lanac i po livade

vidiš, ne vidiš poentu?

evo je :-P

kasno šaltanje, na strmom usponu, krrkkk, puče lanac

sreća u nesreći u sreći u nesreći je da sam imao neki "multi-tool"
CYTEC
dakle kad uđete u intersport, samo forsirajte cytec

realno nisam kupio nijedan taj portable mini alatić 

nošen mišlju da će mi POSLUŽITI, 

samo sam ih kupovao eto da ih imam "za ne daj bože" 

i potpuno sam bio siguran da će to da se raspadne na pola pokušaja. 

jer takvi alati nisu ni za jednokratnu upotrebu, 

eventualno za polujednokratnu.

ionako ako oćeš da rastaviš lanac
pa mu izbaciš dve karike pa ga opet sastaviš,
moraš da imaš barem DESET takvih iskustava
da bi iz mini-alata uspeo da izvučeš neku korist,
a svako bez BOGATOG iskustva nipošto neće reparirati lanac,
samo će sjebati alat i tačka.

na kraju se ispostavilo da mi je veći problem
kako da operem ruke.

našao sam neku procvetalu detelinu pa ribao, gnječio, strugao.

obzirom da nisam imao vlažne maramice
koje u blažim slučajevima bolje deluju i od praška za veš
i od panol paste i od svakog konfekcijskog sapuna.

planine su dobile stari sjaj i premaz.

kad si car onda si kralj, baja, jebač, boss ili hadžija?

na kraju je ispalo da mi je ovo bio dar s neba.

jer da mi se nije raspao lanac, 

ja bih zapucao ukucanom rutom ka planini, 

a na ovoj bicikli bih se raspao kao kostur iz kabineta biologije.

naime jutros nađoh praznu prednju gumu na Scottu, 

i jbg, morado da uzmem GT-ja.

nema veze, sve se uspešno privelo kraju,
uleteo u kuću čitavih deset minuta pred policijski čas, OPET!
sutra zadnji dan slobode.
pa tri dana robije.

mada ćemo o tome tek da pregovaramo...

govno u srcu

mogao bih deset blogova od sinoć da zalepim ovde jedan ispod drugog.

ne znam više ko mi najefektnije podiže pritisak.

a sramota me pred savešću da ponavljam "dabogda crko".

no sve se svodi na to da mi (moj život i ja) možemo biti MI tek kad crknu pas prvi histeričan, pas drugi bipolaran, pas treći alchajmeričan, i dobro ovaj četvrti tj četvrta može da se prevaspita ako ostane izvan tog sahranjenog okruženja.

no njih boli dupe za ove teorije.

oni mi vraćaju uslugu što sam im spasao život, na način da me sahranjuju pokopavajući me hormonima stresa i smrti, veliko hvala!

bukvalno pet minuta pred polazak na trčanje sam zgrožen kafilerijom u kojoj preživljavam odustao od trčanja i otišao na 4.5-satno pešačenje.

ako do početka policijskog sata imam 4.5 sata fore, let it be 4.5 sata.

ja se u ovaj živi grob ne vraćam dobrovoljno.

nakon sat i po bauljanja planinarskom stazom, našao sam pravac nad nekim potokom, koji mi se učinio simpatičan kao mesto za prevariti ovaj život-u-smrti.

skinuo se do majice, u zavetrini je i +13 delovalo toplo.

odjurio koliko puta je trebalo napred-nazad, da dođem do dva? tri? pet kilometara? ma daj zajebi radnju, i dva su previše!!!

lepo su mi rekli da ostanem kod kuće, Sale.

a opet, piše da se Sale okončava noćas.
kome verovati?
da li da ostanem kod kuće, ili da premrem?
teška odluka, biće foto finiš.

za vikend najavljuju produženu izolaciju.

rođendan da provedem u zatvoru?

neće da može, bajo, neće da može!

numb

kako je najbolje pesnički prevesti pinkflojdovsko comfortably numb?
udobno utrnut?
pa ne znam, ja sam čovek od akcije i pod utrnućem mi se podrazumeva uglavnom nešto neugodno, par prstiju na nozi nakon što šutnem neku kamenčinu na trčanju, par prstiju na šakama nakon što se smrznem na bicikli.
možda mi nekad utrne mozak od alkohola ali ni to nije komforno, to je kao kad pobegneš od kuće pa spavaš na klupi u parku ili na kamenju u šumi, teško da je udobno.
jesi pobegao ali ti jednako nije lepo kao ni da si ostao tamo gde ti PRVO nije bilo lepo.
štonobirekli, iz kože se ne može.

kao što ste već videli na Stravi, vas koje zanima, jutros sam bio ubeđen da sam našao idealnu stazu za futing.
ispalo osam km.
jedino što je pokvarilo ugođaj je bilo kad mi je pred kraj naletela u susret Nerotkinja sa sve džukelama koje popreko trče cestom.
a šta će pošten čovek.
pljune u pravcu baksuza i protrči dalje.
sad kad razmislim, ova zima mi je donela veliko olakšanje.
obzirom da nam društvene mreže sve više učestvuju u životu, otarasio sam se do poslednjeg svih virusa koje sam tamo mogao da sretnem, i odjednom mi je sve mirno i tiho, lepo i pastelno.

savladao sam i krečenje valjkom, i to baš.
iskreno boli me dupe za ovaj stan, skupljam iskustvo za neki dom koji ću voleti, a do daljnjeg ću robijati u ovom dobrovoljnom šinteraju i ludilu, mada mi duša već postaje nestrpljiva da se preseli na neko mirno mesto.
svakom minimalno zdravom biću bi se već poodavno smučio svaki dan boravka na 24h vetrometini ispred zgrada koje su me okružile kao klovna na cirkuskoj pozornici.
od tog gađenja potiče i ovaj nagon da svaki slobodan minut provedem što dalje od mesta noćenja s doručkom.
fuj.

futingić obalom sam okačio na Stravu sa sve slikama a popodnevno pešačenje prugom nisam, samo sam postavio "post" sa slikama iz tunelâ.
bio sam i na vrućoj liniji sa kolegom koji je na Medvedniku, tamo je bogme već navejalo a ja sam zakačio samo par minuta vejavice na Ćelijskom brdu, pre nego što sam požurio nazad prugom.
lomatanje ludom radovanje.

lutati je najbolje

zezam se, kad se izvuče is veoma proste rečenice "lutati je najbolje što znam" koja je u biti samokritična i nimalo euforična barem kad smo mi višećelijski organizmi u pitanju, onda "lutati je najbolje" zaista nema nikakvog smisla, osim ako se pod tim misli na besciljno tumaranje, gluvarenje, što donekle može da ima i dodirnih tačaka sa meditacijom, introspekcijom. no tu je koračanje u drugom planu, pozadinska aktivnost kao kad se nevidljivo ažuriraju aplikacije.

zato sam se i oneraspoložio kada sam par puta "zalutao" to jest nisam baš pronašao neki put za koji bih mogao da se zakunem da je do malopre bio na karti. štaviše i kada po satelitskom snimku od pre nekoliko godina ucrtaš trasu u Stravi, može se desiti da je to za par godina uraslo, jedni seku šumu s jedne a drugi s druge strane i između toga kilometar korova žbunja granja i trnja.

opet, otvoriti google earth u jednom prozoru a stravu u drugom pa milimetar po milimetar ucrtavati putanje, i to je đavolja rabota jer se u nekom trenutku zapitaš ČEKAJ, A ZAŠTO ja ovo ne proverim u prirodi nego kao što sam se do juče zajebavao pa u fejsbuk stori stavljao sliku detelina na livadi i napisao "evo tražite onu sa 4 lista kao u nekoj igrici", e pa isto tako zašto ja "putujem" ovim prečicama na kompjuteru ako uživo mogu da vidim gde je put a gde bespuće?

malo sam bio raštrkan u idejama jer su mi planine nekako uvek puno zanimljivije za biciklu, dok sam oduvek zamišljao da ću sve u krugu od 30km oko grada nekako pretrčati, tipa odem do neke tačke biciklom ili skuterom (koji nikako da kupim jer ne umem da se odlučim) i da dalje odatle protrčim dva-tri sata svim tim usecima i klisuricama i brdašcima ovog zaista raznolikog kraja. no sad sam se pomirio s tim da je i ovo bliže kući lakše proći biciklom jer je trajanje otprilike isto, dok odeš skuterom 20km i vratiš se to je sat a biciklom dva, no zato biciklom možeš ispitivati terene 4 sata i preći 60km u najgorem slučaju, dok trčeći možeš uvr glave 30-ak ako previše ne lutaš odnosno i manje ako puno puta pogrešiš pa uzalud kaskaš napred-nazad.

evo gde me (ne) možete naći do kraja aprila, a u međuvremenu ću već isplanirati nešto skroz novo (-:

nešto možda deluje predugačko no to je od-kuće-do-kuće a nešto pak deluje prekratko ali do početka rute znam put kao i od poslednje tačke nazad do kuće pa nisam ucrtavao taj prvi i poslednji deo nego samo srednji na koji treba dodati nekoliko desetina km.

SHAZAM

/edit/
Stavio sam naslov Shazam jer sam hteo nešto da pišem što nema veze sa sportom, pa rekoh pomešaću to i blog, i na kraju sam toliko napisao da više nemam mesta za Shazam, pa će sačekati neki drugi put.

Slučajno umesto Alo! otvorim Njuz i naletim na skroz psihodeličnu vest: "Ortodoksna mehaničarska crkva i vernici slave Žuti Cveti - dane kada je Istok Hamartius, jašući na magarcu sa dva točka po imenu GT, ušao u Jadrosalim. Narod je čuo da dolazi spisatelj koji je vaskrsao ljubavni život Burazera Trajkovića i mnogi su izašli da ga dočekaju."

