sinoć sam imao u glavi blog koji se zvao "Heil Filter!", koji je pak trebao da govori o potrebi da se ponešto i profiltrira a ne da se baš sve kaže i napiše. no nisam stigao ni da ga započnem a kamoli završim.
pa sam noćas nešto sanjao i tako je nastao još jedan nesuđeni blog o gej brakovima, u jednom od kojih su rešile da se venčaju Kruška i Mušmula. prilikom potpisivanja bračnog ugovora su upitane koje će ime i prezime uzeti-zadržati, pa su odmah zaključile da je Kruška Mušmulić & Mušmula Kruškić nekako demode. i na kraju su odabrale varijantu da Kruška postane Muška, a da Mušmula postane Krušmula. i to je savršeno leglo jer je Kruška postala Muška, a u tom gej braku ionako ona mora bit muško jer ima peteljku. a mušmule nemaju tako izražen pomenuti organ. no komplikacije su tek nastale ali rekoh da je i taj blog nesuđen tako neka ostane samo u obliku "uvoda u Ništa". moram da stavim veliko slovo da me ne bi neki pametnjaković sa tendencijama ka gramatičkom gestapoizmu sad ovde ispravljao i popravljao.
i treći naslov je trebao da bude Fizis, eventualno Physys, ono, da živim u Belogradu verovatno bi bilo ovo drugo, ali ovako neće moći. dakle ko je taj gospodin Fizis, iz Učke Mitologije? pa to je onaj koji je morao da kotrlja kamen nizbrdo, i svaki put kad bi stigao do Lovrana taj kamen bi odleteo nazad na vrh Učke primoravši sirotog fiziS-a da se opet penje na vrh, ne bi li šutnuo tu dosadnu stenčugu nizbrdo ka moru gde joj je mesto, barem po njegovom shvatanju. i tako je fiziS postao odličan planinski trkač jer je puno puta morao da žuri na Učku i savladava tih užasnih cirka 1400m visinske razlike. a ime je naravno dobio po Sizifu s tim da je shodno unatraženosti svog posla morao i to ime da nosi naopačke, pročitano i napisano otpozadi.
i kakve to fakin veze sa mnom ima, sad će neko reći??? pa ima, itekako. dakle jedne davne godine smo bili na pripremama u Budvi, ono od decembra do marta, stara dobra vremena kad se usred zime vozilo preko 2000km mesečno, sunčalo na plaži, išlo na koncerte Pušenja u herceg novi, i muvale se videotekarke sve u 16. e tada smo pored puta ugledali jedan kamen zanimljivog oblika. stajao je ispod korena nekog drveta i desetinama godina ga je voda brazdala i oblikovala, i sad se odronio i čami na bankini. svake zime smo doneli po neki kamičak iz crne gore ali ovo, ovo je bio kapitalac. poslednjeg dana pred polazak kući smo ga utovarili u auto, malo stisli bicikle prema napred a točkove prebacili preko torbi na zadnjim sedištima, tek nekako je stao, knap. na granici su pitali zašto je tako legao auto, a mi smo rekli imamo nešto teško pozadi. a šta teško, e pa rekosmo, iznosimo vaše nacionalno blago! sva sreća da je graničar (tad nije bilo carine, nego je samo par ljudi onako blenulo na toj zamišljenoj granici i glumilo neku važnu instituciju) imao smisla za humor, neki nadrkani bi nas mogao naterati da vadimo to čudo iz auta ili nedajbože da ga vratimo tamo gde smo ga našli. danas bih imao pripremljen odgovor da smo ga našli "tu 100m ispred" ali u ono vreme se toga ne bih setio... i uglavnom smo došli kući, ostavili sve u autu onako neraspakovano jer je taj put trajao negde 8-10 sati, zavisi od količine snega i gužve na raskopanim putevima, pali kao mrtvi u krevet i sutra ujutru imamo šta da vidimo - probušena guma na autu!!!!!!! a gde stoji rezervni točak? pa pogađate, pozadi u petim vratima, u podu, TAČNO ISPOD ONOG KAMENA!!!!!! ajoj silo i nepravdo da se to dogodilo negde usput, da smo morali pred kraj dugačkog puta već umorni da vadimo tu stenu napolje, da menjamo točak, i da vraćamo stenu nazad u auto, dva Sizifa rodile dve Majke i spojile dve Sudbine da se muče u duetu... pa dobro ispada i ovaj blog zanimljiv, ne fali što nisam nastavio o Krušmuli? dakle nađemo mi u gumi neku ekserčinu od pedalj dužine pa čudno savijenu, ko će ga znati gde smo to čudo pregazili ali verovatno negde nadomak kuće čim je na kraju puta guma još uvek delovala ok. i sutradan naravno istovarimo kamenčinu, i popnemo ga na sprat, srećom je dosta onako kockastog oblika pa se nekako kotrljao uzbrdo, stepenik po stepenik na ho-ruk mada je bilo čupavo. i gore ga stavimo na vagu, onu običnu staromodnu sa kazaljkom, i da ne poveruješ, 119 kila!!! mislio sam da JE težak, ali baš da ima preko stotke, ko bi rekao...
