ponedjeljak, 21. rujna 2015.

дазед анд цонфусед

dragi dnevniče, koji jesi na banderi, da te u selu prelistava svaki, i cepa listove kad mu se prikaki... ne, nije ta molitva. šta je danas, utorak? zašto se tako zove, zato što se ovce vraćaju u tor? ne, danas je ponedeljak. eto odgovora. rešio sam da gledam neki rijaliti ali ne znam koji. pa ću se raspitati kod upućenih. možete i komentar da ostavite, pa bar neku korist da imamo od svega ovoga. ne treba mi nešto gde se po ceo dan izležavaju i smaraju, ne treba mi nešto gde se iznapijaju pa se tuku, čitao sam u vestima da se i to događa. nego ako ima nešto gde se nešto iole normalno događa. neki rijaliti koji možeš da odgledaš pola sata, sat, i da ti nije žao bačenog vremena. hoću da znam kako to izgleda. i šta rade ljudi u kavezu, i da vidim kako se to ponašaju kada se kao normalno ponašaju a u stvari svo vreme znaju da ih neko snima. i kad pokušavaju da odglume da su opušteni i ne misle da su najveće zvezde na svetu, pretpostavljam, mada zbog toga potiskuju u sebi onaj krik kako ipak misle da jesu. jel uopšte tako izgleda neki rijaliti ili ja previše fantaziram? verovatno zvučim kao neka baba koja je rešila da kupi televizor pa ne može da se odluči koji joj odgovara, pa pita prodavca koja je razlika između laptopa i ajfona. nekad tako sedneš sa društvom pa tupite o bilo čemu, onda se oni koji baš i nisu iz društva, smore, pa odu, a vi onda srećni nastavite da... tupite o bilo čemu. to je ta razlika. tako i ja sad, posmatram kako nekima raste žbun nad glavom i čekaju ovde neki rasplet, u crtanom liku radnika gradskog zelenila da im malo skrati taj DŽbun. jednom sam ceo dan pisao o fontovima, kako koristim verdanu koju naravno zovem vedrana i koje su mi alternative. izgleda da sam se nakon jučerašnjih delimično brdskih 14km i današnjih skoro ravnih 9km dovoljno odmorio čim mi se ne spava, obično zakujem već u 21h a sad čak razmišljam da upalim neki film ako završim blog do 22h. pa makar odgledao samo uvod, često je i to dosta. mislim zašto bi neko gledao rasplet koji su drugi smislili. odeš na spavanje nakon što su se upoznali, i celu noć razmišljaš da li su se smuvali ili su se poubijali, to je puno zanimljivije nego kad nastaviš da gledaš. tipa kad kreneš na trčanje i sve do petog kilometra nemaš pojma da li ćeš da okreneš nazad kući, ili ćeš da produžiš još 5km po ravnom, ili još 25km prema planinama. to za nas koji imamo izbora. slušam neki album obrada od zeppelina i kontam da je kashmir najkraća pesma, kako su to uspeli živo me zanima. mislim immigrant song je dva minuta duža, to je kao da obučeš patike 42 preko vunenih čarapa 44. inače ta drugarica s kojom se lola dopisuje i o kojoj pričam od početka ovog dnevnika na banderi, između redova, ona je razlog za taj rijaliti. samo nisam rekao da će za dve nedelje da bude neka koka kola trka u beogradu, to je zato što je propao ruski tok gasovoda, inače bi bila ruski kvas trka a ne koka kola, eto to sam morao da vam otkrijem. više volim američko govno nego ruski lebac, tako nekako je išao onaj poklič naših dedova, jel tako beše? e deda deda toliko se okrećeš u grobu da te zovu žika propeler. i ta drugarica, ona je ceo jedan rijaliti u malom. a lola kao pola mama pola frojd pokušava da joj razveže životne čvorove. kaže zvonko mi se nije javio pa sam pitala dragana jel hoće da izađemo, ali se pojavio ovaj mirko koji dolazi u beograd nekim poslom pa se pitam da li da ispalim janka za ručak ili miroslava za večeru, ili da ostanem kući i da se kuckam sa nebojšom. mislim ako me gile ne cimne preko vibera. onda lola