Noćas sam iz panike ustao iz kreveta i počeo da šetam po kući. Bio sam na pragu nesvestice od jačine bolova u ramenu. Već mi se zamaglilo i brzo sam legao u neverici da je toliki bol uopšte moguć. To je po kriterijumima nekog ko recimo samo protrči kroz žbunove kupina i tek po povratku kući primeti i iz potkolenica povadi trnje 1-2cm dugačko. Ako se na 10 onesvešćuješ onda je ovo bio bol za 9, a pad i trenutak preloma nekih 7 - 7.5
Jutros na kontroli mi je lekar rekao da slobodno uzmem lekove za smirenje jer sam već 5 noći premalo i loše spavao, i već počinjem da ličim na zombija. Pritom, ovaj prelom zahteva spavanje isključivo na leđima sa jastukom duž kučme, da bi ramena "padala" ka dole. Obzirom da su mi i leđa izudarana od tumbanja po asfaltu, osećaj je kao da satima ležim na gomili kamenja.
Ali...
Ne dâ mi Lola da pijem bensedin jer ona to nikada nije pila a imala je velikih modrica, i jednom u životu joj je čak napukla plećka. Kao končić se videla ta naprslina na rendgenu, sraslo za 7 dana. E sad. Ako bih ja tražio bensedin...
1) To bi značilo da su moji bolovi veći od njenih jer ga ona nikada nije pila, A NE POSTOJE VEĆI BOLOVI OD NJENIH, SAMO ŠTO ONA MOŽE DA ISTRPI 3X VIŠE OD NAS SMRTNIKA
ili
2) Značilo bi da sam pičkica, jer ako je ona sve svoje bolove pregurala na brufenu, onda je koncept anestezije obično govno jer ENO U PARTIZANSKOM FILMU KAKO SU ČOVEKU AMPUTIRALI RUKU TESTEROM ZA DRVA I NIJE NI KUKAO SAMO JE ZAGRIZAO DAŠČICU (taj mora da je bio Lolina prethodna reinkarnacija)
Sad ti budi pametan. Ili uzmi jače lekove i prihvati doživotni status kukavice, ili se bar onesvesti i prespavaj sledećih 15-ak dana dok bolovi malo popuste, posle od 4-te nedelje je ipak podnošljivije...
Nema komentara:
Objavi komentar