I tu ti izađem i ja na ulicu kad tamo nikog. I tu shvatim da je zajebancija a ne vest. Jer ako piše magarca jahao bi Zaru a ne GT. I tu mi padne na pamet da negde čuvam sliku sa proglašenja nekog natječaja, gle mene kaki sam lep prvoplasirani u sredini a na drugom mestu neka Tojota mi stigla samo do ramena a na trećem mestu Ivanjica mi ni do jaja nije došla, mislim sa ovom ženskom hromozomskom xx registracijom jedino da zasmejavam raju, užas.

I tu se setim da je dozvoljen izlazak sa psima do 20 minuta i do 200m od kuće pa sam onda brojao korake. Pa prošetao jednog pa drugog pa treću pa četvrtu, no kad sam se vratio zaboravio sam ko je išao pre četvrte a drugi je puno lajao pa rekoh verovatno sam ga zaboravio, i to se ponovilo još nekoliko puta.

I tu shvatim da je dok si reko keks prošlo vreme od 08-10. I tu više nisam znao ni koliko sam prešao koraka jer sam se zabrojao, a nije ni važno jer eno piše na Stravi. I tu se setim da sam nedavno pročitao kako negde milicija koristi Stravu da bi navatali ko je kršio pravila policijskog časa. I tu nisam znao gde to videh pa sam krenuo da skrolam kroz mesinđer od nekoliko burazera koji su mi to najverovatnije mogli poslati. I tu nekako i nađem poruku.

Pa što si stavio da ti bude javna aktivnost papčino francuska, znači policija samo uključi na telefonu Stravu i stavi aktivnost recimo cycling i idu vozaju se po gradu i okolini 6 sati i kad dođu u stanicu na kompjuteru uključe opciju flybys i na ekranu fino svi koji su prošli blizu njih poiskaču kao krtice male ikonice i svakom pritisneš na sličicu i otvori ti se cela aktivnost, sa sve polaznom i krajnjom tačkom. TO JE VEĆ ZAJEBANO. Ako ti je baš do kurčenja raspitaj se koliko vremena treba da zastari prekršaj pa posle dva meseca sve vrati na javno, boli te vazdušni đon.

tek 8 ujutru a oči me već peku

nenam pojma čemu služe ove tablete protiv alergije kad se svake noći budim oko 1 i ostanem budan par sati, a kad imam "sreću" da se probudim između 2 i 3 onda više ni ne zaspim pa ustanem u 4 da završavam razne stvari po kompjuteru.
bar da spavam u nekoj prašini pa hajde no naprotiv cela kuća za vreme ovog opsadnog sranja očišćena usisana prekrečena gotovo renovirana.

juče sam pričao sa kolegom trkačem ovde iz sela koji radi u fabrici nameštaja pa sam dobio neke savete kako da opravim vrata od kupatila koja su malo nabubrila pri dnu, i eto baš na kako se zvaše onaj praznik od pre par dana na temu vantelesne oplodnje, e pa tako i moja vrata dobila male trbuščiće trudničke dole pri dnu pa ću ih ovih dana abortirati šlajfericom, pa ondak auto git.

kaže ovaj trkač triatlonac moraćeš da kupiš git i uzmi taj i taj jer je najbolji, ja odmah siđem do šupe i slikam mu novo pakovanje koje uvek kupim čim potrošim stari, rekoh ne znaš burazeru s kim imaš posla.
obzirom da je ovo nova situacija sa DVA dana kućnih karantina za celu zemlju, a dodatno komplikovana zbog sledećeg (dokle više?) crkvenog praznika u nedelju, treba lepo osmisliti oba dana.

subota tojest danas može šišanje trave u vrtu i tako neki veći posao, a nedelja zbog tog praznika da nas komšije ne prijave svetom petru i pravoslavnoj miliciji ako nešto baš rndam i zavarujem, tada dakle mogu neki lakši poslići, može da se oreže neko drvce koje nije još prolistalo, može da se opet nakalemi limun, da se vezuju novi suncobrani za ogradu od terase, a ako mi baš bude dosadno možda konačno smislim neku društvenu igru sa psima u dvorištu ili napravim ranije pominjani poligon za bmx :-)

no o tom potom, tako sam srao i prethodnog vikenda pa nisam uradio ništa jer sam shvatio koliko mi je odmor potrebniji od planiranja glupavih aktivnosti.
ne pamtim ni kada sam zadnji put potrčao, ovaj novi MTB je totalno zarazan i juče sam nastavio sa ispitivanjem nepoznatih stazâ i upoznavanjem lokalnog terena iz novih uglova i moram reći da mi je lepo išlo.

štaviše u jednom trenutku sam pomislio, ova bicikla i ja smo izgleda toliko rođeni jedno za drugo da je pitanje dana kada ćemo se zajedno probuditi u hitnoj, obzirom na to koliko sam se u samo nekoliko dana opustio i iz sata u sat kočio po duplo manje od uobičejenog za neke već_polu_tehničke krivudave spustove po kamenju i prašini. svaka takva ljubav pukne kad od nje počneš da očekuješ previše a ja i od bicikle i od točkova i od kočnica i od guma već počinjem da očekujem sve što se zamisliti može. treba dakle i u velikim ljubavima biti oprezan, hmm?

ovo je idealna prilika da uporedim kako je to izgledalo pre gugl mapsa i smart telefona, kada sam kod kuće morao da precrtam kartu i tako trčao. slučajno videh na desktopu ovu sliku i nalete mi prilika kao dar s neba da je ovde dodam umesto da joj pišem posebne blogove. zanimljivo, eto.

fata je fata

fata je fata ali neki blogovi naizgled bez ikakvog razloga imaju više pregleda, kontam da se neko vraća da čita ispočetka, da utvrdi gradivo.
elem opet sam se malo mučio s mapsima s tim da sam ovaj put prosto imao više sreće:

kao što je par dana ranije gugl na karti ucrtao prečicu koja me je totalno zbunila jer je to neki prolaz između njîva koji je urastao u korov i trnje (a glavni put okolo uopšte nije bio ucrtan), tako mi sada uopšte nije ucrtao put nego sam malo zakretao kartu i obarao 3d animaciju da steknem predstavu kako to zaista izgleda, pa sam zaključio "već ću nekuda proći".
u krajnjem slučaju bio sam spreman da proguram biciklu kroz travuljagu i korov ili da je kilometar nosim preko trnja, svejedno, MADA, od pre dvetri godine kad sam ono pobedio treking ligu na Rajcu, pamtim ceo Suvobor kao dosta onako livadast i prohodan.

na prvoj slici se vidi dolazak na planinu, pre kojeg sam morao da stanem deset puta jer su putevi dole puni skretanja i raskrsnica i ako ne znaš kuda treba nema šanse da tako napamet stigneš gde si pošao, a pride me je stalno vukao pogled desno ka Maljenu i brdima između i nikako mi nije bilo jasno gde odoh opet levo i opet levo i stalno sam mislio da ću greškom izaći na glavni put puno ranije tj niže.

kao što se vidi na Stravi, sve sam ubo kako treba a neucrtani put ide malo kružno, kao da mi je bilo malo zbunjoze u startu nego me je još dodatno izvozao gore po šumama i livadama koje su samo na mestima pregledne i ne baš kako sam zamišljao, sve je u maleckim brdašcima pa kad se provlačiš između ne vidiš puno dalje, a kad ideš po vrhu makadam je od kamenja veličine pesnice i nije baš da na usponu od 15% možeš puno da razgledaš predele, više paziš da ne spadneš s bicikle:

eto dole desno sam ucrtao narandžastom i poslednje skretanje kojim su vodile nekakve trakice koje su visile s drveća, izgleda da je neka staza treking lige prošle godine tuda išla, s tim da je to tek bio u početku uspon kroz šumu po krupnom kamenju pa sam napamet otišao okolo i ujedno tako i pogodio bolji put tojest onaj koji ide baš do poslednje raskrsnice na koju sam i hteo da izađem.

tresla se gora rodio se miš, kad sad gledam kartu iznova kapiram da sam mogao i nekom od ove dve iznad ucrtane plave prečice jer prosto posred livade pratiš tragove kuda su ljudi džipovima pičili, tamo nema puno ograđenih pašnjaka i praktično ti je sve put, prolaz.

sve u svemu zanimljivo putešestvije, puta dakle ima samo dole iz sela treba znati pravac da ne odeš na pogrešnu planinu, a sa ovako dobrom biciklom sve više verujem da se skoro svuda može proći.
nije baš da sam se oslobodio pa letim nizbrdo ali primećujem da mi je samo par vožnji bilo dovoljno da steknem nešto malo rutine a s njom i samopouzdanja, jer ipak nikad ranije nisam vozio ove velike točkove i još uvek mi je osećaj kao da hodam na štulama.
mada su u pravu svi koji su pričali a ja čitao da ove točketine prosto "upijaju" neravnine i da je više nego duplo udobnije ali pre svega pouzdanije na njima voziti, nego na polućelavim 26'' kao što sam godinama navikao.

kontam da ću letos na kraju istog ovog uspona umesto na glavni put da zalomim kontra ka zapadu i probijem se skroz do Divčibara ali o tom potom.

