ljudi uglavnom čekaju da im se dogodi nešto spektakularno, da bi o tome obavestili okolinu. ima jedna uzrečica kod engleza, kad nešto nije baš tako stravično važno da će ti zauvek izmeniti život, onda kažu kako to nije bilo vredno da bi se ("phone mom about") odmah skočilo na telefon i javilo Mamici :-)
meni blog nije nikad služio da bih se hvalisao ili da bih isticao neke bogzna uspehe; blog je bio blog kao što mu i ime kaže, web-log, napisati na internetu "šta ima novo" pa šta god to bilo. novo je i kad otrčiš dobar i loš trening, sve je vredno pomena, osim ako imaš smišljenu nameru da o sebi ostavljaš previsok utisak pa bi iz tih pobuda isticao isključivo svoje najviše domete.
a danas, danas je bio jedan od najgorih dana :-)
ne znam čemu služi Vremenska Prognoza ako je čuješ i odmah zaboraviš? lepo su rekli "popodne naoblačenje s kišom", lepo smo mi to sve čuli ali što bi babe rekle "na jedno uvo ušlo, na drugo izašlo". pola dana smo se davili razoraznim "obavezama" da bi krenuli na vožnju tek iza podneva kada su već počeli da se navlače oblaci sa severa. nakon par sati smo već smrznuti jurili kući sa podvijenim repovima i umesto zamišljene Nedeljne Dužine od nekih 5h završili trening sa jedva nešto malo preko 50% od plana. ubrzo je dodatno zahladnelo i počela kišica, 'ajde da se ne bunim previše, bar sam izbegao čišćenje i podmazivanje bicikli.
i tako, ljudskom proseku u inat, morao sam da objavim da je postojao i dan kad mi je nešto išlo naopačke. treba i u njemu nešto naći, nešto vredno pomena, neku poruku ili izvrnutu logiku. pa ionako se to vrlo dobro vidi: ako bih na svakih mesec dana ushićeno napisao kako sam napravio extraaaaa trening, zar to ne znači ništa drugo osim da sam ostalih 29 dana proveo u nekoj čamotinji i nezadovoljstvu? jer ako nikada ne pišeš, to je drugo. a ako se ikada ozbiljno prihvatiš pisanja, onda i NEPISANJE govori o tome šta imaš da napišeš i čime si mogao da se pohvališ :-)
"biće bolje, neko viče,
ne verujem u te priče..."
Nema komentara:
Objavi komentar