opet se tako, potrefilo, verovatno slučajno, da sam na trci stigao u cilj kao APSOLUTNO PRVI, a da su pehare dobili kojekakvi rekreativci, studenti, predškolci školci i bezškolci, trudnice, bludnice, obrijani, neobrijani, minđušari, tulumari zulumari i ćulumari, cajke nadri-cajke i poli-cajke, kurteri i murteri, ukratko SVI OSIM MENE, koji sam zaradio PRIJATELJSKI STISAK RUKE, jer "Sale je naš, i dolazi svake godine otkako postoji ova trka" :-)
moj bivši trener, najveća budala u srpskoj atletici i najbučnija majmunčina otkako Valjevo ima atletski klub, svo vreme je bio skoncentrisan na to da zabavlja prisutne bezmozgaše svojim primitivnim dosetkama (?), pa mu u žaru spikerisanja verovatno nije ni palo na pamet da u Atletskoj Trci treba proglasiti APSOLUTNOG POBEDNIKA???
ne pišem ovo, deco, zbog sebe,
nego jer će se i vama sutra desiti isto.
neko će šestog devetog i petnaestog nahraniti tortom,
a kad vi pobedite, dobićete stisak ruke i GOVNO.
to je dakle bila moja poslednja trka za koju sam se prijavio kao član AK Metalac, ubuduće menjam klupske boje pa makar trčao i za neko pogrebno preduzeće ili auto-otpad.
Nema komentara:
Objavi komentar