pakleni

imam jedan pakleni plan koji se neće ostvariti (90%)
naime najava je da će ovog (i narednih) vikenda policijski čas biti od petka popodne do ponedeljka ujtru, dakle CELA subota i nedelja u kućnim zatvorima
i sad ja kontam da bismo od ova 4 kera mogli da odaberemo dva koje je najlakše prevesti autom, već znam i koji bi bili, a i koji bi bili mirniji TAMO NEGDE
e sad, tu je previše logistike kad nešto radiš prvi put, kad nisi uhodan
dakle treba pronaći šator, pa ga rastegnuti u dvorištu i proveriti jel sve u redu, možda su ga pojeli moljci ili je istrulio
ok vreće za spavanje stalno stoje u gepeku "jer nikad ne znaš"
onda treba smisliti šta sve može da zatreba za ta dva dana i tri noći (!)
brate ne mogu da nađem gde sam to zapisao, možda sam krenuo neki blog da sastavljam pa mi se obrisao, evo kopam ovde i nigde ništa
siguran sam da sam napisao tu rečenicu sa "... poneti hrane za deset dana"
osim sve te pred-logistike, pripremanja, trebalo bi smisliti i GDE
vrtim po glavi neke planine koje su blizu, sa puno šume, dovoljno nisko nadmorske da ne bude noću ispod nule, a opet dovoljno visoko da ne bude previše blizu sela i naselja
hm, otvoriš kartu pa izvolte biraj valjda
i da ima lep radijus okolo za dve poludnevne šetnje sa psima
hmm opet

duffy

ima ta neka nemačka satelitska stanica draj zat (3sat)
i to mi je bar deset godina bila omiljena stanica
svake nove godine i prvog maja su imali rock-around-the-clock
znači dvajes četri ha muzike
i jedne godine je pola sata išla dafi
ili kako se već čita
nisam nikad guglao
kontam da ću guglati nakon što završim blog,
da ne utiče sad na tok radnje
ili tek za par dana, najverovatnije

i u tom kratkom koncertu je išlo tipa 6 pesama,
svaka bolja od prethodne

i sad da me ubiješ zašto sam za blog odabrao daficu, nemam pojma
uželeo se valjda
elem, možda mi se duffy-ca i zbog ovoga javila:
krenemo na vožnju
kao ja ću dotamo a i Lola će dotamo takođe
pa ću ja onda tamo gore a ona će isto tamo ali u donje tamo
pa ću ja iz gornjeg tamo da se spustim i tako
pa ću ja onda u treće tamo a ona će prečicom vamo

i sve te slike imate i na stravi i na fejsu, mislim da sam bukvalno dvadeset fenomentastičnih kadrova objavio da pučanstvu olakšam boravak u samoizolacijama

što se tiče efforta, na ravnjikavim asfaltima sam kulirao i solirao, a na kamenjarima i u vukojebinama sam rađao mečku

znači na izlasku iz brezovica ka vujinovači skoro čitav kilometar vozio 6 km/h, ima li neki emotikon za plakanje od smeha od muke od suza od smeha?

i onda sam iz poćute pošao prema medvedniku, pa se predomislio, pa skratio ka sitaricama, pa odatle sleteo povremenim asfaltom u stave!

in the meantime...

znači kad smo pošli na vožnju mahnusmo snajki, i to nam je baš onako lepo obeležilo dan, ko bi reko da će se pojaviti i nesuđena snajka kao (umalo da napišem šlag na torti, pu, pu, pravilno bi bilo kao) muva na pečenju
no ja sam već bio sa skroz druge strane brda i planete, ovaj sveti dan će ostati zapamćen po tome što sam video samo jednu i najlepšu snajku svih vremena

i ništa, sat kasnije sam bio u gradu, nakon jučerašnjih 101km danas samo 74km, ali puno težeg tojes zahtevnijeg terena, gps kaže preko 1400m uspona što je vrlo blizu jučerašnjoj puno dužoj vožnji
mislim, nema ni veze
nisam ni juče ni danas nigde "letio", sve je bilo manje više "kotrljanje"
jer ako imaš jedan dan na raspolaganju, bolje je da mažeš, a ako imaš 4-5 dana bolje je da "kotrljaš" nego da se zajabeš pa namažeš kao blesav pa se sjebeš za naredne dane
dakle samo regolare i ađile

nula sedmi

nisam se dobro potkovao
ukucao sam u gugl mapse neku putanju i rekoh IDEM
pa sam se na pola puta setio da sam to ukucao u telefon koji mi je ostao kod kuće, onaj bolji, a ja poneo onu igračku za_na_biciklu
i dođem ja tako u Ražanu
(nevermind, selendra neka) i upalim podatke jelte
pa opet ukucam dve tačke i ope mi gugl mapsi kažu OVUDA IDI
i krenuo ja tuda, prvi deo delirijum od srećnoće
jeste uspon takav da sam išao 6 km/h, nit da plačeš nit da jecaš
dok si reko keks ja uzišo sa 500 na 600 nadmorske

e tu je nastupio prvi spust po makadamu u životu moga Scotta Scale 970 predivnog bajka ljubi ga majka
znači Maxxis Ikon gume jes da kao nešto ne osvajaju izgledom tipa da se zaljubiš ali burazeru...
te gume ko zalepljene za pesak i kamenčiće, znači LJUBAV
i sletijo ja dole kroz pesak pa kroz neki potok ispod pruge, to zvanično zovu PODVOŽNJAK ali realno možeš i punoglavce da pecaš, i sve to "sve pet" i dalje odatle znači uspom trista posto!

i gore i gore i gore i dođem do neke crkve
ispred crkve nema molitelja nego nekoliko urođenika piju pivo
kontam da je pored crkve i prodavnica jelte
svetog napitka međ srbaljima
i tu odem dalje glavnim putem, i ćorak
kažu gugl mapsi da si promašio
tj da sam promašio
on je ja, u toj situaciji
i gledam kud treba, pa se vratim par stotina metara, deset puta zastanem, upalim mapse, začudim se, ugasim mapse pa ih vratim u džep od dresa
i dok sam većao, shvatim koliko se vremena izgubi sa mapsima
i šta sad
sad je toliko sati, dakle dok još deset puta na svakom kilometru pogledam mapse, deset po deset minuta, hm hm hm, da li ću stići kući pre policijskog sata?

batali ti to!!!
olako sam shvatio mapse
znači otvori google earth
pa prouči stazu
pa otvori stravu
pa stisni "kreiraj rutu"

pa pomno pazeći na puteve, ucrtaj stazu koja nema brljanja
čistu, neproblematičnu
i sačuvaj SAVE ROUTE
i kad sledeći put kreneš, nećeš gledati u neku brljotinu koju ti gugl mapsi savetuju po zastarelim prečicama i lenijama između dve njive, nego ćeš brate imati na dlanu ono što si sâm ucrtao
dakle više sreće u sledećem izvlačenju
herc herc srček srček blagovesti blagovesti

brejk, repete

po
ne
de
ljak

svidelo mi se ležanje kanda
pa sam nakon dana prinudnog odmora (policijski čas 00-24)
uzeo još jedan dan, doduše AKTIVNOG odmora ali hajd
prepešačio 12km
kao da sam nešto silno pešačio
ova izolacija će od nas napraviti trutove
od poslova jedino imam da prijavim da sam se jutros obrijao
a mozak mi je od rođenja obrijan, što jes jes

sutra su Blagovesti
crkveni praznik (valjda!) povodom kad je Nevina shvatila da je trudna
ništa me ne pitajte!
ako si religiozan verovaćeš u nemoguće,
pa i da se porodila ona kojoj niko nije zašao tamo gde treba...
ili ne treba?
maaa, treba!!!

već sam pisao kako ću biti odmoran i super raspoložen
e pa, odgađa se do sutra :-)

a imam još jednu temu
krečenje
ne kad raskrečiš, nego kad okrečiš
kontam nešto
ako uvedu polici'ski čas nula do dvajesčetri
PA ŠTA ĆU ONDA DA RADIM????
tako da sam ostavio krečenje za tu mogućnost

vidi, niko neće preko noći ukinuti vanDredno stanje
najaviće se to bar 7-10-14 dana unapred
e pa tada ću završiti krečenje
a do tada, juriš u prirodu

jel imamo slobodu od 05-17?
pa piči brate od doručka do 16+ sati,
piči piči pičićeš, i na more stići ćeš
eto tako nekako
što i sutra nameravam

brejk

zaboravih da napišem da sam sa novim mesecom tradicionalno na Stravi promenio opis profila.
prvo sam napisao "lutati je najbolje što znam" jer sam to izmozgao na prvom trčanju u aprilu, a kad sam došao kući pustio sam pesmu pa mi se stih "zaključana vrata sećanja" učinio još i bolji.
naime na istom trčanju pokušavao da se setim koja je tačno bila koja godina, zašto neke godine nisam trčao maratone, koja beše povreda u pitanju i kako sam uprkos njoj uspeo da odvezem onolike jake i dugačke treninge biciklom, i nikako da mi sine, tako da se sve uklopilo.
savršeno.

i onda je došao brejk.
tempirani planirani očekivani i zasluženi brejk.
prosto sam začuđen što je sve prošlo kako sam zamislio da će proći.

doduše, nekako sam bio skloniji da verujem da ću popodne ipak provesti izmišljajući neke blesave bespotrebne akcije, radi akcije, a ja evo u jednom ćošku ekrana gledam restauriranu verziju filma Davitelj Protiv Davitelja (rokamo velika slova ko ameri) jer mi je VIP poslao poziv za onlajn projekciju.

mislim, ne bih gledao da već jesam, znam odavno za taj film i nisam imao pojma da je komedija pa sam valjda samo zato i nastavio da ga gledam, iako nema zgodni ženski, mislim ko normalan je ikada gledao film zbog sonje savić, trebalo je odavno neka Komisija za obline da donese propis da u svim filmovima glume Branka Katić ili Anica Dobra.

zato će sutra da bude divan dan, divan dan,
jer ću biti odmoran, odmoran,
pa ću da trčim kao drogiran, drogiran.
piše ponedeljak utorak i sreda prohladno tojest zubato,
dakle malo prikladnije ideji trčanja,
a posle toga bi tri dana trebalo da bude dovoljno toplo za vožnju u kratkim gaćama i dresu.
pa bože zdravlja u subotu u podne opet u zatvor :-)

štaviše zamišljam da bih verovatno krenuo puno ranije, ignorišući sve moguće hladnoće vlažnoće i vetrove, da ne bih ponovio Skraćenu Subotu poput jučerašnje kad sam pokušao da sabijem pet sati u dva i po.

oni što ne vole da prave planove vole da kažu "ja planiram, bog se smeje" no to nije ništa drugo do izgovor za lenjost i latentnost; koliko god se osećao sputan šemama i tabelama vojničkog života, itekako isplaniram svaki pojedinačni dan i uglavnom imam dosta precizne okvire koje do večeri uglavnom popunim.

