nije prvi put

već mi se ranije ovo događalo a mislim da je to do nedostatka Plana, jer nedostatak plana vodi nedostatku ambicije, odnosno sve što je proizvoljno dopušta previše "lufta" a čim dozvoliš sebi da previše odlučuješ to otvara prozor za otaljavanje ili prepuštanje nekim manje obavezujućim aktivnostima.

recimo, redovna pojava je bila da mi se ne trči nakon što sam se da tako kažem lepo natrčao, i onda sutra sednem na biciklu. i sutra opet, i sutra opet, i shvatim da mi je tako ne toliko lepše koliko lakše. a već sama ideja da ti se trenira ali da ti bude lakše, deluje pomalo neobično.

a izgleda da ću danas morati u policiju jer neko pokušava da me ubije, tako što mi je hakovao sat:

dva i po sata na minus pet celzijusa, i slovima DVA I PO SATA!

gde se prijavljuje ovo zlostavljanje, u kojoj kancelariji, odeljenju za duševni kriminal?

jeste da sam otrčao lep tempić i juče se odmorio na pešačenju i da sam danas planirao opet neko trčanje a sutra opet izlet u brda, a evo danas mi se opet uživa u nekim ekspedicijama a nešto mi se baš i ne trenira.

otprilike ću nešto da skratim i zbrzim čisto da popunim taj planirani par/nepar u notesu, i da sačuvam snagu za sutra, Dan Zagubljenih.