i juče (dolazimo do poente kao u nekom trileru) smo taj kamen skotrljali nazad niz stepenice i parkirali ga u ovo novo dvorište do našeg, tj sad je to sve naše, obzirom da smo poskidali ograde i objedinili ta dva prostora. eto kotrljajući taj kamen NIZ stepenice, setih se tog fiziSa, obrnutog Sizifa, negativca. Fizis je zamalo i antiheroj, obzirom da je do slave došao nečasnim putem i delovanjem, počevši od kidnapovanja umetničkog blaga iz ex-bratske republike.
pa sam noćas nešto sanjao i tako je nastao još jedan nesuđeni blog o gej brakovima, u jednom od kojih su rešile da se venčaju Kruška i Mušmula. prilikom potpisivanja bračnog ugovora su upitane koje će ime i prezime uzeti-zadržati, pa su odmah zaključile da je Kruška Mušmulić & Mušmula Kruškić nekako demode. i na kraju su odabrale varijantu da Kruška postane Muška, a da Mušmula postane Krušmula. i to je savršeno leglo jer je Kruška postala Muška, a u tom gej braku ionako ona mora bit muško jer ima peteljku. a mušmule nemaju tako izražen pomenuti organ. no komplikacije su tek nastale ali rekoh da je i taj blog nesuđen tako neka ostane samo u obliku "uvoda u Ništa". moram da stavim veliko slovo da me ne bi neki pametnjaković sa tendencijama ka gramatičkom gestapoizmu sad ovde ispravljao i popravljao.
i treći naslov je trebao da bude Fizis, eventualno Physys, ono, da živim u Belogradu verovatno bi bilo ovo drugo, ali ovako neće moći. dakle ko je taj gospodin Fizis, iz Učke Mitologije? pa to je onaj koji je morao da kotrlja kamen nizbrdo, i svaki put kad bi stigao do Lovrana taj kamen bi odleteo nazad na vrh Učke primoravši sirotog fiziS-a da se opet penje na vrh, ne bi li šutnuo tu dosadnu stenčugu nizbrdo ka moru gde joj je mesto, barem po njegovom shvatanju. i tako je fiziS postao odličan planinski trkač jer je puno puta morao da žuri na Učku i savladava tih užasnih cirka 1400m visinske razlike. a ime je naravno dobio po Sizifu s tim da je shodno unatraženosti svog posla morao i to ime da nosi naopačke, pročitano i napisano otpozadi.
i kakve to fakin veze sa mnom ima, sad će neko reći??? pa ima, itekako. dakle jedne davne godine smo bili na pripremama u Budvi, ono od decembra do marta, stara dobra vremena kad se usred zime vozilo preko 2000km mesečno, sunčalo na plaži, išlo na koncerte Pušenja u herceg novi, i muvale se videotekarke sve u 16. e tada smo pored puta ugledali jedan kamen zanimljivog oblika. stajao je ispod korena nekog drveta i desetinama godina ga je voda brazdala i oblikovala, i sad se odronio i čami na bankini. svake zime smo doneli po neki kamičak iz crne gore ali ovo, ovo je bio kapitalac. poslednjeg dana pred polazak kući smo ga utovarili u auto, malo stisli bicikle prema napred a točkove prebacili preko torbi na zadnjim sedištima, tek nekako je stao, knap. na granici su pitali zašto je tako legao auto, a mi smo rekli imamo nešto teško pozadi. a šta teško, e pa rekosmo, iznosimo vaše nacionalno blago! sva sreća da je graničar (tad nije bilo carine, nego je samo par ljudi onako blenulo na toj zamišljenoj granici i glumilo neku važnu instituciju) imao smisla za humor, neki nadrkani bi nas mogao naterati da vadimo to čudo iz auta ili nedajbože da ga vratimo tamo gde smo ga našli. danas bih imao pripremljen odgovor da smo ga našli "tu 100m ispred" ali u ono vreme se toga ne bih setio... i uglavnom smo došli kući, ostavili sve u autu onako neraspakovano jer je taj put trajao negde 8-10 sati, zavisi od količine snega i gužve na raskopanim putevima, pali kao mrtvi u krevet i sutra ujutru imamo šta da vidimo - probušena guma na autu!!!!!!! a gde stoji rezervni točak? pa pogađate, pozadi u petim vratima, u podu, TAČNO ISPOD ONOG KAMENA!!!!!! ajoj silo i nepravdo da se to dogodilo negde usput, da smo morali pred kraj dugačkog puta već umorni da vadimo tu stenu napolje, da menjamo točak, i da vraćamo stenu nazad u auto, dva Sizifa rodile dve Majke i spojile dve Sudbine da se muče u duetu... pa dobro ispada i ovaj blog zanimljiv, ne fali što nisam nastavio o Krušmuli? dakle nađemo mi u gumi neku ekserčinu od pedalj dužine pa čudno savijenu, ko će ga znati gde smo to čudo pregazili ali verovatno negde nadomak kuće čim je na kraju puta guma još uvek delovala ok. i sutradan naravno istovarimo kamenčinu, i popnemo ga na sprat, srećom je dosta onako kockastog oblika pa se nekako kotrljao uzbrdo, stepenik po stepenik na ho-ruk mada je bilo čupavo. i gore ga stavimo na vagu, onu običnu staromodnu sa kazaljkom, i da ne poveruješ, 119 kila!!! mislio sam da JE težak, ali baš da ima preko stotke, ko bi rekao...