e sad, više sile nije briga za naše plančiće pa ne možeš dahtati kroz zaraženo područje, skijati kroz lavinu, trčati proz požar, ili plivati kroz poplavu mulja, a kad političari preuzmu prevelike odluke u svoje ruke pa te opkole policijom e onda ti ništa ne pomaže što si fizički i duševno zdrav kao pčelica.

tako da, videćemo.
gledajući očaj koji među sportistima hara društvenim mrežama, duboko verujem u svoju kreativnost i maštovitost, i da će mi neki najgori karantinski scenario naškoditi najmanje moguće, ako će uopšte.
evo završio se film, maćeha je donekle izvukla stvar ;-)

brojanje

brojanje i računanje
kao farbaću zidove do 10
pa hajde da stignem donekle da ne prekidam baš ovde
pa kad je bilo 10:05 brzo brzo brzo
koliko god žuriš ne može se mislima izaći iz kuće, sipaj vodu, obuci se, namaži noge kremom da se ne smrzneš na +16, dobro rukave sam imao dugačke
krenuo u 10:20
nemam pojma koliko mi treba do vrha uspona koji sam zacrtao
plan B, ima jedna česma 1.6km bliže, pa ako procenim da mi je previše knap, tu ću okrenuti

da li me spičio aNdrenalin ili sam uleteo u formu preko veze, nemam pojma
prvi uspon sa dosta oštrih delova, planirao oko 45', izašao za 39'
s tim da sam imao jak vetar u leđa
jeste da na 10% nagibu nisu bogzna razlike u brzinama ali hej, na 15kg teškom čeličnom mtb-u, bolje je ići 9.5 nego 9 km/h
koliko ću se sporije vraćati, eh, that is the question!

do početka glavnog brda se sjurio do nekih 55' a planirao sam oko sat vremena
sada kreće računica
pa imam ga bre!
za zadnjih 8km mi je dovoljno 40', to je samo 12 km/h prosek, a ići ću valjda brže od toga
zaboravio sam da taj drugi uspon nije prestrm, samo dugačak
prvi kilometar išao 20-ak na sat, juhuuu
tu mi se već iskristalisalo da ću se popeti za sat i po, i to do kraja, plan A
a za povratak bi trebalo da mi bude dosta 1h

dakle to je do 12:50
i roknem u neku rupu i probušim gumu, hmm, to bi bilo štopanje pit stopa kao na formuli
nije mi baš prijatno ali letim nizbrdo, vetar ne smeta naročito po krivinama i serpentinama jer je sve kroz šumu, samo na mestima ogoljeno
dodajem još pet minuta ispod satnice, i tim ritmom kapiram da do kuće mogu da namaknem još 5, ipak sam sve procenio pesimistički

odnosno, biće da sam procenio taman kako treba ali sam iz nekog razloga odvezao Trening Proleća
na kraju 24 prosek, to je više nego dobro čak i za kasnoprolećne treninge, treba biti baš u divljačkom treningu da bi se ova staza odvezla nekih 26-27 na bajku odnosno 28 na trkačkoj
stavio sam tako malu razliku jer na spustu je na mestima mtb čak i brži zbog širokih polu-slick guma, kao što motorom možeš kroz krivinu još brže od mtb-a

sve u svemu, do kraja sam uštedeo ravno 10 minuta, s tim da sam imao dva stajanja, natočio sam vode na planinskom izvoru pa kući u tome razmutio BCAA fuel
dakle sve ide kao švicarski sat
zadnja dva dana sam napravio extra dobre treninge na trčanju pa na bicikli, sutra bih svakako trebao da odmaram s tim da bih u normalnim okolnostima otišao na neko pešačenje a ovako ću policijski vikend provesti u dvorištu

malo krečenja po kući, pa pauza da možda zamenim zimske -> letnje točkove na autu, pa opet malo krečenja, a naduvao sam i loptu pa možda opalimo basket sa kučićima :-D
nema poente da crtam teren za tenis jer bi nam pojeli loptice
možda napravim poligon za bmx obzirom da mogu da trasiram krug od skoro stotinak metara, sutra ću ga izmeriti :-)

mazačina

izgleda da ću morati da promenim zanat i pređem u molere.
naime nakon krečenja (ne kad nekog krečiš nego kad nešto krečiš, pri čemu Nešto nije gumena lutka nego zid) sam sve raspoloženiji za treniranje i ako ovako nastavim do kraja aprila ću da pocepam sve segmente ko šifonske gaće.
šta god to značilo, ne znam da li sam ikada video šifonske gaće ali znam da je među starijim švalerima, u doba kada sam bio dete, postojala takva pretnja.

nakon odlaska biciklom do sela Brankovina 11km ka severu, vezao sam "kišni mtb" za saobraćajni znak i krenuo na trčanje.
obično kad idem na tu stranu biram neku novu prečicu ili stazicu no letos (protekle godine, ne znam zašto mi je to toliko sveže u sećanju) sam skoro sve te prečice apsolvirao pa sam danas odlučio da napravim jedan od poznatih krugova, ali u drukčijem smeru.

krug je koliko sad pregledam post-training prvih 3.3km asfalt uzbrdo, zatim do raskrsnice na 7.5km gore-dole po makadamu, i odatle do kraja opet asfalt nizbrdo, dakle od ukupnih 12km sam imao samo 4.2km makadama pa je možda i zato neloš prosek jer sam ga završio ispod sat vremena, tačnije 59'.

pulsmetar nisam nosio nego telefon, a nisam planirao nikakvu jurnjavu pa nisam stavio ni bluetooth traku na prsa, no obzirom da sam bio solidno kofeiniziran biće da su mi bili poviši pulsevi, šteta što nisam znao da ću tako da "prokinem".
kontam da ću sutra na biciklu jer posle ovakvog treninga nema potrebe za dodatnim maltretiranjem tetiva i ligamenata, policijski vikend počinje u 13h pa bi to trebalo da znači da krečenje obustavljam oko 10h, valjda će dotle dovoljno otopliti.

ćirylytza

"Донете нове мере: Забрана кретања од 13 сати у суботу до понедељка у 5 ујутру. Више од двоје људи не може да се окупи на једном месту од вечерас. Трећа мера која важи од суботе увече од 23.00 до 00.01 у распону од 200 метара од места пребивалишта биће дозвољено шетати љубимце, каже Вучић."

u prevodu, u subotu je dozvoljeno kretanje do 13h

dakle ako se krene na vreme može i maraton da se istrči :-P
nedeljom smo na smrt zaključani, odnosno ko ne zna šta će s parama može da spremi 50 hiljada (400 evra) pa da krene ka policijskoj patroli sa osmehom na usnama.

ako jednoj snajki nisu dali da instalira vece šolju na spratu onda je druga to uspela pa će i robijanje biti lakše, a trijes kubika drva nije potrošeno, štaviše više od pola je ostalo, dakle biće loženja i preznojavanja u Zaključanom Vikendu, DOSTA REČI, NEK ZAKMEČI!

i, dobro, u ponedeljak u 05h krećemo opet u slobodu, dakle samo nam je nedelja hajd da kažem "problem", s tim da...

ako je od 23-24 dozvoljeno šetanje ljubimaca, možda i tu može nešto da se osmisli jer 200m je više nego dovoljno, naime jedna ulica je dugačka 160m pa mi ceo krug oko kvarta iznosi 640m i nigde nisam više od stotinak metara dalje od adrese u LK, što znači da za sat vremena sa svakim od pasa mogu da pretrčim po 2-3km samo tako kružeći ulicama i to mu izađe barem na cenera, MISLIM BAŠ AKO POLUDIM U SUBOTU ILI NEDELJU UVEČE, A NEĆU

danas sam nakon ranog buđenja oko 06, za nekih pet sati uspeo da okrečim celu trpezariju, sa sve pomeranjem dve vitrine i izmeštanjem svega iz njih i vraćanjem nazad, a pod "svega" mislim na stalnu postavku milion šolja sa motivom pasa mačaka i bicikli, a bogme pola smo i pobacali :-D

nakon toga dva i po sata planinarenja i potrčkavanja najlepšim krajem oko grada, melem za dušu i ove napaćene nožice koje su pet sati dršćale na merdevinama sređujući gnezdo...

zbog par nerotkinja koje bdiju nad ovim blogom, fotke ću da metnem na fejs i podelim sa "prijateljima" ili nekim još probranijim spiskom, ugl nećete ostati zakinuti za taj ultimativni šareniš, ali ipak ne mora sve da osvane ovako preterano Javno

prvi april

kome je još trebala šala za prvi april dok pada sneg, pa priroda je još najveći zajebant od svih.
nekom čudnom improvizacijom sam završio na planinarskoj stazi uz Gradac, na tom delu je samo provejavao snegić ali se nije zadržavao na tlu.
no sve je bilo naravno mokra zemlja, tek ponegde raskvašena, da ne kažem blato, a i kamenje je bilo dosta sklisko.
patike sam imao stare ds trainer 22 kojima sam na petama pravio žljebove pred Papuk Trail no ako i mogu da "završe poso" u šumi po lišću i suvoj zemlji, po mokrom oštrom kamenju teško.
čak i uz oprezno pešačenje na najkritičnijim delovima staze, na par mesta sam umalo sleteo niz kosinu pa je bilo povuci potegni dograbi prvo drvo i zadrži se jer noge odošeeeee.
nakon nekoliko kilometara tog šalabajzovanja sam došao do pred manastir pa sam se popeo strmo uzbrdo na magistralni put i odatle strčao u grad.
gore na 500-tinak nadmorske je sve već bilo dosta belo, to je jedna od situacija kada je u gradu temperatura 2-3 stepena pa se sneg topi u dodiru sa tlom, a par stotina metara nadmorske iznad ipak počne da se zadržava na zemlji na temperaturi oko nule.
evo proverio sam na Stravi, piše da je taj prevoj na 486m dakle nekih 25 metara ispod vrha Avale.
sve u svemu sam pretrčao 12km i prepešačio, hmm, nemam pojma, nekih možda kilometar po stazi i dva km oštrog uspona strmom stazom kroz šumu od manastira, a objašnjenje kako mi je prosek ispod 6' po kilometru je u tome što sam najveći uspon uspešačio pa mi je u trčanje (osim lomatanja po kamenju i korenju gde god je bilo moguće) ušlo i 5km strčavanja nizbrdo u grad po uglavnom asfaltu.
za sutra su rekli malo toplije i sunčano, daj bože, dosta nam je jedan prvi april.

vanzemaljac

Zaključak jučerašnje matematike ću da svedem ovde u nekoliko rečenica:
- da bi se istrčao polumaraton na terasi dugačkoj 7.5 metara moraš da okreneš 2800 puta, i svaki put moraš da dođeš do samog kraja, dakle moraš ivicom patike da očepiš zid
- ako staješ na samo pedalj od zida onda na svakom okretu "ukradeš" 25cm što je na 4 okreta već metar a do kraja trčanja se nakupi na čitavih 700m

Sada imamo novu računicu, istrčati skraćeni polumaraton od 20400m sa 2800 okreta, tokom kojih izgubiš sekundu-po-okretu dok napraviš dva kratka ili tri skroz kratka koraka a to je ukupno oko pola metra, upravo sam probao. Ako na svakom okretu napraviš pola metra u sekundi, ili ne napraviš, nebitno, bitno je da izgubiš sekundu jbg, na 2800 okreta ćeš nakupiti 1400 metara u 2800 sekundi a to je naizgled beznačajnih 47 minuta (!)

