utorak, 2. veljače 2021.

jaje mućak, tebi za rućak

mućak od prognoze, tojest.
sve se nado da će +10°C doći. 
ihaj šta se sve može na plus deset, 
biciklom donde pa trčeći odonde do donde tamo onog onde pa...
a ovo kad trc milojka ostane plus pet i smog, fuj, nedobog nikom.
da idem pak autom kao neki fenser sad na brdo da bih gore otrčao 10km, ni to mi nešto nije u krvi. 

tako sam razmišljao a noge još uvek nit-nit od onog polumaratona i na kraju rekoh da je ipak najbolje malo prohajkovati naokolo i odmoriti se za nove radne pobede.
jeste fata fata a triput triput, ali ja bih radije jednom fatu nego triput muju tako da mi nije zapelo da udaram recke nekih kilavih polutreninga od kojih ispadne više štete no koristi.
iznad grada se podigla magla no nekako ubrzo se opet i spustila jer je već bilo relativno kasno pa je tako izlet dobio i avanturističku notu jelte.

usput sam razmišljao o FG (fruškogorskom) maratonu koji je zadnjeg vikenda aprila i poklapa se sa polumaratonom u popularnom Iloku koji bi mi bio i simpatičan da nije kao što rekoh POPULARAN pa će kompletna bulumenta domaćeg polusveta da se tamo zaleti željna čekiranja tagovanja i selfiranja, njima je Ilok nešto što je normalnom svetu Island, drugi univerzum.
s tim da nisam ništa naročito smislio jer kompletan FG maraton možeš da podeliš na dva dela, trke koje startuju na Popovici i par onih koje imaju alternativni start.

od ovih drugih (koje dakle begaju od najveće gužve i onog stampeda na startu) jedna počinje i završava se na Letenki, kuda smo pre vikend-dva prošli biciklama.
tu je i cilj, nakon nekih 19km valjda, i negde iz podnožja sa Šabačke strane ako ostaviš auto treba ti do starta možda sat šetnje uzbrdo i nakon cilja pola sata trčkaranja nizbrdo što bi ukupno izašlo na nekih ~30km u šumama.

osim tog mini-maratona, postoji još jedan maraton koji startuje odnosno završava na alternativnim mestima, od čega pak najzanimljiviji ide ovako:
start je kod manastira Jazak koji je u podnožju odmah pored banje Vrdnik i doklen ima pazi sad ASFALTA, što je bolje nego da puzim sat vremena na start.
ko ne plati na mostu platiće na ćupriji pa je tako CILJ (485m) ovog zanimljivog maratona 9km iznad starta (207m), negde gore na samom grebenu FG.
piše da ta trka ima 1458m uspona i 1173m spusta što znači da je cilj 285 metara iznad, i to se baš ne poklapa sa razlikom između cilja i starta na karti koja iznosi 7m manje ali mislim da to u žaru takmičenja neću baš primetiti.

dakle imaš opciju 1) peške do/od starta nekih 4-5km uzbrdo pa na kraju nizbrdo, sa trkom od 19.6km između, i 2) trku od 31km koja se završava 9km iznad starta. 
obrni okreni ne gine ti tih 7-8-9km bonusa koje bi svakako dobio i da trčiš bilo koji od ostalih 20-ak maratona koji startuju i završavaju na Popovici gde je tradicionalno najveći krkljanac, zatvoreni putevi, kilometarske kolone auta autobusa i planinara u onim smešnim gojzericama i sa rančinama na leđima kao da su pošli na desetodnevno preživljavanje u prašumi.

godinama već merkam taj FG i nikako da prelomim da odem delimično i zato je jer taj vikend posle Beogradskog uvek bio rezervisan za trku u Slavonskoj Požegi koja nam je oduvek bila jedna od omiljenih, kao što su nam i organizatori (ljepa Mara) a i sa ženama u onom hotelčiću smo se već sprijateljii. 

par godina pre otkrića Požege je u tom terminu bio Rovinj, eh, Rovinj...
tamo sam 8 dana nakon Beogradskog istrčao lični u polumaratonu (1:15:17) u jednoj od najboljih trka u životu.
u zadnjem kilometru me isfiniširala Helena Javornik koja je tada bila zver intergalaktičkih razmera ali sam joj vratio s kamatom na uličnoj trci 5km u Čakovcu godinu kasnije, gde sam je otresao kao trulu krušku.

i da zatvorim krug, i taj Rovinj je dakle jedan od krivaca što mi nikad nije palo na pamet da trčim FG maraton, no najveći krivac su bile staze nekih vrljavih formata tipa 101km 80km 63km i tek pre neku godinu su koliko se sećam uveli varijantu sa 42.2km koja mi je MOMENTALNO otpala iz razmatranja zato što su je prijavili kao kvalifikacionu trku za Ultra Trail Mont Blanc i onda, pošto donosi važne poene fenserima koji bi da se kurče po mon blanu, automatski je tu uletela startnina od sto evra tako da baj baj, možda nekad otrčim bez broja taj maraton PRAVE MARATONSKE dužine, ali za te pare neka hvala da bih uzimao startni broj.

Nema komentara:

Objavi komentar