i juče (dolazimo do poente kao u nekom trileru) smo taj kamen skotrljali nazad niz stepenice i parkirali ga u ovo novo dvorište do našeg, tj sad je to sve naše, obzirom da smo poskidali ograde i objedinili ta dva prostora. eto kotrljajući taj kamen NIZ stepenice, setih se tog fiziSa, obrnutog Sizifa, negativca. Fizis je zamalo i antiheroj, obzirom da je do slave došao nečasnim putem i delovanjem, počevši od kidnapovanja umetničkog blaga iz ex-bratske republike.
što se tiče Fizi(ku)s-a, od treninga se sve malo rasplinulo opet valjda zbog ovih radova, danas se tzv "ne radi" i zaista niko nigde ništa ne radi, nema radnika na gradilištima, jer je ta čuvena Sveta Petka! e sad otkud je petka pala u subotu ništa me ne pitajte uglavnom tako kaže crkveni kalendar, to jest kaže Tašta da kaže kalendar, a ja tašti verujem više nego svakom kalendaru. dakle danas day-off od farbanja prozora, ajoj prvo će ići gitovanje, potrajaće i to nekoliko dana... ali prvo dolazi Sutra i ta jel'tako Trka.
eh a prekjuče sam išao na trčanje i nisu mi noge bile loše, juče smo išli bajkovima u planine i ostali 3 sata, na najdužem usponu vozili veliku šajbnu (najveći prednji zupčanik, a to ne može svako, tek da objasnim) i sinoć me je jako bolelo nešto u dupetu, a ko će ga znati zašto. to me boli obično od dugog čučanja ili od teškog pešačenja, na bicikli skoro nikad i na kraćem bržem trčanju ama baš nikad. voleo bih da verujem da je od promene vremena, ajd da vidim i to čudo, mislim, da li će proći do sutra u podne. a danas ćemo opet bajkovima u planine jer se, kažem, ne radi nikakav udarnički posao, i onda šta bi čovek radio u praznom danu osim ono što najviše voli. jedino ne moram baš da gazim krvnički po pedalama zbog sutrašnje trke, mada... i pred Apatin sam silom prilike kao odmarao od treninga (pre podne radovi, popodne putovanje, noć bez spavanja) pa sam na trci imao neki umoran i kilav osećaj. najlepša trčanja su mi jesenas bila čak štaviše nakon jakog treninga na bicikli dan ranije. možda je to pravilo, a možda je pravilo da nema pravila, jedno od ta dva je sigurno :-)
eh a prekjuče sam išao na trčanje i nisu mi noge bile loše, juče smo išli bajkovima u planine i ostali 3 sata, na najdužem usponu vozili veliku šajbnu (najveći prednji zupčanik, a to ne može svako, tek da objasnim) i sinoć me je jako bolelo nešto u dupetu, a ko će ga znati zašto. to me boli obično od dugog čučanja ili od teškog pešačenja, na bicikli skoro nikad i na kraćem bržem trčanju ama baš nikad. voleo bih da verujem da je od promene vremena, ajd da vidim i to čudo, mislim, da li će proći do sutra u podne. a danas ćemo opet bajkovima u planine jer se, kažem, ne radi nikakav udarnički posao, i onda šta bi čovek radio u praznom danu osim ono što najviše voli. jedino ne moram baš da gazim krvnički po pedalama zbog sutrašnje trke, mada... i pred Apatin sam silom prilike kao odmarao od treninga (pre podne radovi, popodne putovanje, noć bez spavanja) pa sam na trci imao neki umoran i kilav osećaj. najlepša trčanja su mi jesenas bila čak štaviše nakon jakog treninga na bicikli dan ranije. možda je to pravilo, a možda je pravilo da nema pravila, jedno od ta dva je sigurno :-)
uglavnom odoh ja dok ne počne kiša...
Nema komentara:
Objavi komentar