a prekosutra od 06:22 - 17:25
od 10h59m do 11h03m, 4 minuta razlike,
za samo jednu noć će toliko poludeti da će svanuti 2' ranije i zaći 2' kasnije
vrum vrum vrumić
sećam se da sam koliko juče, a to juče su bili neki jednocifreni datumi možda početkom februara, slavio prirodu i kosmos što nas je podario suncem u trajanju od 10 sati, a gle koliko je odjednom napredovalo!
sećam se da sam koliko juče, a to juče su bili neki jednocifreni datumi možda početkom februara, slavio prirodu i kosmos što nas je podario suncem u trajanju od 10 sati, a gle koliko je odjednom napredovalo!
idemo prema ravnodnevnici i 12h sunca, a dotle imamo nekih 26 dana, za koje vreme dan dakle treba da se produži za 57 minuta, što je bliže dva minuta dnevno, ne znam otkud sutra ovo ludilo sa 4 minuta (?)
za danas nisam imao nikakve planove, jer nisam znao kako će da se ostvare prognoze. ispostavilo se da je ipak došao jedan hladniji dan da preseče ovaj lanac toplih prolećnih, pa je nakon dve vožnje na 18-ak ili čak 20-ak stepeni trebalo osmisliti nešto za "samo" +14°C
prvo sam gledao neke krugove po Suvoboru i Rajcu, kontao ko bi to mogao da pretrči a ko da vozi bajk, pa onda razmatranje KOJI bajk jer ih imamo nekoliko, i na kraju se to sve previše iskomplikovalo pa sam presekao i rekao ček da ja napravim neku ROAD rutu a sve ove egzibicije možemo i letos kada im bolje pristaje vreme
auto je već bio dobrano zasran od prethodnih izleta pa sam iskoristio sunčano zubato jutro da ga lepo operem i usisam, da bi kasnije tokom dana u njega bilo lakše ući :-)
bajkovi naravno uvek stoje u autu jer imamo toliko bicikli da te dve uopšte nemamo potrebe da vadimo, pa i to olakšava ove instant dogovore.
jedino ih povremeno treba obrisati i podmazati a i to je puno lakše na nekom parkingu u nekoj selendri nego prljati sopstveno dvorište, treba nam uvesti dodatni porez za zagađivanje okoliša
u odnosu na brzinu dogovora i predomišljanja, dan je ispao doslovno fantastičan.
pusti neprometni putevi, u prva dva sata smo sreli dva auta jedan kamiončić i dvojicu biciklista i to je sve.
predeli kao iz bajke, ovim putem koji zaobilazi oko planine Rudnik smo samo jednom prošli u životu i naravno da se ničega više ne sećamo pa nam je užitak bio bukvalno kao da prolazimo prvi put kroz neku nepoznatu zemlju i predele.
hvala još jednom Tašti što je ceo dan sedela u radnji i nama omogućila da se zvrndamo naokolo, nijedan ovakav poklon-dan nema cenu, a kamoli stotinu takvih godišnje
Nema komentara:
Objavi komentar