Dakle polumaraton na terasi možemo da podelimo na dva dela
1) 19km trčanja u jednom ili drugom smeru, plus
2) 1400m na okretima, kao i nažalost
3) 700m kraća staza
= 21.1km za 1h37

Ako od ukupnog vremena oduzmemo 47 minuta za okrete, dobijemo 50 minuta pravolinijskog trčanja, što nam za pomenutih 19 km daje prosečnu brzinu od 2'38''/km, odnosno ako napravimo proporciju pa tih 19km produžimo do 21.1km dobićemo ciljno vreme od 55'15'' što je više nego demoliran svetski rekord.

Štaviše ako prva dva koraka ubrzavaš, zadnji kočiš da ne bi probio zid i uleteo komšiji na terasu, ostane ti na tih 7 metara prostora za samo 5 koraka dužine 100-150-200-150-100
što već u startu nema nikakvog smisla za dalje računanje jer za sve to uopšte NEMAŠ VREMENA, pri ovim brzinama imaš jedino mogućnost da tih 7m pretrčiš sa tri 233cm dugačka koraka nekog kenijca BEZ UBRZAVANJA I USPORAVANJA, dakle moraš samo da se odbijaš od zidove i letiš napred nazad, 50 minuta (tj 3000 sekundi, podeljeno na 2800 pravaca jeste tek malo preko sekunde) bukvalno kao da umesto zidova terase imaš dva stonotenisera koji piče onu lopticu punim gasom).

NIJE ČUDO ŠTO SU LJUDI BILI OPČINJENI DOK SU TO POSMATRALI, GLEDALI SU LADNO - VANZEMALJCA!

(mada slika govori suprotno, da je trčkarao u trenerci,
pogrbljenim korakčićima od metar, ako i toliko)

menjamo likove (plus dodatak)

Juče ujutru sam se bavio Hanom tojest trenerom kojeg sam šifrovano zvao "Matori" iz prostog razloga što nisam hteo da neko pomisli kako se kurčim da sam poznavao ovog ili onog pa još boravio kod njega na pripremama.

Popodne sam se bavio nekim maratoncem iz Goražda koji je na terasi od 7.5m istrčao polumaraton, ne znam čime je to merio ali je došao do rezultata od 1h37 o čemu su pisale sve moguće besposlene novine, za razliku od Maje koja je istrčala half praveći osmice u stanu i imala je puno sporije vreme a u praksi je brža od ovog talentovanog (za promociju) momka.

S tim da sam o prvoj temi pisao blog a o drugoj razmenjivao tonu mesiđa u mesinđeru.
A između ta dva sam okrečio u zeleno najmanju prostoriju u stanu, da bih se malo uvežbao, pa ću danas da pređem na sledeću. Fali mi malo tehnike valjkom a četkom mi uglovi i linije idu savršeno, šta ću kad imam šliha za te fine pokrete pa bih i sve tako "na veliko" da bude precizno i čisto no ne možeš da voziš bager kroz rudnik a da mu gume budu čiste kao na trkačkoj bicikli je-bi-gaaaa.

Posle krečenja sam otišao na pešačenje da ne rizikujem preveliko razočarenje u slučaju da su mi noge umorne pa ne ispune neke od zahteva na trčanju, ali jutros ću na trčanje PRE krečenja da ne dođem u istu situaciju od juče.

Tako sam iz glave ispraznio gluposti pa ću na trčanju moći da razmišljam o lepšim stvarima, utiske sa trčanja ću dopisati ovde za par sati, a završetak gornje priče ću da stavim u poseban blog →→→→→→→→

(za par sati)
nije baš par nego otprilike osam sati a gde su i u čemu prošli, pojma nemam
dok sam sedeo kod kuće i pisao blog, nekako sam mislio da su mi noge nekako okej
čak i kad sam krenuo da trčim nisam se osećao nešto umoran, samo neverovatno trom
i tako trup trup, super truper, vidim da mi kilometri svi idu preko 6 minuta
o bože, taman sam pre neki dan napisao "nisam umeo sporije" kad eto ti ga sad, prc milojka, sve sporije i sporije
jok
puko sam načisto
sad otvaram stravu i vidim da sam to DANAS napisao, da ne umem sporije
da li je moguće da mi se toliko poremetio osećaj za vreme, da nešto od pre par sati vidim par dana unazad, a da onu nesanicu i košmare od pre nekoliko noći još uvek vidim kao da su se tek dogodili i da sam tek iskočio iz te noćne more?
svašta
nevermind
podsetio sam se nekoliko puteljaka koje sam odavno zaboravio, trčkarao nepunih sat i po, posle toga malo gletovao neki plafon, ofarbao jedan i po zid, sve u svemu trebao bih da se osećam high po onoj narodnoj da vrediš onoliko koliko si zanata savladao a meni proletos baš krenulo

sa ovim današnjim trčanjem sam stigao do 600 treninga na za sad poslednjem Strava profilu (stanje sam slikao jutros) a evo i Srbija je stigla do 900 zaraženih pa smo se tako sinergijski zaokružili u gospodu

maske

videh juče na fb kako se terzićka slikala sa gas maskom, pa rekoh da tome posvetim blog, jer se ionako tematski ne udaljava od onoga o čemu uglavnom pišem
rekoh, moram joj javiti da od toga ima puno boljih načina za upotrebu osim da stiskaš nos i govoriš biii-biiippp na fejsu :-D
to vam kažem da ne pomislite da je bogzna kakva prepiska u pitanju, za onu drugu idite u biblioteku i uzmite pisma između rilkea i cvetajeve

elem, u jeku najintenzivnijeg biciklizma smo bili u jednom selu kod treviza i spavali kod sada već preminulog trenera, doduše i tada je već bio ono baš mator, ali ženica mu je bila mlada i dvostruki prvak italije, a kao što znamo italija je jedna od najjačih zemalja u tom sportu i kad bi skupio sve prvakinje balkana otprilike ne bi kao štafeta mogle da pobede najbolju italijanku na brdskom hronometru, recimo

i sad, nismo mi tamo samo vozili bicikle, kuvali i jeli špagete, nego smo dosta i pričali, a matori je znao trista čuda i uvek je bio pun nekih neobičnih informacija

(tom prilikom smo kupili i jedan karbonski ram sa alu mufovima koji smo na kraju poklonili drugarici za njen prvi triatlon za koji nikad nije ni kilometar trenirala, eto kako neke mučne stvari završe u pogrešnim rukama, da ne kažem pod tragično pogrešnim guzicama...)

jedne večeri matori je uskliknuo MASCHERA ANTI-GAS!!!
koji đavo gas maska sad bre???
pa eto kako oni treniraju, idu uz montelo (brdo u blizini) i tamo rade brdske deonice, u smislu tempo-uspon pa nizbrdo pa tako gore-dole, i to sve sa gas maskama jer tako na neki specifičan način forsiraš rad pluća pa po njegovoj vudu teoriji kad skineš masku letiš kao zmaj

iskreno nit sam ikada imao gas masku nit mi je palo na pamet da probam, ali sudeći po tome koliko je prvaka regiona i italije napravio svojim metodama, biće da matori nije skroz lud koliko se na prvi dojam može učiniti

teoretski mogu da vežem šal ili da nabijem buff preko nosa ali od toga mi se magle naočari i poprilično je nemoguće i na bicikli i na trčanju, dok se prava vojna maska kao iz haninog videića na fb uopšte ne magli jer pamtim da su nam u vojsci davali nekakve sapunske krpice i onda kad time premažeš staklo iznutra možeš pod njom i da se zaduvaš jer ratovanje ionako nije zamišljeno kao ležanje na plaži već kao dosta trčanja kad se mora, a uvek se mora jbg

s tim da bi to trebao biti baš specifičan trening, istrčati iz grada sa maskom u rancu da se ne sapleteš na neki ivičnjak dok ne navikneš da gledaš kroz one prozorčiće, a i disanje stvara puno više buke pa se teže skoncentrisati na okolinu i saobraćaj, i onda kad se zagreješ odraditi trening (bal) pod maskama pa polako nazad kući

krvavo

samo krvavo i samo krvnički
jednom sam kupovao nož, trebao mi je nož
za kuhinju, za sečenje hleba, povrća
u opisu noževa je na polici pisalo
NOŽ ZA KLANJE
NOŽ ZA DRANJE
jedan je bio malo duži a tanji, a drugi malo deblji a kraći
mislim da sam uzeo oba
nisam mogao da se odlučim
šta zna hleb
šta zna kupus

noćas me u 01h probudio san
sanjao sam da pokušavam da iskašljem neki sekret iz bronhija
s tim da, u snu, nisam mogao da se zakašljem
nego sam morao samo jako da izdahnem, iz sve snage, huuuuu
i napnem se, kao da ću eksplodirati
pa mi se učini da je neki sekret krenuo odozdo
poput talasa koji se polako valja uz zid dušnika tamo na dnu gde ulaze bronhije
onda udišem polako polaaakooooo da to ne ode dalje nizbrdo
kad napunim pluća, opet iz sve snage huuuuuuuuu

i taj talas raste, sekret se skuplja, ali nikako da krene u vis
nakon dvadesetak pokušaja dolazi do zagušenja
grudva sekreta je toliko velika da ne mogu više da udahnem
a potrebna su mi puna pluća da se još jednom napnem da to isteram van
i u tom trenutku doslovnog GUŠENJA se budim

začudo, kao u snovima kada ti se piša pa se probudiš, ili ti se kašlje pa se probudiš, i odmah se nakašlješ ili odeš na pišanje, mislio sam da će me sad golicati grlo
ali ne
probudio sam se i nigde dole ka plućima nema nikakvog nadražaja
n
i
š
t
a
i to me zbunilo
rekoh, možda sam sanjao smrt od ovog korona virusa
pa ako ga budem zakačio i od njega umirao, barem ću znati kako to izgleda
da vam kažem, nije baš prijatno
ali sad kad sam već probao, ne moram opet

