pjesme za djecu

seća li se neko one pesmice iz osnovne škole kada učiteljica pita životinje koliko je 2 + 2 pa svraka valjda vikne PET a vrana vikne TRI i na kraju upita sveznajućeg vrapca pa dalje stihovi idu kroz njegov odgovor i reakciju ostatka razreda

- četr, četr! - viknu mališ

- ti se šališ, ti se šališ?

e tako gledam jutros kod norvežana prognoze i kaže da će ČETVRtog februara u ČETVRtak sunce izaći u šest i pedeset ČETIRI a da će zaći u šesnaest i pedeset ČETIRI što znači da će sunce na nebu biti vidljivo dvocifren broj sati, eto opet nakon skoro tri meseca.

dan će naravno trajati duže jer svane i smrači se nekih okvirno 20-ak minuta pre izlaska odnosno nakon zalaska no to se ne može tako precizno izmeriti, posebno kada je oblačno ili kišno pa "mrak padne" puno ranije.

kraj juče-ta i početak danas-eta mi je prošao u analiziranju nekoliko različitih čvorova na mapama jer sam se neočekivano obreo u nekim virtuelnim turama i nastavio da istražujem "za svoj groš". ne znam kako ko barata nacrtnom geometrijom i orijentacijstvom ali nakon što dovoljno puta izobrćem i izokrećem mape u svim pravcima ja prosto steknem sliku kao da sam na tom mestu i kada fizički zaista i treba da prođem uopšte se ne osećam kao da sam tu prvi put. 

na tu foru sam bez problema protrčao završnim delom Tara trejla one godine kada sam pobedio, dok su mnogi drugi stajali u mestu i sa nevericom gledali kako da prođu kroz hektar trnja odmah iznad puteljka, dok sam ja odmah skontao da je na karti to bila greška i da je gps malo "bacio" u stranu, tamo jednostavno nije bilo prolaza.

eto ništa
nakon što sam pokidao polumaratončeka, danas sam sebi priljuštio jedan onako korektan hajk u ćizmama i po blaturdi.