Bezmalo sam se šokirao kada sam shvatio da sam propustio DVA dana i "dragi Dnevniče danas sam..."??? Nedelja je prošla u pešačenju kroz maglu, a ponedeljak u bici- vožnji po autoputu u izgradnji. Umesto standardnih 15+15km delom koji je završen ali bez naplatnih rampi i prilaznih raskrsnica, sada se može preko par stotina metara peska i makadama nekako pregurati do sledeće deonice koja je puno manje "dovršena" ali je, izgleda, čak i duža od ove bliže. Mi smo prošli nekih 10-ak km i morali da okrenemo da bi se vratili pre mraka, a biće da ima još podosta asfalta ka Obrenovcu tj. Savi. Doduše samo je jedna strana asfaltirana, i na puno mesta ima prekid pa je bilo potrebno prenositi trkačke bicikle jer se tanke gume zaglibe u pesak, valjda bi bilo lakše mtb-ima. ALI, mtb-ima je puno teže preći svih ostalih 90-ak km po asfaltu, pa ostaje dilema koje je manje zlo... Nadam se da ćemo na proleće uspeti da prođemo biciklama što više i što dalje, pre nego što se autoput zvanično otvori za aute, a nakon što se gro asfaltira i barem 90% završi. Juče smo prvi put imali i blizak susret sa nekakvom Šeficom radova koja je nešto vrištala iz auta ali je bila u onoj drugoj traci iza duplih branika pa smo samo ćutke pobegli u suprotnom smeru. Danas smo se vratili na mtb-e i provozali se ka planinama. Ipak je puno manje gužve nego po ovim glavnim putevima. Lakše je i lepše kada manje moraš da paziš na druge učesnike u haosbraćaju. Lepo vreme je trebalo iskoristiti i za silne posliće oko kuće i po dvorištu pa su zadnji dani brzo proleteli a tako će biti sve do sledećeg vikenda kada će se ovo mini Proleće završiti.
Nema komentara:
Objavi komentar