vidi čuda.
do pola trke sam pazio na pulseve, i uopšte se nisam uzdao u osećaj jer ga prosto nisam ni imao.
možda idem prebrzo a možda ovako i izguram do kraja.
šredingerova taktika.
pa sve kao nešto usporavam, tražim isprike.
neću da prilazim grupi ispred jer će na kontroli da se stvori zagušenje i izgubiću previše vremena, neka se oni zbiju i čekaju dok ja lagano dotrčim.
doduše tako je i bilo :-)
ali sam svejedno par kilometara trčao pod ručnom.
međutim posle kontrole (prve) mi se to dopalo pa sam nastavio istim ritmom.
pulsevi, eh.
voleo bih da su uvek ispod 150, štaviše da se vrte oko 146-148 no malo malo pa zakucaju na 153 ili 155.
a ja nezadovoljan, i sumnjičav.
znaš ono, iznebuha ti sve otkaže, mišići nestanu netragom i moraš onako na golim kostima kao na štulama trčati ukrućen do kraja.
no nije se dogodilo.
srećom.
iza pola staze par km kroz neko granje i šiblje pa direktno na vetar, tu sam prišao dvojici misleći da su to drugi i treći u generalnom, a ispred sam na momente video i prvog.
(ispostavilo se da ih je bilo još četvorica ispred, ha!)
tu sam blago uzbrdo po relativno suvoj zemlji i na taj najjači vetar stigao dvojac i prošao ih na kontroli no onda su dodali gas (kao da je cilj blizu a ne za 10km) pa su me opet prošli.
okej, tako mi je zanimljivije, hvala im, pomislio sam.
onda nas je pogurao vetar i doslovno si mogao u majici na bretele trčati koliko je postalo toplo, dečki su počeli dodatno usporavati a ja sam se osećao sve odmorniji.
na prvom kupseru strmom stazom kroz šumu sam malo dodao gas i izgubio ih, možda su i prohodali, nisam se okretao.
jedno pogrešno skretanje mi je oduzelo nepun minut ali i onaj Prvi je pre toga zeznuo čitava dva minuta tako da nisam mogao da se žalim na sudbinu.
pred okret po nasipu sam sa druge strane jezera video par ljudi i skontao da nismo prvi i drugi, no nije mi bilo previše važno.
nekoliko kratkih strmih ustrčavanja kasnije sam shvatio da imam taman dovoljno snage, pa malo i više, no nisam imao razloga da finiširam divljački nego samo da dovršim u istom ritmu.
ispalo je da sam treći veteran s tim da su tu ubrojali sve 40+ pa sam prvoj dvojici mogao i tata biti, malo nategnuto ali teoretski moguće.
sve u svemu, podosta savršena trka, dobro sam apsorbovao svo lomatanje po zemlji, kroz njive, šumskim stazama, jer pazi, 131 minut trčanja mi definitivno izlazi iz pretpostavljene autonomije na tempo trčanju, čak sam sumnjao i da li sam za običan polumaraton spreman, što je pola sata kraće i puno bezbolnije od trekinga.
Nema komentara:
Objavi komentar