luda žena

Jednom sam prolazio pored neke vikendice, u kojoj naizgled nikada niko nije provodio vikende. Slučajno je naišao i domorodac koji mi je insajderski sve objasnio "Znaš, taj čovek, nije on loš, ali ima neku ludu ženu. I onda stalno nešto menja, nikako da stigne da uživa. Op on stavi parket, ona kaže skidaj parket stavljaj pločice, op on okreči zidove, ona kaže stavljaj lamperiju, op on unese peć, ona kaže iznosi peć zidaj kamin, baš je nadrljo taj čovek".

E pa tako nekako i ja sa ovim svojim planovima i trkačko-huškačkim strategijama. Odavno sam rekao da moram maknuti ovo odbrojavanje gore desno na blogu, do Crikvenice, jer više ne postoje razlozi da razmišljam o Crikvenici. Istog dana imam jedan polumaraton na 90km i drugi na 135km od kuće. A evo sad mi je stigao mejl od Organizatora i čim sam video da startnina može da se uplati veče pred trku odmah bih im poslao poljupce i buket cveća i bombonjeru i odmah bih se prijavio za trku. Koju god, 5-21-42km.

Jer Beograd je Fata, ali Crikvenica je... Firenca. Pa neka ipak stoji to odbrojavanje, nikad se ne zna. A početak bloga o ludoj ženi ne stoji slučajno, nego zato što sam juče u (pred)zadnji čas saznao da je prekosutra Cerski Polumaraton. Ne trči se po planini Cer, nažalost, nego se iz podnožja spušta još 10.5km nizvodno i vraća gore na frtalj uspona ka brdu. Staza ima 150m spusta u prvom delu i 150m uspona u povratku, od čega je skoro sve u prva/poslednja 3.5km, dok je ostatak do okreta niz/uz rečicu bez primetnog pada.

Obzirom da ću u nedelju prvi put nakon dugo vremena opet pretrčati 21km, svi planovi se menjaju iz temelja. Trka 10.5km u subotu po valovitom terenu ne sme nipošto da me zamori do te mere da mi se nedeljna Dužinica pretvori u mučenje. Praktično ću pokušati da ovaj vikend shvatim kao mini-pripreme sa društvom. Bez hronometarskih ambicija. Sa sve mini zagrevanjima imaću bar 35km u dva dana što je daleko preko jesenjih mogućnosti.

Zbog svega toga danas sam NARAVNO odustao od nadražaja u vidu kratkih ubrzanjaca i po prvi put nakon kobnog 15.09. opet seo na biciklu. Prvo pa muško, dva i po sata (!) na onom najgorem MTB-u sa kramponkama, zato što jedino na njemu mogu dovoljno da podignem guvernalu bez previše baratanja imbusom, skidanja lule i guvernale. Ova lula ima "zglob" koji se samo zakrene u vis, SVAKI PUT KAD SLOMIŠ KLJUČNU KOST :-D

Šlag na torti me sačekao na desetak kilometara od kuće kad me je obišao neki šleper pa sam za njim ipak uspeo da napravim neplanirani nadražaj za predstojeće trke. Nije lako na ovom traktoru vrteti 40 km/h!

Tako sam se prištedeo za vikend, a šta će od svog tog trčanja ispasti, i ja jedva čekam da vidim. Nakon ovolike pauze uopšte nemam parametre tipa "ritam maratona" ili polumaratona, tako da mi je svaka brzina obično napipavanje u mraku. Jedino što je zagarantovano je da mi neće biti dosadno jer ću 1) imati društvo i 2) uživati u eksperimentisanju sa brzinama tehnikom kadencom i osećajem koji sve to prati.