internet-ima-nema
možda je tokom celog februara samo par puta po par dana radila wireless antena TV Marsh-a u Uzun Mirkovoj. kad tu dodaš zadnjih nekoliko dana januara kada je počela da crkava, sakupilo se više od mesec dana prekida. lepo je od njih što uzmu pretplatu za mesec dana unapred, a još lepše je što ih ne interesuje da poprave kvarove. i kako bilo, smučilo se meni to i čak sam i prestao da ih zovem i prijavljujem kvar. što bi se reklo, digao ruke, manuo se ćorava posla. vrh je kad mi kažu da pokušam da uhvatim njihov signal sa Parnjače (najviši soliter u gradu, na 300m od moje kuće). a ja sam produžnim kablom izvukao antenu na krov, i osim što vidim odlično neki misteriozni Maxi-Net na Parnjači, ja vidim i MaxiNet Popare (brdo 2km odavde), MaxiNet V-Puk (brdo 1.5km odavde) i još jedno 40-ak raznih wifi mreža, rutera, i ko će ga znati čega sve ne. a Marsh ne vidim ni jedan, i još mi kažu kako je to "nemoguće" :-)
i pazi sad. krenem ja u grad, posle trčanja (sav mokar, samo uzeo još 1 dodatan šuškavac) i po kiši, da pronađem gde je taj Maxi-Net. znam da postoje silni neki taxisti koji na krovu nose taj znak, pa računam mahnuću nekom i pitaću ga gde im je neka filijala predstavništvo kancelarija i tako to. i polako idem ka jednoj zgradi kod Autobuske Stanice, gde pamtim da sam video neku njihovu reklamu. nađem ja to što sam tražio, samo što to nije nikakva kancelarija, nego na terasi jednog stana stoji ogromna crna kao-zastava, sve fino odštampano, MaxiNet, telefoni mobilni i fiksni... pogledam na ulazu u zgradu gde se zvoni po stanovima, svuda su neka prezimena i nijedna firma, ništa što bi ukazivalo koji je taj stan na čijoj terasi stoji reklama. e sad ja nisam poneo telefon, nadao sam se da ću naći neki "biro" a ne samo reklamu. vratim se kući, povežem se na internet preko dial-up (sat vremena košta koliko kilo hleba, ili flaša piva, kome je već koja obračunska jedinica bliža srcu) i pronađem to provajdersko čudo po www adresi na onoj velikoj zastavi. na internetu stoji jedna adresa u glavnoj ulici, brižljivo je prepišem, i dva telefona. pozovem fiksni broj u gradu, automat mi saopšti da biram nepostojeći broj. pozovem mobilni i opet mi automat kaže da broj nije u funkciji. potražim tu adresu, srećom beše relativno blizu obzirom da je počeo novi pljusak. zgrada sa više ulaza, i u njoj baš prodavnica komp opreme, pomislih da imam sreće. dobar dan - dobar dan - znate li... bla bla... - niko nema pojma šta ih pitam, ali kažu da zgrada ima i ulaze "sa one strane" i stvarno iza zgrade je druga a iza nje treća, polu-useljena. pregledam ja sve ulaze, sve sandučiće, naravno ni na jednoj zgradi nemaš broj ni oznaku, poštar mora da je išao na neki kurs voodoo magije ako kako-tako uspešno raznese sve pošiljke po tim neobeleženim lavirintima. vratim se kući, pogledam opet na internetu, vidim da među reklamama u dnu stranice stoji jedna prodavnica komp opreme na drugom kraju grada, i servis za instalaciju sat opreme koji je gotovo preko puta naše radnje. pozovem Lolu koja je bila na poslu, kažem joj da kad prestane kiša, da ode preko puta, i da pita gde se (bre) u gradu oni nalaze, gde im je kancelarija, kome ja to uplaćujem, daj kakvu god informaciju, ovo počinje da deluje suludo. nakon pola sata ona se javlja, kaže - dali su mi mobilni od jednog dečka, Darko, koji je zadužen upravo za Parnjaču, i on će nam sve objasniti. zapišem ja taj broj, pozovem par puta i kao mu je nešto zauzeto. nakon nekog vremena pozovem još par puta, i svaki put mu telefon odzvoni puno puta no ne pada mu na pamet da se javi. i sad ja razmišljam, ako već neće da se javi kad treba da mu uplatim pare za internet, DA LI BI SE JAVIO DA IMAM NEKI PROBLEM??? (nakon što sam već uplatio). a taj MaxiNet N-A-V-O-D-N-O ima i opciju adsl, i wifi, i nema čega nema, sve povoljno i pristupačno, tra-la-la. i šta ću, vidim ja da je to neka luda kuća, poništim i taj poslednji i sve prethodne brojeve, i ostanem i tokom marta bez rešenog pitanja interneta. navodno ove plavuše iz TV-Marsh rekoše da odem početkom iduće nedelje, pa ako do tada bude popravljeno, one će mi nadoknaditi sve te propuštene dane, i tako to. a šta mi vredi da mi produže nešto čega NEMA? nadoknade mi nekoliko dana a tokom sledećih toliko dana uopšte ni ne poprave ruter, a ionako tokom prve kiše ili grmljavine to opet rikne, i ode mojih mesec dana pretplate, a za to vreme imam internet svaki treći dan.
lavor-parking
na temu drugih preduzeća, obavio sam još jedan posao za koji su drugi bili zaduženi. tako fino su napravili parking pored našeg dvorišta, da se tačno uz našu ogradu napravi baruština kao malo jezerce. i na kraju tog jezerceta postoji slivnik, no oko kojeg je izbetoniran nekakav "levak" na taj način da to predstavlja malu branu, preko koje ništa ne odlazi u slivnik! tako sam nakon te bezuspešne potere za internetom uzeo veliki malj i onaj sekač za beton, i po tom asfaltu kopao kanale kojima bi ta baruština pronašla svoj put do Crnog Mora, no za početak prvo mora da dođe do slivnika na pola metra odatle. toliko sam tukao tom macolom da su me sledeća dva dana hvatali grčevu u dlanovima. nije to još uvek idealno, no makar se bara smanjila na pola, i tačno se vidi gde još ima previše asfalta na putu do šahta, no za to već treba pneumatski čekić a nikako ručni alat. a ko zna, možda ipak pokušam da još malo to prokuckam, ohrabren ovim napretkom u prvoj fazi radova. još me u svom tom znoju zavitlava baba sa terase iz te zgrade preko puta, i kaže da treba da tražim dnevnice od te firme koja im je pravila zgradu i parking :-)
možda je tokom celog februara samo par puta po par dana radila wireless antena TV Marsh-a u Uzun Mirkovoj. kad tu dodaš zadnjih nekoliko dana januara kada je počela da crkava, sakupilo se više od mesec dana prekida. lepo je od njih što uzmu pretplatu za mesec dana unapred, a još lepše je što ih ne interesuje da poprave kvarove. i kako bilo, smučilo se meni to i čak sam i prestao da ih zovem i prijavljujem kvar. što bi se reklo, digao ruke, manuo se ćorava posla. vrh je kad mi kažu da pokušam da uhvatim njihov signal sa Parnjače (najviši soliter u gradu, na 300m od moje kuće). a ja sam produžnim kablom izvukao antenu na krov, i osim što vidim odlično neki misteriozni Maxi-Net na Parnjači, ja vidim i MaxiNet Popare (brdo 2km odavde), MaxiNet V-Puk (brdo 1.5km odavde) i još jedno 40-ak raznih wifi mreža, rutera, i ko će ga znati čega sve ne. a Marsh ne vidim ni jedan, i još mi kažu kako je to "nemoguće" :-)
i pazi sad. krenem ja u grad, posle trčanja (sav mokar, samo uzeo još 1 dodatan šuškavac) i po kiši, da pronađem gde je taj Maxi-Net. znam da postoje silni neki taxisti koji na krovu nose taj znak, pa računam mahnuću nekom i pitaću ga gde im je neka filijala predstavništvo kancelarija i tako to. i polako idem ka jednoj zgradi kod Autobuske Stanice, gde pamtim da sam video neku njihovu reklamu. nađem ja to što sam tražio, samo što to nije nikakva kancelarija, nego na terasi jednog stana stoji ogromna crna kao-zastava, sve fino odštampano, MaxiNet, telefoni mobilni i fiksni... pogledam na ulazu u zgradu gde se zvoni po stanovima, svuda su neka prezimena i nijedna firma, ništa što bi ukazivalo koji je taj stan na čijoj terasi stoji reklama. e sad ja nisam poneo telefon, nadao sam se da ću naći neki "biro" a ne samo reklamu. vratim se kući, povežem se na internet preko dial-up (sat vremena košta koliko kilo hleba, ili flaša piva, kome je već koja obračunska jedinica bliža srcu) i pronađem to provajdersko čudo po www adresi na onoj velikoj zastavi. na internetu stoji jedna adresa u glavnoj ulici, brižljivo je prepišem, i dva telefona. pozovem fiksni broj u gradu, automat mi saopšti da biram nepostojeći broj. pozovem mobilni i opet mi automat kaže da broj nije u funkciji. potražim tu adresu, srećom beše relativno blizu obzirom da je počeo novi pljusak. zgrada sa više ulaza, i u njoj baš prodavnica komp opreme, pomislih da imam sreće. dobar dan - dobar dan - znate li... bla bla... - niko nema pojma šta ih pitam, ali kažu da zgrada ima i ulaze "sa one strane" i stvarno iza zgrade je druga a iza nje treća, polu-useljena. pregledam ja sve ulaze, sve sandučiće, naravno ni na jednoj zgradi nemaš broj ni oznaku, poštar mora da je išao na neki kurs voodoo magije ako kako-tako uspešno raznese sve pošiljke po tim neobeleženim lavirintima. vratim se kući, pogledam opet na internetu, vidim da među reklamama u dnu stranice stoji jedna prodavnica komp opreme na drugom kraju grada, i servis za instalaciju sat opreme koji je gotovo preko puta naše radnje. pozovem Lolu koja je bila na poslu, kažem joj da kad prestane kiša, da ode preko puta, i da pita gde se (bre) u gradu oni nalaze, gde im je kancelarija, kome ja to uplaćujem, daj kakvu god informaciju, ovo počinje da deluje suludo. nakon pola sata ona se javlja, kaže - dali su mi mobilni od jednog dečka, Darko, koji je zadužen upravo za Parnjaču, i on će nam sve objasniti. zapišem ja taj broj, pozovem par puta i kao mu je nešto zauzeto. nakon nekog vremena pozovem još par puta, i svaki put mu telefon odzvoni puno puta no ne pada mu na pamet da se javi. i sad ja razmišljam, ako već neće da se javi kad treba da mu uplatim pare za internet, DA LI BI SE JAVIO DA IMAM NEKI PROBLEM??? (nakon što sam već uplatio). a taj MaxiNet N-A-V-O-D-N-O ima i opciju adsl, i wifi, i nema čega nema, sve povoljno i pristupačno, tra-la-la. i šta ću, vidim ja da je to neka luda kuća, poništim i taj poslednji i sve prethodne brojeve, i ostanem i tokom marta bez rešenog pitanja interneta. navodno ove plavuše iz TV-Marsh rekoše da odem početkom iduće nedelje, pa ako do tada bude popravljeno, one će mi nadoknaditi sve te propuštene dane, i tako to. a šta mi vredi da mi produže nešto čega NEMA? nadoknade mi nekoliko dana a tokom sledećih toliko dana uopšte ni ne poprave ruter, a ionako tokom prve kiše ili grmljavine to opet rikne, i ode mojih mesec dana pretplate, a za to vreme imam internet svaki treći dan.
lavor-parking
na temu drugih preduzeća, obavio sam još jedan posao za koji su drugi bili zaduženi. tako fino su napravili parking pored našeg dvorišta, da se tačno uz našu ogradu napravi baruština kao malo jezerce. i na kraju tog jezerceta postoji slivnik, no oko kojeg je izbetoniran nekakav "levak" na taj način da to predstavlja malu branu, preko koje ništa ne odlazi u slivnik! tako sam nakon te bezuspešne potere za internetom uzeo veliki malj i onaj sekač za beton, i po tom asfaltu kopao kanale kojima bi ta baruština pronašla svoj put do Crnog Mora, no za početak prvo mora da dođe do slivnika na pola metra odatle. toliko sam tukao tom macolom da su me sledeća dva dana hvatali grčevu u dlanovima. nije to još uvek idealno, no makar se bara smanjila na pola, i tačno se vidi gde još ima previše asfalta na putu do šahta, no za to već treba pneumatski čekić a nikako ručni alat. a ko zna, možda ipak pokušam da još malo to prokuckam, ohrabren ovim napretkom u prvoj fazi radova. još me u svom tom znoju zavitlava baba sa terase iz te zgrade preko puta, i kaže da treba da tražim dnevnice od te firme koja im je pravila zgradu i parking :-)
Nema komentara:
Objavi komentar