NEĆETE POVEROVATI

kao što je bilo za očekivati, poput ostatka naroda je i meni dosadilo da nosim masku i rukavice pa sam ceo dan proveo FREE a u prilog tome da je opuštanje opravdano grad je danas zabeležio samo jednog novog zaraženog pa odjednom ispade da smo od nagorih postali najbolji.

igrom slučaja na kraju planinarenja smo sreli dva druga koji su išli iz istog mesta ali na drugu stranu, takođe neka 4h po brdima, a jedan je kolega "izvoru zaraze" pa smo imali zanimljivih priča za razmeniti. rekoh da sam juče video doktoricu iz doma zdravlja kako se u po bela dana sunča pored reke, doduše zajedno sa ćerkom pa sam skontao da ovi što imaju decu sa posebnim potrebama imaju nekakvu vrstu poštede, jbg...

inače u totalu smo se naribali keve slovencima i hrvatima i u trećoj četvrtini se umešali u sam vrh rang liste, jeste da nam je broj zaraženih po broju stanovnika duplo manji od hrvata i dodatno duplo manji od slovenaca ali bitan je ukupan broj, dakle fotofinišššššš

sve moguće i nemoguće slike sa planinarenja možete pogledati na stravi (oni koji me prate) ili na fejsu (oni koji su mi prijatelji), mislim da sam stavio ni manje ni više nego 30 fotki i dva videa, čitava dokumentarna emisija o klisurama Podgorine.
evo za pola sata već 20 lajkova + srca + wow, lepo je kad ljudi koji nisu u mogućnosti da se ovako provedu mogu da uživaju u prirodi putem našeg virtuelnog prenosa i kontam da je ovih dana to deljenje svega lepog što imaš neka vrsta terapije prijateljima ugroženim stresom i panikom zbog neočekivano nenormalnog proleća

upravo iz vesti saznajem da je policijski čas VIKENDIMA pomeren na 15:00 - 05:00 što znači da sutra bogme treba poraniti na vožnju da bismo se vratili do 15h, samim tim što se pomeraju časovnici pa će sutrašnjih 15h biti ovo što se do danas zvalo 14h!
dakle čitava tri sata ranije nego danas, hm, bogme će morati da se krene dosta rano.

hajd doduše sutrašnjih 05 ujutro je ono što je do juče bilo 04 pa izvolte kreni na vožnju, tri sata pre svitanja :-)
dakle realno ipak nije sve tako strašno, svanuće u 07 a slobodno kretanje je do 15, to je ipak OSAM SATI, nema baš razloga za depresiju
a obzirom da je posao zabranjen, svaki dan je nedelja pa mogu sutrašnju Nedelju da računam kao da je tamo neki običan radni dan, a nakon toga imam PET nedelja i svaki put fore do istih 17h popodne, je-bi-gi-caaaaa

konrad mašinorad

dan je prošao u zafrkanciji na temu gradonačelnika koji je u kratkom intervjuu par puta umesto korona ili kovid izgovorio konrad, i to bih i zaboravio, da drugarica koja je trčala po parku nije svoju aktivnost na stravi nazvala IDEMO KONRAD...

krenuo ja, burajzu moj nerođeni, kao da su tuđe noge

a šta me briga

ako su tuđe, nisu moje, kao što kaže citat iz alana forda

okej možda sam ga i izmislio

citat, ne alana forda

i tako vrum vrum stigao ja do vrha brda

pičio sam kao ovaj bolid (?) sa slike kojeg svaka kuća drži kao ikonu ovih dana

ne skroz do onih 550m nadmorske što sam se pre par godina kurčio da su uvek iznad avale i fruške gore, nego do zadnje raskrsnice koji metar ispod

i tu odoh ja dalje u život a sporija polovina ode nazad u grad biciklom

slikali smo se kod birtije Džibre, a tako zovemo i jednu komšinicu jer upoznali smo na hiljade rakijica ali samo jedna je džibra, je-bi-ga

i onda sam ja trčao nisbrdo pa usbrdo i opet nisbrdo pa opet usbrdo
i javio se oblijoj polovini, rekoh čekaj bre gde ćemo se naći, valjda gde sam ostavio biciklu?
kad ne lezi vraže, deblja polovina udarila gde ne treba hoću reći u kontaminirano podruČIJE
direktno na Džibru, ajd rekoh da se nađemo onda negde usput uzmi mi negde neki mesni narezak odsvega na svetu samo mi se to jede a zbog ove situacije više ne znaš koja će ti želja biti poslednja jelte

trčim ja nisbrdo zadnji kilometar, ne_žurim, ne_žmurim, nekako se spustih do rečice najčistije na svetu i tako malo chaskao sa jednom kolegicom po stafordu (ili što bi rekla Džibrina Komšinica po stRafordu) i tako se mi ispričasmo i prođe Džibra oduzeta i ćorava po majci, kaže Lola potreso je divan dan, divan dan, nije više svoja, prešla na onu drugu garnituru tableta

(tu sam nešto razmišljao a možete i vi izvuć pouke, jer tome trčanje i služi, da ti nešto padne na pamet, a tome i blogovi služe, da vi ne morate puno mozgati nego da se naučite na mojim klikerima)
ima ta situacija kada nisi siguran da li ti je neko simpatičan ili antipatičan, onako ti je ni tamo ni vamo, e onda ima jedna caka a to je da pogledaš kako mu izgledaju roditelji.
jer jakako će svako zaličiti sve više na onu matoru verziju sebe.
i su shvatih svu tragičnost one varijante kada ti je od pogleda na neke roditelje bukvalno muka, to nešto zadriglo natrulo ko bumbar ispod sača, ili da su ti baš ono haoossss jeeee poput moje taštice filmske glumice
e pa seti se da ako ti je neko makar i samo polu-antipatičan jer je pljunuta majka, za 30 godina neće biti pljunuta nego ispovraćana ista ta babetina dakle bježi od tog čudovišta glavom bez obzira da ne bi do kraja života gledao baš u ono od čega ti je najviše muka

evo upravo rekoše na pressici štonobi rekli hrvati da sutra neće biti dodatnih mera zgražavanja (mene) i ugrožavanja poštenog trčećeg sveta (od strane mene dok trčim) pa je dobro što sam se danas relativno prištedeo jer ipak, živi svaki dan kao da ti je pretposlednji, reče blogoje mudrac među skribomanima

smoreni

upalim jutros tviter i obično mi prvo naleti neka preporuka tipa da je ovaj ili onaj nešto lajkovao ili negde nešto odgovorio.
pošto ja samo tuce ljudi pratim i svi ostali mi tako "iskaču".
jer kad bih pratio sve te "ostale" morao bih od jutra do mraka samo u tviter da gledam a ja sam ga ograničio na desetak minuta dnevno, eventualno dvaput toliko.
i u tome što je "iskočilo" bude tvit koji kaže napiši kako se osećaš i iza toga šta si zadnje jeo juče i to ti je trenutno ime i prezime.

obzirom da sam to čitao pred 6 ujutru čim sam se probudio, svaki peti-šesti odgovor je bio pospana krofna, pospani pelinkovac, očigledno od ljudi koji se tek spremaju na spavanje (!) što mi je bilo baš čudno obzirom da su kafići i sve slično zatvoreni pa nemam pojma šta je sav taj svet radio celu noć i tek sa svitanjem se sprema da legne da spava.

no više od pospanih đevreka i umornih kifli, i to puno više, pojavljivala su se Smorena imena, smorena pašteta, smoreni burek itd.
šta je to "smorilo" toliki zaludan svet u danima bez škole, bez posla, bez obaveza?
tek poneko je pošteno napisao Dosadna Palačinka ili nešto drugo, dodeljujući samom sebi odgovornost za tu dosadu.

ovi drugi, nesvesni da beže od istine, krivca za svoju dosadu traže u spoljnjem svetu.
nisi ti kriv što si glup i što ne umeš da uposliš mozak da mu bude zabavno, nego je kriv film koji je dosadan, strip koji je dosadan, teve program koji te smara, jutjub koji te smorio, virtuozno je krivica prebačena na drugu stranu, poput ping-pong loptice.

tako čak imaju i mogućnost da se sažaljevaju.
jer ako otvoreno priznaš da si glup, nemaštovit, neoriginalan, zatupljen, da ti od jutra do mraka trebaju sve veća i šarenija uzbuđenja da ne bi morao da ostaneš na sekund sâm sa sobom, tu nema opravdanja, nema leka, nema izlaza.
tačnije IMA, treba naći motivaciju, treba nešto učiti, raditi, angažovati se, a pasivnom posmatraču života se nikada nije pisalo dobro dok god je očekivao da će nešto sa strane da mu zameni mozak dušu i osećanja.