pita zar nije borko iz subotice a ne ivan, a ova kaže ne nije subotica, taj je prošlost, nego je ilija iz bečeja, odnosno njegov drug mikica je mršav ali je mukica čak i bolji jer sluša suede. onda lola pita zar nisu bili the smiths a ova kaže da je to bilo na egzitu ali je tada bila pijana pa se ne seća da li je bila sa jocom ili malim malinkovićem iz firme. tako nekako, ako sam dobro zapamtio, pošto imena uopšte ne pamtim. i onda ja rekoh loli, jebote pa ova ti je zanimljivija nego da staneš iza kase u metrou i da gledaš šta narod kupuje, pa kaže pašteta, toalet papir, napolitanke, veniš, salvete sa deda mrazom, JEBOTE EVO NOVE GODINE IZA ĆOŠKA, čips rebrasti onaj XXL, koka kola, kvas, ne kvas nisam stavila u korpu to mi je neko podmetnuo, kaže domaćica, oke storniraćemo kvas, kaže konobarica, čuj ovo majke ti meni neka konobarica, kaže kasirka, e nemojte da idete još biće u nastavku blog o najzanimljivijem maratonu koji sam ikada istrčao, pa dalje štedna sijalica na akciji koja košta kao deset običnih a ima da crkne prekosutra iako piše pet godina garancije ali kad si fenser tako ti treba, a i nisi nikaki fenser kad kupuješ stvari na akciji ovo ti je osram mejd in rumunija, pa ide tunjevina, još jedna tunjevina, kasirka se udari po čelu i seti se da je sutra sveti blogoje crveno slovo i posti se, ne smem da zaboravim da kupim sardinu, pa ide vino, e neću mu kupiti vino majku mu jebem prošli put se em napio em prosuo i ništa nije pomogla so na stoljnjaku ostala fleka kao tamna mrlja prošlosti na beloj košulji davora gobca. pa ne mogu da napišem gopca, to mi ni na šta ne liči, vidim da je i taj vuk karadžić umeo dobro da potegne, koješta mu se omaklo. evo stervej tu hevn traju osam minuta ali sam tek na kraju primetio, jebo me blog, treba mene nabiti na banderu pa da me narod lista kad sam ovako pametan. i ja kažem loli, jel tako, pusti ti tu drugaricu neka ona nađe nekog drugog da joj bude knjigovođa u ljubavi, a ako već voliš taj tip zabave bar da znamo šta gledamo. pa tebi su i joca i škljoca i zvoca svi isti, otkud ćeš ti znati razliku između njenih ljubavnika kad ih ni sama ne raspoznaje. daj bar da upalimo teve sat vremena nedeljno, pa da gledamo sve te ljude, pa kad mi dođu klinke u radnju i pitaju me da li sam gledao, da se ne blamiram. sad je to postalo deo opšte informisanosti, ako ne gledaš budalaštine od jutra do mraka, normalan svet se zgražava i pita te JAO PA GDE VI ŽIVITE, TO SVI GLEDAJU. dakle moram i ja da postanem nenormalan, da ne bih bio nenormalan, ako kapirate šta hoću da kažem. eh da, the rover mi je jedna od omiljenijih stvari cepelina, volim to kad te "vozi" u nedogled (moradoh da ga napišem razdvojeno, jer samo tako odgovara onome što hoću da kažem). obično mi se od takvih bendova više dopada drugi deo diskografije, ono kad sa duvanja i tableta pređu na iglu. možda zvuči surovo ali tako je. malopre sam gledao program ovaj na naslovi-net i našao sam da ima veliki brat the best of ali tek u 23:00 a tada sam uvek u krevetu, i našao sam farmu, a znam da je pisalo da će biti ili 3 rijalitija na 4 tv stanice ili 4 rijalitija na 3 tv stanice, sad da me jebeš ne mogu da se setim. dakle još 1 ili 2 uopšte nisam uspeo ni da lociram. pa eto pomažite, dajte neke sugestije, hoću da se uključim u moderne tokove, a kad lola vidi kako je to sve zabavno (?) možda i prestane da nalazi uzbudljivom ovu smorušu od starlete koji je zatrpava svojim avanturama kao što se kučići posipaju praškom za buve. eto to je bilo sve i o tom naj maratonu, kao što sam i obećao. pusa. 

Nema komentara:

Objavi komentar