ovo je blog o sredi koje se uopšte nisam sećao dok nisam upalio gugl fotose i onda sam se bogme setio svih tih bolova i agonija
u gradu se nakupio neki smog i ja napravio savršen plan
autom samo nekoliko km iznad grada, gore po južini memljivoj neko trčkaranje ili kombinacija malo planinarenja sa strčavanjem, pa autom nazad u smog
ono što nije bilo savršeno je što sam popustio drugoj ideji da idemo da hranimo neke kučiće na 10km od grada i umesto da autom prođem kroz smog za deset minuta ja sam kotrljao biciklu pola sata kroz isti taj smog i vetar i sranje, fuj
onda sam tamo osmislio jedan kružić dok je Lola otišla da vata te kerove sićušne, vezao mtb za saobraćajni znak i pobegao sa glavnog puta
prvih 100 koraka je bilo više nego šokantno, rekoh kako se uopšte trči???
ne znam od čega, jer onih 1km/1km su bili zaista bez zapinjanja
ne znam od čega, jer onih 1km/1km su bili zaista bez zapinjanja
očigledno sam premalo trčao cele ove godine i eto belaja
forma je kao plata, dugo je zarađuješ a sprcaš za tili čas
nikad nisam znao šta znači to "tili", od čega je došlo
verovatno ima par nemih slova koja treba dodati i ubaciti
nakon tih 8km i sitno se valjalo vratiti kući no srećom barem se smog malo razišao pa nije bio osećaj kao da se vraćaš na gubilište
popodne sam iskombinovao jedno ultra brzo pešačenje sa strčavanjem čisto da dodam još 2km na ovih 8 i da zaokružim na deset
to je bila sreda
(the čupavče)
Nema komentara:
Objavi komentar