dao si im internet i teve, dao si im pedeset sportskih i dvadeset filmskih kanala, isto toliko naučnih, animiranih, dao si im svu muziku od nastanka sveta pa do dana današnjeg, sve umetnosti i vesti, sve nauke i tehnologije, eno ja malopre gledao kako tačno radi diferencijal i baš mi bilo drago što sam se podsetio jer mislim da sam nekad to imao u malom prstu mada se ne sećam konkretne lekcije iz bilo kojeg razreda.

i uprkos svemu, oni su smoreni.
i još su jadni.
i čak osećaju zbog toga neki vid nepravde, psuju svet koji ne ume da ih zavrti kao ringišpil, hoće da od jutra do mraka budu ushićeni, zaljubljeni, ludi, divlji, raskalašni, bogati, pametni, lepi i prelepi, sve oni hoće ali dok leže u trenerci pokriveni ćebetom sa krmeljima u neumivenim očima, sve bi oni hteli DA IM SAMO DOĐE, kao da je onom što je izmislio diferencijal sve to samo tako palo sa jutjuba u ruke, pogledao tutorijal i otišao da patentira, ma ni par minuta mu nije trebalo.

u nastavku od jučerašnje manije da se trči napolju dok god može da se trči, danas prilažem 18.3km jer sam pre dva dana imao "nešto koma sedam" i sad sam taman to "prebio" i zaokružio pa u ovom ciklusu mogu da zapišem 15+14+20+18=67km a sutrašnja sednica vlade je zakazana tek za uveče tako da je sloboda zagarantovana i u petak do 17h jer se ništa ne drastično može promeniti tek tako preko noći.
a za vikend ćemo da vidimo.

ionako kad god najave "nove mere" ja se ponadam poslaće nam 50 lekara, 50 tehničara i sestara, 1000 testova, 10,000 maski i rukavica, a oni nam kao kriminalcima sužavaju zatvor kilometar po kilometar prečnika i izmišljaju nove kazne od 50,000 i 150,000 dinara, eto tako se gospoda odozgo brinu o našem zdravlju tojest svom budžetu

doduše i dok sam ja danas trčao ka Cariću (tzv "pluća valjeva") i nazad ko zna koliko mi je prolaznika jebalo sve po spisku i sebi u bradu mrmljalo "zbog ovakvih što trčkaraju bez potrebe će sutra sve nas ostale u karantin, polomio noge dabogda" ali ako već zbog nekog mora, eto bolje da bude zbog nekog ko je znao gde je i zašto išao.

a ja nemam pojma, išao sam pa gde me vetar odnese, a da me neko pitao "zašto", ne bih imao bolji odgovor od "zato" :-)

uaaaapederiiii

neki su vidim, neoprezno, pokušali da "trče kod kuće"
nekoliko filmića sam video na fejsu, neko po stanu, neko po dvorištu, kažu da se pripremaju za slučaj karantina pa da vide kako će to izgledati
pa burazeru
NISAM LUD
ako donesu mere da će da pucaju u svakog na ulici, ONDA ću možda trčati po vrtu napred-nazad i juriti se sa psima, mislim da imam fore barem 50m za ubrzanja :-D
ali do'god ne donesu takve mere, ja bih radije u prirodu, umesto da se kod kuće unapred "adaptiram" na mogući zatvor, neka fala

dalje:
krug po stanu na spratu, iz jedne sobe kroz hodnik u drugu pa na terasu pa terasom nazad u prvu sobu, ofrlje sam koracima to izmerio oko 25m, uopšte nije loše
osam krugova 200m, kratka pauza koliko da udarim recku, pa tako pet puta kao u tablićima i svaka uspravna recka = KILOMETAR

dalje:
taj krug po spratu do ulaznih vrata, 10m niz stepenice u dvorište, zatim malo veći krug u prizemlju jer umesto terase donja soba izlazi kroz drugi zid u dvorište, nakon donjih 35m opet uz stepenice na sprat i cela "osmica" sa 3.5m uspona i 3.5m spusta bi imala 70m, dok izbrojiš do 14 već = KILOMETAR

dalje:
ta dva kruga PLUS kada već izađeš napolje možeš ka ulici nekih 25m (? treba izmeriti tek) pa polukružno nazad (širina je 3m) pa oko vrta mali krug od nekih 30m pa dalje pored mesta gde sam izašao iz kuće u drugo dvorište i po njemu krug od 30m sa 5 stepenika na nešto što je trebalo da bude letnjikovac ali za sada nije dobilo krov, gore opet okret (površina je 4x3m) i nazad u kuću na onu istu "osmicu"

ovo zadnje ako ga baš zaletiš samo po sebi dođe neki ful mješanac između krosfita i tabate, upale garantovane u prvoj sedmici, plus u onoj većoj bašti na stazu mogu da se postave dve niske klupe bez naslona na takvom razmaku da je između neparan broj koraka da bi se jedna preskakala levom a druga desnom nogom napred

štaviše dok ovo pišem deluje mi da bih imao deset puta kvalitetnije treninge u izolaciji, nego dok ovako pokušavam da pretrčim što više dok do izolacije ne dođe :-)

inače danas nam je divan dan, nije bilo torte ni ljubljenja ali je bilo svačeg drugog pa u to ime moramo ovaj svečani dan da obeležimo ukrštanjem najboljih automobila iz Japanije i najaktuelnijih virusa iz Kine ;-)

razlike

jutros negde oko 03 sam razmišljao o razlici između strepnje i zebnje
naime onaj drug iz italije mi se već tri dana nije javio a obično ovako kad je neka frka ne okleva previše
nije daleko od Milana a gore je podosta zeznuto stanje
nakon par sati kijanja i šmrktanja sam odlučio da ustanem i sačekam da mi prođe napad alergije pa da se ako bog dâ vratim u krevet pred jutro
kad sam ustao malo iza 3 video sam da je stigao mejl, zebnja je mogla da ode tamo odakle je i došla

za sada nije crko niko od komšija, školskih, kolega iz struke, druge struke, hobija, drugog hobija, valjda će tako i ostati
mada nije da ranije nije bilo žrtava na svim poljima
od školskih recimo, jedini koji je u osnovnoj bio pametniji od mene, doduše godinu dana stariji jer su mene ranije upisali, umro je pre nekoliko godina od raka
nešto pre njega je otišao drug iz srednje koji je takođe bio jedan od naj đaka generacije i kasnije izdavao školske knjige, a nešto pre obojice, ili negde između njih, drugarica iz srednje koja je važila za najonako najkul curu je umrla od posledica hronične depresije

iz društva iz detinjstva koliko znam, umrla su dva brata od neke srčane mane od koje im je i otac umro mlad, e to mi je bilo baš bedak jer su bili valjda u svojim 20-im
iz vojske nemam pojma zaista niti sam sa ikim u kontaktu, sa fakulteta takođe
iz starog komšiluka iz bloka su valjda svi pomrli, prosto da staviš smajli, ovde iz nazovi novog niko bitan, doduše prva kuća do ulice koja se sada vodi na moje ime bila bi od mlađeg komšije kojeg su ubili u Novom Sadu
otac mu je umro, kuću smo kupili od maćehe kojoj se nedugo zatim sin ubio iz pištolja

eh da, od biciklista je stradao bivši klupski sa kojim sam se nekoliko puta krljao za pobedu u kupovima kada smo već obojica bili 30+ kategorija, i još par prijatelja (od) prijatelja, niko baš iz prve ekipe, a od maratonaca smo imali bogme podosta žrtava od kojih su mi neki bili čak i konkurencija, jedan poznanik iz Zg i još jedan iz Topole valjda, kao i baš blizak prijatelj iz Zg kojeg je najteža bolest odnela pre par godina, kao i drag kolega bloger i organizator jedne od trkačkih zimskih liga
uglavnom od virusa za sad niko, to sam hteo da kažem

o današnjem trčanju nemam puno da pričam, noge dosta balvanaste valjda zbog nespavanja a i ova promena vremena im sigurno nije prijala
vejavica od jutra do mraka, narod zabarikadiran u kuće zbog straha od virusa, ulice gotovo puste, štaviše toliko puste da sam pored samo par ljudi protrčao na metar-dva razmaka a sve ostale zaobišao dobrih 5-10m

eno na Stravi piše prosek 5'45'' što i nije toliko grozno obzirom da je najviši kilometar uspona i kasnije spusta bio pod dosta bljuzge, ostatak sam mogao da preskačem bare i više manje se ne pokvasim
obračunao sam napamet da ću po 6' tih 14km pretrčati za iks minuta pa mi je upravo toliko i trebalo jer sam se na vrhu brda mimoišao sa grtalicom i zastao da se istežem par minuta dok malo odmakne jer je taj neki frankeštajnovski bager-traktor toliko trovao vazduh da mi nije padalo na pamet da za njim trčim ni sekund

i šta je sledeće

uvek neko sranjce
juče na trčanju tamo na daljem obodu grada naletim na dva ostavljena psića
nisu naročito mali u smislu štenad, ali nisu ni odrasli nego onako, klinci, kevtavci
i sad razmišljam šta i kako, to mi je otprilike najgora strana za trčanje i skroz sam nešto drugo planirao po ovom vodenom snegu kojeg se nakupilo već nekoliko cm
možda do njih pokušam da odem biciklom a nakon toga ili pre toga skroz zasebno na trčanje jer mi se ne upada u baruštine sat i po, a na tu stranu su baš takve ulice i puteljci

nešto sam gledao na onom međunardnom sajtu koji vodi statistike ovog virusa, i obratio pažnju na poslednju kolonu a to je broj zaraženih na milion stanovnika
nenormalno su visoki procenti za male zemlje, san marino, farska ostrva, andora vatikan lihtenštajn, valjda baš zato što ih je malo pa ko god je odnekud doputovao on je zarazio pola države
dobro nije to baš kao indijansko pleme svestan sam ali tako nekako valjda, ne znam kako drukčije da objasnim taj fenomen, san marino ima 5.5x veću učestalost od italije čak

dalje, ove naše republike, kad poređaš po broju zaraženih na milion, dobiješ otprilike sliku da je bolje biti što dalje od italije, jer podaci kažu

slovenija 213/M
hrvatska 77/M
b&h 40/M
srbija 28/M

ispade da su slovenci po_broju_stanovnika skoro osam puta zaraženiji od srbijanaca
ne mogu da kažem srba jer se onda računaju i srbi u sloveniji i americi itd)
mada onda nisu ni slovenci nego slovenijanci a nisu ni hrvati nego hrvaćani jelte

dalje, vidim da je amerika prešla u kontranapad a da su se italiji pridružile španija nemačkai francuska po broju novih slučajeva (druga kolona) pa će ovom progresijom do kraja nedelje USA izaći ispred italije po broju ukupno zaraženih (prva kolona) a obzirom da postoji delay između dolaska virusa tamo tek treba da krene masovno umiranje tako da su tu italijani još neko vreme bezbedni na prvom mestu (treća kolona)

