juče sam se hvalisao kako sam puno pretrčao a da nisam ni zapamtio da sam trčao. zato sam danas više-nego-primetio da sam umoran, pa ću da se pokrijem ušima i ćutim. obzirom da sam rano jutros video da ću se kretati brzinom ćopave kornjače, poneo sam telefon na trčanje ne bih li ovekovečio bar jedan od ovih sumornih decembarskih dana. no iz nekog razloga sam odlučio da na jezeru u Petnici isprobam onu funkciju HDR na kameri, pa pejzaž uopšte ne deluje sumorno. eto, ni to me nije htelo! sliku je spasla neka patka koja je posred jezera zapičila ko gliser.
sad sam popio kafu i čekam da osetim neku želju za trčanjem, no iz minuta u minut se sve više osećam kao da sam popio kamilicu ili valerijanu. na poslu je bilo toliko posla da smo zaradili taman za hleb i jogurt. ovaj dan sam komotno mogao i da prespavam.
Nema komentara:
Objavi komentar