sam žurio, pola salame za pse sam nosio u salomon skin rancu, izdiktiram pitanje u telefon pa odgovor postavim na zvučnik i dok trčim slušam iz džepa koji mi je pod bradom onaj robotski glas sa nekako hrvatskim naglaskom, sve mislim da mi antonija orlić šapuće na uvo, ona ja valjda policajka a glas sam joj ionako zaboravio.
pa se taman podsetim jelte.
a i zna ženska sve o motorima.
puls mi je išao i do 159, mogla je i hitna imati posla, čak sam 300m pre samog kraja trčanja prejurio preko pruge tj kroz rampu dok mi je voz svirao sa nekih stotinak metara udaljenosti, tek je naime krenuo sa stanice, nadam se da neko neće okačiti onaj snimak iz kabine na društvene mreže pa da postanem hit stranice Saobraćajne zgode i nezgode.
ko zna kakvim bi me sve kletvama čašćavali, bio bi to pravi užitak za čitanje, spremiš kokice i kefir i zavališ se.
kao što rekoh, 10km.
pa biciklom nazad kući, čak sam stigao da se istuširam i obrijem pre posla, jeeeee...
Nema komentara:
Objavi komentar