USA         41,569 8,023 504
Italy         63,927 4,789 6,077
Spain 33,089 4,321 2,207
Germany 29,056 4,183 118
France 19,856 3,838 860

jao evo sa onog koncerta sinoć skinutog dejvid gilmor peva Dimming of the day, možda jednu od najlepših balada ikada snimljenih 

jedino što ja najviše volim verziju alison krauss, hm

osmi dan

šta dođe posle sedmog dana, dođe osmi dan valjda
ili prvi, ili 23. ako ćemo da gledamo koji je dan marta danas bio

nakon dana odmora sam odjurio na trčanje, pomalo se smrzao na vetrovitih severnih +3° i jedva se oporavio od šoka nakon nekoliko dana vožnje u kratkim rukavima i gaćama

još uvek nije ništa drastično predloženo osim što se policijski čas proširio sa 21-05 do 17-05
i preporučeno je da se drži odstojanje od dva metra jelte

kao da bi neko bio blesav da se sad hfata i pipka
mislim poput one dve komšinice
bože me oprosti ne znam da li da se užasavam ili sam podsvesno ljubomoran što nisam upao u taj sendvič strasti, zajebano vreme došlo nikad ne znaš koji će ti sendvič biti poslednji na ovom svetu

no evo tokom dana su preporučili da svi ostanu kod kuće, to je za sad samo preporuka i nije doneta nikakva zabrana, ko mora neka izađe i neka nosi masku i nek se ne približava drugim ljudima

a u nedelju su pustili penzionere da idu u kupovinu ujutru od 04-07, pa dobro ionako su sedam dana spavali kod kuće pa sad da li će da ustanu jednom malo ranije, nema veze

trebao sam da ofarbam kosu u pepeljasto i ida zalepim bradu od vate kao deda mraz i da odem u samoposlugu malo da se družim, bio bi to zanimljiv blog

a zanima me i šta su kupovali, i da li su pipkali svaku veknu hleba ili je to samo urbani mit

kad smo već kod penzionera, uzeo sam da preko one stranice youtube-to-mp3 skinem David Gilmour- Live at Robert Wyatt's Meltdown mada su minimalne šanse da mi to zatreba u narednih mesec i po jer sve to skidam samo da ne bih morao da instaliram i zezam se sa iTunes nego direktno puštam muziku iz Download foldera

eto guglao sam sve i svašta i na kraju sâm pronašao način da imam tonu muzike u ajfonu, ko će da se "snađe" ako neće srbin, evo stidim se

sedmi dan

Kao što je i onaj pisac Biblije rekao da treba raditi 6 dana a odmarati sedmog, tako sam i ja tri dana trčao kao blesav pa tri dana vozio kao lud pa je došlo vreme da dođe i taj Sedmi Dan.
I došao sedmi dan i ja po navici razmišljam gde ću šta ću, pa kao mogao bih negde malo da protrčim ili malo da uspešačim negde pa onda da strčim pa neka treća i četvrta poluideja i na kraju rekoh nema veze, idem malo na planinarenje i svi zadovoljni, nit će mene neko sresti nit ću ja nekog sresti, neka svako šeta svoje viruse i bakterije u samoći kao što i zakon nalaže.

U rano popodne kad sam se otisnuo u šumu, ispred prodavnice sedi desetak ljudi, cevče pivo i pričaju o virusu, zanimljivo.
Prošle nedelje vidim na fejsu sliku, dve komšinice išle na jezero pa se nešto pele jedna po drugoj, rvale se ili šta već, a jednoj majka lekar opšte prakse dakle visokorizična je za druženje.
Što joj ne smeta da se penje po drugaricama, koje takođe imaju starije rođake i tako dalje i tako u krug, naravno da sam svestan da nismo Nemačka nego smo Italija glupa ali prosto se iz dana u dan zapitaš da li je moguće da imaš toliko idiota među poznanicima.
Sva sreća da postoje društvene mreže pa samo retko talentovani uspeju da sakriju koliki su kreteni, ovima drugima hvala, i pusa.

Sutre (što bi rekla Lolina baba iz Kamenice) je nova nedelja i novi dan, s tim što je sada zbog prestanka posla svaki dan nedelja pa će biti malo teže voditi tu evidenciju.
No noge će svakako primetiti da su se malo odmorile pa će se već nešto događati, ionako je svejedno ŠTA, sva takmičenja su odložena pa mi je i taj golub na grani sve manje privlačan.
Kontam da ću već uobičajeno za ove "godine van forme" sačekati da sve prođe (to ćemo svi, hteli - ne hteli) i da počnu prve trkice pa ću onda opet istim onim razmišljanjem da je trka bolji trening od treninga početi da se umešavam među raju ne bih li odštopao sebi nekih 10km za početak.
Bumo vidli.

Čekam i da vidim šta će da se iskristališe, koliki procenat smrtnosti je *zaista* od ovog virusa nakon što se slegnu sve pretpostavke, i da podvučemo crtu na sledećem maratonu da li smo svi na broju ili je i neko od "naših" otišao da ore nebeske njive.

umrolacija

ništa novo, treća/3 vožnje u serijalu "pozdrav proleću"
85+93+92km, danas pak na neku skroz drugu stranu
a sutra opet lopatanje
mada, daj bože da ne bude
često su znali da omanu pa ispadne kao u onoj "tresla se gora rodio se miš"
nema veze
nego o aktuelnoj temi
ljudi su retardi
nisam rekao ništa novo
kao što sam ja iskoristio 3 lepa dana da pobegnem što dalje od svega, narod je pohitao da se druži i grli, dok nam ne uvedu 24/7 policijski čas
pa treba ih streljati a ne izolovati
u krugu od nekoliko metara deset majki priča i desetoro dece sa igra
u školskom dvorištu 4 momka treniraju nekakav boks, nešto se kao pikaju međusobno
u jedini tržni centar kola samo ulaze i izlaze, svako ima neku "poslednju želju" jer od sutra tržni centri neće raditi
tipa idem da kupim haljinu, da me sahrane u novoj lepoj garderobi
pa zato će te i sahraniti, tuko, što ideš da probaš haljine
bacite atomsku bombu na ovaj grad, evo ni sebe mi nije žao
samo da se istrebi sav ovaj kukolj, a žito se ovde kanda nije ni primilo

jedan frend javlja da su u Bavarskoj dozvolili pojedinačno kretanje jer je zdravo i za telo i za dušu, a pak drugi frend iz Italije javlja da su u njegovom gradu zabranili svako kretanje, čak na svakoj stazici piše da nije dozvoljena ni rekreacija
nemci su bili "dobri đaci" pa su nagrađeni mogućnošću da odgovorno izađu da se proluftiraju bez prilaska drugim ljudima (a ko bi bio lud da prilazi nekom drugom zaboga, osim italijana i balkanaca?) a italijani su poslati da do kraja škole stoje u ćošku

za par dana kad budem imao opciju da vrtim trenažer ili da gerilski bežim od policije kroz gudure i planinske staze, znaću kome treba da se zahvalim za to stanje, dragim sugrađanima KOJI SU PAR LEPIH TOPLIH DANA ISKORISTILI ZA DRUŽENJE

dalje na sličnu temu,
nikad ne šerujem tuđe statuse na svom fejsu ali obzirom da Saru znamo i da smo se uživo sreli više puta a posebno kada je tek počinjala i pre svakog koncerta se tresla kao prut, dala mi je ideju za razmišljanje pa sam to šerovao da ne zaboravim a kasnije ću izbrisati
citiram:
ljudi ako vam je u DOBA INTERNETA toliko teško biti doma sami da vam trebaju izjave “poznatih” da bi znali kud sa sobom, onda vam se ne piše dobro ni kad virus prođe.

ima tu dve stvari sad:

kao prvo, da me neko zaista ZAKLJUČA, mogao bih biti sâm sa sobom godinama, samica mi nije problem, uvek ću u svojoj glavi naći neku zanimaciju i tu bi mi internet više smetao nego koristio jer bi mi samo odvlačio pažnju na neke privremene zezalice koje su intelektu ionako štetne, zdravom i kreativnom mozgu ne treba ZABAVA

kao drugo, čak ako i mogu da se snađem sâm i nemam nikakvih problema da se sa sobom družim, hiljadu puta ću radije da se družim sâm sa sobom U PRIRODI

tu je kvaka

ne smeta meni sedenje u kući zato što nemam društvo, niti mi internet može zameniti boravak napolju, prirodu, kretanje

to su dve skroz zasebne stvari a vidim da ih neki trpaju u isti koš

da preformulišem i na ovaj način: između 1) pustog ostrva, i 2) zatvora sa svim pogodnostima, grejanjem klima uređajima šampanjcem kavijarom internetom đakuzijem bla bla, ja bih odabrao pusto ostrvo, pa nek mu je i samo 200m prečnik

to je 630 metara obim, dakle 15 krugova = 10 kilometara = dva sata šetnje ili sat trčanja ili pet sati blejanja sa skupljanjem kamenčića etc :-)

ko razume, shvatiće, ko misli da je internet vredniji, neka mu ga