Kako je veseo ovaj grafikon brzine koji svaku tačku pokaže i na karti pa tako vidiš ceo krug koji si odvezao plus imaš natačkano za svaki kilometar (ili manje) u kojoj si boji vozio, već prema tome da li si uzbrdo gmizao 7 km/h ili se negde sjurivao 50 km/h. Obzirom da sam vozio novi mtb sa onim džinovskim kramponkama i viljuškom u rangu motora za cross, nisam nigde baš zviždao nizbrdo a tako sam i osmislio krug, da su mi najveće nizbrdice najteže tehnički pa je i ukupni prosek celog kruga ispao turistički. Malo mi je bilo monotono prva dva i po sata poznatim asfaltima a i to može donekle da se izbegne no nisam imao vremena da se baš ceo dan hrvem protiv kamenjara i zemlje pa sam ipak taj prvi deo morao da odem asfaltom.
Da stvar bude zanimljiva bezmalo sam se okitio krunom na tom glavnom segmentu, koji je doduše neko OPET loše postavio pa ne kreće od početka uspona nego iza prve serpentine gde je već uveliko nagib 15%. Da nisam dva puta zastajao da fotkam, jednom da pišam i jednom da berem cveće, ovo bi bilo dobrih 7-8 minuta brže i to na izletu, ne na treningu. Jeste baš strmo ali može i dosta ambicioznije da se popne od tog potoka navr brda.
Sve u svemu uspeo sam da opet namaknem famoznu STOTKU iako sam u hodu imao tri promene plana. Kod kuće sam shvatio da krećem barem sat kasnije nego što sam priželjkivao ni bilo je važnijeg posla od izleta jbg. Nakon toga sam imao plan da se na tu grbu koja po brdima ide skroz od Užica do Valjeva dođem kroz jedno selo (Seča reka) pa sam zbog satnice i kratkoće dana ipak krenuo drugom varijantom koja mi je 10-ak km kraća a to je kroz sledeće selo na grebenu (Makovište). Treća izmena je bila naj ad-hoc od svih jer sam zastao na jednoj pogibeljnoj raskrsnici i malo zagledao karte, da ne kažem mapse, i shvatio da mogu da uštedim još nekoliko kilometara ako se odatle sjurim u potok i odatle se popnem na Valjevu najbližu moguću tačku (Povlenska kosa).
Štaviše to poslednje skretanje mi je najviše "spasilo dan" jer sam na makadamskom spustu i oštrom asfaltnom usponu iz te rupčage uspeo da napravim bar 20-ak fotki kojekakvih sporednih puteva koji se ukrštaju po planini, a kao na dlanu sam skontao i sve one prečice kuda me je jesenas provukao kolega mtb-ajker. Tako je ispalo da ipak nisam napravio isti poznati krug po stoti put, nego sam osvežio u glavi par tih zaboravljenih raskrsnica, nagiba, podloga i uopšte cele te strane planine sve do Kosjerića. Iz svega sam izvukao možda najkorisniji zaključak za ubuduće a to je da je najpametnije sesti na voz sa sve biciklom (karta za bajk je 1€) i izaću u Kosjeriću, uštedeti dva i po sata trošenja nogu na bespotraban uvod, i odmah zapucati u planine. Tako će letos moći puno više i puno dalje da se pređe.
Štaviše to poslednje skretanje mi je najviše "spasilo dan" jer sam na makadamskom spustu i oštrom asfaltnom usponu iz te rupčage uspeo da napravim bar 20-ak fotki kojekakvih sporednih puteva koji se ukrštaju po planini, a kao na dlanu sam skontao i sve one prečice kuda me je jesenas provukao kolega mtb-ajker. Tako je ispalo da ipak nisam napravio isti poznati krug po stoti put, nego sam osvežio u glavi par tih zaboravljenih raskrsnica, nagiba, podloga i uopšte cele te strane planine sve do Kosjerića. Iz svega sam izvukao možda najkorisniji zaključak za ubuduće a to je da je najpametnije sesti na voz sa sve biciklom (karta za bajk je 1€) i izaću u Kosjeriću, uštedeti dva i po sata trošenja nogu na bespotraban uvod, i odmah zapucati u planine. Tako će letos moći puno više i puno dalje da se pređe.
Nema komentara:
Objavi komentar