plitvice

sad ova priča ide unazad kao film Memento

zašto Plitvice

zato što jedne godine nismo otišli a bio sam u top formi

a zašto nismo otišli

iz naizgled čudnog razloga, nekoliko dana pre maratona nam je uginula kujica ljubimica

zvala se Dunja

i onda mi je bilo glupo da odem negde gde će 500 ljudi da me pita kako sam a ja da kažem nikako

nije nam se ni putovalo ni trčalo, simple as that

i tako je prošao plitvički maraton bez moje malenkosti na podijumu, barem onom po kategorijama

šteta, to je bilo maltene mini evropsko prvenstvo u planinskom trčanju, i bila je velika fora da se probiješ u kategoriji jer su dolazile neke zveri iz italije mađarske rusije nemačke poljske i ko zna odakle sve ne

a meni je tamo uvek nekako "išlo"

i tada sam prvi put krenuo da tražim DA LI UOPŠTE POSTOJI ta pesma jesen stiže dunjo moja

jer nam se ta kujica zvala Dunja

dugo mi je taj pogled stajao kao zaglavlje bloga, pa je posle blogger nešto promenio

doneli smo je u rancu sa ibarske magistrale jer smo je dan ranije spazili na treningu tako bačenu pored puta, i sutradan mi je putovala 40km na leđima do kuće

a za tu pesmu sam naravno čuo od balaševića no nisam to uzimao zdravo za gotovo, to što je on napisao stih rekao sam da mi sviraju jesen stiže dunjo moja, moglo je da znači da je sve izmislio, nije mi palo na pamet da takva pesma zaista i postoji

i onda sam iznašao neku verziju olivera dragojevića koja počinje sa nekim pucanjem jer je valjda izvučena iz nekog filma koji nisam gledao

eto ni to nisam znao

i kasnije sam izguglao još nekoliko verzija, par dobrih a par glupavih poput one zvonka bogdana koji tako brzo peva kao da ga je neko naterao i uopšte izvedba nije u duhu stihova

eto kako sam uspeo da povežem balaševića i maratone, na ovaj turoban dan

vidim među ovim silnim muzičarima što ih imam na fejsu, svima je to tema i svi u suzama pa eto da ne budem izrod

izgleda da je trebalo da prođe više od 40 godina da bi se posle Tita opet kolektivno rasplakala cela (ex) jugoslavija