22 rujna 2015

đubrivo

ahaha kako sam se prosuo danas, 
ko đubrivo po livadi :-)
ovo na slici nije ništa, 

kako je izgledalo odmah nakon trčanja...



a što jes jes, bio je zadnji dan Leta 2015.
dakle poslednja prilika da ove godine POLETIŠ. 
ma ništa, samo igra rečima.

ALI TAKO MI I TREBA!!!
jesam li se smejao starletama,

koje trče Beogradski Polumaraton s biciklističkim rukavicama?
to jest, one su to kupile za teretanu, ali nema veze.
šta je poenta, poenta je da se čovek uči dok je živ.


dakle svaka budala ume da padne, VAŽNO JE KAKO SE DOČEKAŠ.
sutra kupujem rukavice za teretanu, ne zvala se ja Saška Bajkić!
i ne skidam ih ni dok spavam.
ovde su česti zemljotresi, dakle oću i u snu da se dočekam!


dolazim kući, širim ruke, a na oba dlana se skorila krv,
kao da si pre minut sa krsta skinuo isusa.
lola me pogleda, pa kaže mrtvo ledenim tonom
- štae, nik'o novi kamen na stazi, pa ste odma morali da se pobratimite?
eto vam kako izgleda ta podrška, tipa porodica prijatelji i najbliži.

da, i još reče - stoj tu, ne pomeraj se!
ja reko sad će da donese telefon da me slika za fejs,
juhuuuuuu, kad ono PRC!
stiže sa flašom alkohola za dezinfekciju.
aaaaaaaaaaa, neću ja trpeti nasilje u porodici, kakav bre alkohol,
otrčim u kola i čvak čvak čvak čvak, zaključam se iznutra!

rekoh, možda nisam dovoljno jak da se odbranim,
ali ću to nadoknaditi mozgom, jer, um caruje, heh heh...
tek eto ti nje, dolazi s ključem, otvara vrata i kaže - izlazi!
jbg vidim ja da nije moj dan danas :-(

u sudijskoj nadoknadi, profil staze.
kaže 14km, prosečan nagib 9%.
jelda zvuči lako, vako na papiru? ;-)
mači kašalj.



Nema komentara:

Objavi komentar