19 ožujka 2018

kuća



gledam neku epizodu dr hausa gde se on kao ubeđuje sa retardiranim roditeljima o tome da li detetu treba još jedan pregled u nekoj drugoj bolnici ili za to baš i nema dovoljno vremena jer je stanje dosta kritično. kontam da je ta nelogičnost u scenariju više stav nekog napaljenog stažiste koji tek prikuplja lekarsko i životno iskustvo. stari doktor bi ipak kad-tad shvatio da je borba sa vetrenjačama preskupa jer ti oduzima i previše vremena i previše živaca. retardirani roditelji će gene preneti na dete pa su praktično nepostojeće šanse da će svojom glupošću ubiti budućeg nobelovca. ne verujem da bih se previše naprezao da im pet puta crtam nešto što su nesposobni da shvate. da li ste sigurni? jesmo! ok ja sam vam objasnio sve rizike a vi evo ovde potpišite da dete izvodite iz bolnice na sopstvenu odgovornost. doviđenja - doviđenja. prirodna selekcija može da započne delovanje.

kao kad mi neko ko je završio 50 maratona kaže da nema poente da krene lagano jer on UVEK prohoda posle 30km. pa onda trči koliko ga noge nose, da što pre stigne do 30-og jer dotle se kuje dobar rezultat, a odatle mu svakako treba još sat i po do dva sata stani-kreni do cilja. pa jesi li ikada probao da kreneš lagano... nenene nema poente jer ja uvek prohodam. okej, ti najbolje poznaješ svoj organizam. nemam više 26 godina i onaj žar u očima s kojim sam svakog morao da ubeđujem u "nešto bolje". jok brate. ko pita odgovoriću mu, ko zna najbolje potapšaću ga po ramenu. u prevodu, svakom treba dati ono što traži.

4 komentara: